IZBORNA MOC TV SLIKA
, AIM, Beograd, 17.03.94
Tokom poslednjih 14 dana predizborne kampanje (3-16 decembar) RTS je proizvela ogromne kolicine specijalizovanih izbornih programa, ali je sustina njene izborne strategije obezbedjena odgovarajucim izgledom TV Dnevnika. Programi predstavljanja stranaka pretvorili su se u beskrajne neinteresantne partijske monologe. Svi podnosioci izbornih lista dobili su pravo na podjednako vreme tako da su se sa ekrana satima prelivale izborne poruke grupa gradjana i partija medju kojima je bilo nemoguce napraviti razliku. Programi suceljavanja stranaka organizovani su sa tolikim brojem stranackih predstavnika u studiju da nije bilo dovoljno vremena za istinsko predstavljanje razlika u njihovim stavovima.
Izmedju ovih monotonih predstavljanja i mucnih medjusobnih osporavanja smesten je TV Dnevnik kao najpouzdaniji TV izborni vodic za gledaoce. SPS je u tom Dnevniku predstavljena u trajanju od gotovo cetiri sata (227:14 minuta). Vodeca opoziciona koalicija dobila je 12:36 minuta. Jos dve, po politickim prognozama uticajne stranke, Demokratska i Demokratska stranka Srbije, dobile su pojedinacno 5:27 i 3:55 minuta, dok je proslogodisnji favorit SRS dobila jos manje (3:09). Dakle, sve vece opozicione partije zajedno predstavljene su prilozima koji su trajali krace nego oni o jednoj novoformiranoj koaliciji, Ujedinjenoj levici, 34:40 minuta.
Dnevnik (u vreme pred izbore skoro dvosatni prikaz dana na izmaku - prosecno trajanje emisije 110 minuta) takodje je sadrzao deo namenjen predstavljanju izbornih ucesnika nazvan "Izborna hronika" (u proseku oko 40 minuta po emisiji). Tu su u trominutnim vestima predstavljane izborne aktivnosti partija i grupa gradjana. Gotovo nijedna politicka partija, osim SPS, nije mogla da se probije u "redovni" deo Dnevnika, u vesti izvan "Izborne hronike", gde su predstavljene "redovne partijske aktivnosti" vladajuce partije kao normalni dogadjaji koji zasluzuju da se o njima obaveste gledaoci. SPS je, tako, vecinu vremena dobila u Dnevniku u njegovom informativnom delu a ne u "Hronici" (sedam puta vise). Takvom novinarskom intervencijom, o aktivnostima SPS dnevno je bilo u proseku po 16 minuta sto je vise nego sto je najvecoj opozicionoj koaliciji posveceno za svih 14 dana izbora.
RTS nije postovala osnovnu obavezu da svima omoguci jednak pristup mediju. Ni druga obaveza o nepristrasnom predstavljanju partija nije ispostovana: ni po plasmanu priloga ni po tehnikama koje su koriscene. Ne ulazeci u sofisticiranu medijsku analizu razlicitih elemenata simbolizacije, ocigledno je da su SPS i Ujedinjena levica imale naklonost i pristrasnost TV izvestaca, a sve druge partije su mogle najvise da se nadaju "neutralnosti". U citavom analiziranom periodu, o Deposu je emitovano 6 minuta "filmovanih" priloga od cega je vecina vremena posvecena Vuku Draskovicu. Gotovo polovina te minutaze (3 minuta) utrosena je za prilog u kome se Draskovic obraca RTS (iznosi primedbe, kritikuje TV) sto je, valjda, trebalo da stvori utisak kako se vodja opozicije bavi samo televizijom. Clanovi Ujedinjene levice, s druge strane, dobijali su najcesce mogucnost da prosto sednu pred kameru i saopste svoje misljenje o temama po vlastitom izboru (o socijalizmu, privatnoj svojini itd) a da to gledaocima bude predstavljeno kao redovna pratijska aktivnsot.
Osim direktno afirmativnog tretmana u prilozima gde se vladajuca partija pominje neposredno, ona je imala veliku naklonost TV izvestaca u dva smisla: posledice njene politike uvek su ocenjivane pozitivno, a kadgod je bilo moguce, opozicija je negativno kvalifikovana. Tako je, uoci izbora ovdasnja stvarnost predstavljana kao najbolja moguca: u njoj ima istaknutih privrednika (svaki od njih je poznat kao clan ako vec nije kandidat na listi SPS-a), snabdevanje i javne sluzbe funkcionisu, poznatiji predstavnici SPS su drzavnici i politicari od formata i ugleda (Z. Lilic u raznim posetama, Z. SImic na turnejama, S. Milosevic kao domacin vaznim gostima). Za sve sto u toj stvarnosti ne funkcionise, naravno, kriva je opozicija na sta su u ostrim i jasnim komentarima istaknuti novinari RTS (K. Bjelic i S. Grubac) gledaoce na vreme upozorili.
Snjezana Milivojevic