REPUBLIKA NA BACKI NACIN

,AIM, Beograd, 14. 03. 94.

U backo selo Tresnjevac, u kome 96 odsto stanovnistva cine Madjari, maja 1992. godine stiglo je 200-300 poziva za mobilizaciju u JNA. VOjni obveznici su odbili da se odazovu pozivima i organizovali mirovni miting. "Mitingovanje" su nastavili i sledecih dana u seoskom klubu-piceriji "Zitzer" u kome su proglasili Duhovnu Republiku. "Gradjani" ove republike, a ima ih i u inostranstvu, zalazu se za mir i organizuju humanitarne akcije.

U vreme kada su se razne oblasti bivse Jugoslavije samoproklamovale za drzave ili bar autonomne oblasti, doslo je i do proglasenja jedne republike u Backoj. Ova se od drugih bitno razlikovala: nije insistirala na teritorijama niti granicama. Nije ni od koga nista otimala. Nazvana je Duhovna Republika. Centar joj je u backom selu Tresnjevac.

Tresnjevac se nalazi 25 kilometara od granicnog prelaza Horgos, na putu izmedju Sente i Subotice. Ima 2.100 stanovnika, 96 odsto su Madjari; pretezno se bave poljoprivredom i ne zive lose. Oni koji su na prinudnom odmoru ili dobijaju plate sa kojima se ne moze sastaviti kraj sa krajem rade sada u Madjarskoj. Odlaze svakodnevno na posao, a uvece su kod kuce.

DOGADJAJ KOJI JE PROMENIO TERSNJEVAC

U Tresnjevcu se zivelo mirno, na ustaljen vojvodjanski nacin, sve do maja 1992. Tada je u selo stiglo oko 200, a neki kazu i 300, poziva za mobilizaciju u JNA, odnosno u rat koji SR Jugoslavija nikada nikome nije objavila. Oko polovine vojnih obveznika iz sela trebalo je da bude poslato na ratista van Srbije.

Prve su reagovale zene. Najglasije, njih pet, koje se nikako nisu slagale da se njihovi muzevi, sinovi i unuci odazovu pozivima. Desetog maja u selu je odrzan miting "Za mir, protiv rata", na kome su postavljena cetiri zahteva: da se obustave ratna dejstva, da prestane mobilizacija, da se osnuje Liga za mir i da neko nadlezan objasni zasto je toliko mnogo poziva upuceno u Tresnjevac. O mitingu su obavesteni Radio-televizija Novi Sad i neke svetske radio stanice. Bi-Bi-Si je vest objavio istog dana u ponoc, Radio Novi Sad sutra ujutru. Niko od nadleznih vojnih vlasti nije se pojavio. Opstinski funkcioneri iz Kanjize, koji su dosli na miting, nisu mogli nista da objasne.

Vecina mitingasa se do noci razisla, dok se dvadesetak njih preselilo u Zitzer klub, prizemnu drvenu kucu, u kojoj se nalazi picerija i sala za bilijar. Naredna 62 dana zasedalo se u promenljivom broju u Zitzer klubu. Dolazili su muskarci koji se nisu odazvali mobilizaciji, ali su odlazili na posao.

Uloga "ZZena u crnom" u Tresnjevcu, nije nevazna. "One su nosile povecan teret. Mi kao mobilisani muskarci nismo se toliko angazovali. Kuvale su, prale, spremale, psihicki nas podrzavale", kaze Andrasi Vilmos, lozac u seoskoj osnovnoj skoli. U klub je stizala i hrana iz okolnih sela, pa tako i iz sela Velebit u kome su 90 odsto stanovnika Crnogorci.

Jedna od zena koja je redovno pomagala u Zitzer klubu je i Kavai Nadj Erzebet, vaspitacica. "Smatrala sam da ne treba ici u rat, jer smo u Jugoslaviji svi bili zajedno. Nase selo se bratimilo i sa Makedoncima i sa Srbima. A oni koje su zvali u rat, nece ni znati na koga ce pucati, kao ni oni sa druge strane" - kaze Erzebet.

Svake veceri u Klubu se nesto dogadjalo. Dolazili su pisci iz Vojvodine, Madjarske, Rumunije. Tresnjevac su posetili i studenti iz Kampa mira sa Palica. Dolazili su i politicari - Nenad Canak, Vesna Pesic, Andras Agoston, Jozef Kasa - iako se od pocetka pazilo da se cela akcija ne oboji stranacki. "Nismo hteli ni mi da pravimo politicke poene, ni drugima da dajemo priliku za to. Pripadnost stranci je privatna stvar pojedinca, a nas je vezivalo antiratno raspolozenje", kaze Bala Lajos, poslanik DZVM u Skupstini Vojvodine, bivsi direktor osnovne skole u Tresnjevcu. Otpusten je uz jedinstveno obrazlozenje koje je potpisao tadasnji ministar obrazovanja Danilo ZZ. Markovic: "Opasan za drustvenu sredinu". Sada je zaposlen u Skupstini opstine Kanjiza.

TENKOVI OKO TRESNJEVCA

Protest u Tresnjevcu bio je vrsta kolektivne gradjanske neposlusnosti koja se u vreme masovnih mobilizacija 1992. godine javljala i u drugim vojvodjanskim mestima mesovitog nacionalnog sastava - Temerinu, Adi, Senti, Beceju. Svuda se, osim u Tresnjevcu, protest gasio posle nekoliko dana. U Tresnjevcu se, osim toga, zahtevao i dijalog sa vlastima.

Na dan mitinga 10. maja pred selom su se pojavila oklopna vozila - deo je dosao iz prvca Sente, deo iz pravca Kanjize (iz kasarne koja je nikla dve sedmice pre dogadjaja u Tresnjevcu). Bela i Andrasi kazu da ih je bilo 92. U Centru za antiratnu akciju u Adi kazu 20. Bilo kako bilo, slazu se da je Tresnjevac bio opkoljen. To je snimila samo madjarska televizija i objavila u emisiji "Panorama". Nije bilo nikakve akcije protiv mestana, a 12. maja sva oklopna vozila su povucena na zahtev poslanika DZVM u Skupstini Srbije Pal Sandora, Cubele Ferenca i Andrasa Agostona.

Niko od mobilisanih nije nasilno priveden, a milicija ih je "cuvala, bila je korektna" i nije bilo nikakvih provokacija. Bala se ipak priseca, sa druge strane, pokusaja da im prodaju kalasnjikove: "Ali to nama nije bilo interesantno. Mi imamo kao jedino oruzje rec i to je bio ispisani slogan na zidu Kluba."

U Tresnjevcu od tada nije bilo vece mobilizacije. Samo trojici je sudjeno. Jedan vojni obveznik je u zatvoru, drugi je primio presudu Vrhvnog vojnog suda u Beogradu o tromesecnom zatvoru, ali je odlazak odlozio zbog bolesti, a treci ocekuje da ga vode u zatvor.

NASTANAK DUHOVNE REPUBLIKE

"Bilo je to nekako u sali, kaze Andrasi - prvi izabrani predsednik. "Krajem maja proglasavane su Krajine za nezavisne drzave, a mi smo onda napravili Duhovnu republiku - bez teritorije, bez granica, bez nasilnog uzimanja icega. Posto smo non stop bili u Zitzer klubu, 'drzavi' smo dali ime Duhovna Republika Zitzer. Za himnu smo odabrali Ravelov 'Bolero', na grbu su bilijar kugle. Ustav je napisao gospodin Bala."

"Ustavotvorac" Bala za himnu kaze: "Kada je Ravel komponovao 'Bolero', rekli su da je taj koji komponuje na osnovu dishramonije lud. A Ravel je na osnovu disharmonije napravio harmoniju. Tako mi vidimo i demokratiju - disharmonija koja postaje harmonija."

Duhovna Republika Zitzer ima Vece od sedam clanova. U pocetku se predsednik menjao svakog meseca. Sada je dogovor da to bude jednom godisnje i na redu je ponovo Almasi Vilmos.

Trenutno se Tresnjevcani manje bave mirovnim akcijama, a vise humanitarnim akcijama. Raspodeljuju humanitarnu pomoc koju njihovo i okolna sela dobijaju od Alba kruga iz Madjarske (za vreme nase posete upravo je stigla posiljka lekova u vrednosti od 200.000 forinti) ili od dugih humanitarnih organizacija. Nekoliko dana posle lekova, stigla je i posiljka od "ZZena u crnom" iz Spanije - bio je to materijal za zabaviste u Tresnjevcu.

Duhovna Republika ima oko 1.000 drzavljana iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Rumunije, Italije, Spanije, Japana, Sjedinjenih Drzava.

Prosle godine, 26. novembra Dorie Wilsneck u Njujorku je predlozila tresnjevacku Duhovnu Republiku za uclanjenje u Ujedinjene nacije. Tog dana je u poznatom disko klubu CGBG odrzan koncert roka i panka. Trajao je devet sati, a sluzeni su samo pica i pivo. To je, po recima Bale, "nasa duhovna ambasada, bez ambasadora, a imamo i ambasadora bez ambasade u Evropi - on je jedan od najpopularnijih pesnika u Madjarskoj, peva pesme poput Boba Dilana, i zove se Dinjes Jozef.

Duhovna Republika saradjuje sa pancevackim mirovnjacima, sa Centrom za Antiratnu akciju iz Beograda, Pokretom za mir u Vojvodini, Centrom za zene u Beogradu. Od svih su imali moralnu podrsku, ali nisu primali nikakav novac, ako se ne racunaju dobrovoljni prilozi tokom organizovanih priredbi za vreme non stop zasedanja u Zitzert klubu.

Stanovnici Tresnjevca i "drzavljani" Duhovne Republike Zitzer zeleli bi da se ukljuce u mrezu mirovnjaka u Vojvodini i svetu, "da znaju sta se dogadja bilo gde kod onih koji su se opredelili za mirno resavanje sukoba". Za to im nedostaje - kompjuter. Stidljivo i, kad smo bili vec na odlasku, to je izgovorio Almasi Vilmos: "Napisite to, pa ako neko moze da nam pomogne..."

Mina Bojic