MIR MOZDA, JALTA JOK...

Promene i prividi

AIM, Beograd, 16.3.

Dok Vitalij Curkin i Carls Redman odigravaju balkansku varijantu "satl diplomatije" koju je Henri Kisindzer u hladnom ratu promovisao po Bliskom istoku, neki domaci, pretezno srpsko- hrvatski posmatraci novokomponovane velesilske igre slute da se u temeljno razvaljeni prostor bivse Jugoslavije vraca "duh Jal- te". Zasto bas Jalte?

Stvar bi, naravno, mogla biti bezazlena, ako je posredi, re- cimo, neka stilska mimikrija. Analiticarima koji beze od istro- sene, konvencionalne frazeologije mogu biti oprostene i prejake metaforicke postapalice. A "Jalta" spada medju najozloglasenije, bar kad je rec o novijoj politickoj istoriji Evrope. Da, ali Ja- lta ima dovoljno znan, precizan istorijski saddrzaj, pa zato i og- ranicenu simbolicku upotrebnu vrednost u danasnjim osvrtima na evropsku proslost. Narocito ako se, kao sto je slucaj ovde, mis- li na zakulisne deobe koje su, potkraj II svetskog rata, projektova- le i izvodile vodece sile tadasnje (antifasisticke) koalicije.

Istina, "velika trojica" (Ruzvelt, Staljin i Cercil) ras- pravljala su, u cetiri oka, na Krimu, u Jalti (od 4. do 11. februara 1945) i o Balkanu. Ali oni, koliko je poznato, tada nisu, da tako ka- zemo, delili tudje blago. Famozne Cercilove ceduljice sa Staljino- vim parafom, na kojima su u procentima iskazane zelje o podeli na interesne, zapadno-istocne sfere, ukljucujuci neostvareni "fifti- fifti" za tadasnje jugoslovensko podrucje, ispisivane su i razme- njivane sedam meseci ranije (oktobra 1944), u Moskvi, udvoje. Ruzvel- ta tamo nije bilo. Kasnije, vec posle Potsdama, sredinom 1945. sa Tru- manom umesto Ruzvelta, a u finisu i sa Atlijem umesto Cercila, evropska politika pada u senku americko-sovjetskog bipolarizma.

I tu se, doduse, nazire slicnost koja podstice setna poredjenja. Lisena jedinstvenog spoljnopolitickog cilja upr- kos zavetima iz Mastrihta, i olicena u ne bas efikasnim manev- risanjima lorda Ovena, i sadasnja Evropska unija kao da je sve- dena na ponizavajucu ulogu nemocnog autsajdera. Ali, da li je to, zbilja, pocetak nekog novog bipolarizma?

Za razliku od novinarskih i drugih, neobavezujucih sti- lskih bravura, politicko prizivanje "nove Jalte" koje podrazu- meva novo, bipolarno (zapadno-istocno) prekrajanje balkanske i evropske mape, deluje, najblaze receno, preuranjeno. Evropa koju sludjuje pakao jugoslovenskog nacionalistickog sunovrata jedva da ima ikakve slicnosti sa onom koja je bila predmet pogadjanja iza zatvorenih vrata, u Jalti, pre bezmalo pola veka. Vestacka, hladnoratovska granica, kojom je Evropa bila rascepljena od Bal- tika do Balkana, izbrisana je rusenjem Berlinskog zida, ujedinje- njem Nemaca, raspadom Varsavskog ugovora i Sovjetskog Saveza.

Pred tako temeljnim izmenama u srzi evropskih i medju- narodnih odnosa, "nova Jalta" kao politicka dijagnoza ravna je ocekivanju da se istorija ponovi kao farsa. Buducnost, naroci- to balkanska, ostaje, dakako, neizvesna. Ali ona i dalje vise za- visi od namera i ponasanja domacih "gospodara rata" nego od stvarnih, ili pretpostavljenih, zakulisnih kombinacija spoljnih cinilaca.

Po svemu sto se dosad moglo videti i naslutiti, Cu- rkin i Redman ne trce po "mesecevoj povrsini" bivse Jugos- lavije sa programima i ovlascenjima za novu podelu interes- nih sfera. Pre ce biti da je posredi privremena podela posla, pre svega izmedju Rusije i Sjedinjenih Drzava, radi ostvarenja zajednickog cilja:gasenja ratnog pozara u sredistu odvaj- kada rovitog Balkana, zbog straha od nekontrolisanog sirenja nepredvidljivih posledica "jugovirusa".

Igra vatrom u bivsem jugoslovenskom prostoru, s ten- dencijom da, sirenjem prema istoku, zahvati, mozda, i Rusiju, podjednako je zabrinjavajuca i za Vasington i za Moskvu. Do- vela bi u pitanje ono sto je, u ovo prelazno vreme, najvazni- je za obe strane:kurs ka "strategijskom partnerstvu", kako je, upravo ovih dana, izricito ponovljeno i u Jelcinovom Kremlju.

Podela posla ne znaci, naravno i obaveznu saglasnost u pojedinostima. Naprotiv. Sporenja, recimo, oko svrsishodnosti NATO ultimatuma, ili nedoumice oko hrvatsko-bosnjacke fede- racije i buduceg statusa Republike Srpske, recito govore da americko-ruske razlike nisu zanemarljive. Ali da su one pre- tezno takticke vidi se i po tome sto je, u razgovetnoj, ma- kar i precutno utanacenoj podeli posla, svako "odradio" ono sto se od njega ocekivalo. Ostaje da se vidi da li domaci lideri, dok vreme odmice, iz toga izvlace naravoucenije ko- je bi moglo ovako da se sazme.

Rusko-americka strategijska usaglasenost koja bi, ka- ko oksfordski profesor, Norman Stoun kaze, trebalo da "pocis- ti jugoslovenski nered", vec po definiciji, iskljucuje stvara- nje i velike Srbije i velike Hrvatske i neke islamsko-fundame- ntalisticke Bosne. Ali, uprkos prividu da svi ostali ispadaju iz igre, ostaje neodvojiva od podrske i pokrica Ujedinjenih naci- ja i Evropske unije. I upravo zato ona ne moze, sve i kad bi to najjace sile htele, da a priori razvrstava Srbe, Muslimane i Hr- vate u bilo cije interesne sfere, niti da sprecava bilo kakve kompromise koji omogucuju da se prekine oruzano nasilje. Part- nerstvo dve velesile izrazito nejednake snage moze jedino da osujeti politicku legitimizaciju bilo cije nasilne opcije- ako iznudi prekid rata za teritorije.

Nema, ukratko, "Nove Jalte", bar ne za dogledno vreme. Jer, sve ostalo je stvar pregovaracke, takticke tehnologije u, zasad, mozda, ipak vise ambicioznoj nego neopozivoj angazovanosti Ru- sije i Amerike. Jedni su vise pretili, drugi vise "molili" ali ni jedni ni drugi ne poricu da i takve, na izgled oprecne kombi- nacije, daju ohrabrujuce rezultate.

Uzasne patnje Sarajeva bar su ublazene odmicanjem i kontrolom teskog naoruzanja;tuzlanski aerodrom se otvara;i Redman i Curkin, svako na svoj nacin, upozoravaju da se, uprkos iznudjenom povezivanju Muslimana i Hrvata, trajan mir ne moze postici bez usaglasavanja i sa Srbima. ..

To, samo po sebi, nije ni stara ni nova Jalta. Da li je (najzad!) pocetak antiratnog, politickog raspleta?

ALEKSANDAR NENADOVIC