STRAH OD RESENJA

Novi sticung

AIM, Beograd,11.3.

U trenutku pisanja ovog teksta jos se ne znaju rezultati razgovora koje je novi guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Dragoslav Avramovic tokom protekle nedelje najavio: razgovora sa predstavnicima najvecih banaka i ishod sastanka Saveta NBJ koji ce, kako se pretpostavlja, dati neke odgovore na pitanja i nagadjanja o prirodi i redosledu poteza koji ce novi guverner, sada vec suocen sa prvim ozbiljnim ugrozavanjem programa stabilizacije i ekonomskog oporavka Jugoslavije, preduzeti u narednim danima.

Proteklih gotovo mesec dana, gospodin Avramovic je, kao autor novog programa stabilizacije, razgovarao sa mnogo ljudi objasnjavajuci osnovne postavke i ciljeve programa. Na poslednjem sastanku koji je odrzao sa poslovnim ljudima, bankarima i novinarima, gopodin Avramovic je sa relativno cvrstog terena, presao na mnogo klizavije tlo. Umesto pitanja o tome kako ce i otkuda finansirati program, gospodina Avramovica su zasula pitanja o navodnoj devalvaciji dinara, uzrocima klizanja kursa dinara prema nemackoj marki i pojavi novog sticunga. U trenutku odrzavanja sastanka dinar, se naime, na tzv. slobodnom trzistu u Beogradu menjao za nemacku marku u odnosu 1,5:1. Gospodin Avramovic je, kako se moglo ocekivati, odbacio glasine o devalvaciji dinara, izneo cvrst optimizam u pogledu dalje realizacije programa a to potkrepio podacima da je u toku dosadasnje primene programa ostvaren neto priliv od 245 miliona maraka, znatno veci priliv sredstava u savezni i republicke budzete i da je zabelezeno jacanje kreditne aktivnosti banaka prema privredi. Neki odgovori gospodina Avramovica su, medjutim, mogli navesti i na sumnju da on ili nema dovoljno podataka o tome sta se desava "na terenu", ili to veoma dobro skriva upravo zbog pomenutih konkretnih mera cije se donosenje ocekuje. Avramovic je, naime, izjavio da ne veruje u teoriju zavere, po kojoj neko rusi dinar tako sto na trziste izbacuje velike kolicine dinara i time pojacava nivo i razmere sticunga. Uskoro cemo videti, kaze on, iz cije ruke cure dinari, a taj ce potom brzo bankrotirati. Za njega je sticung (za koji, priznaje, nije ni cuo do pre godinu dana), neprijatna pojava koja izaziva kratkorocno psiholosko, ali ne i negativno dublje delovanje u odnosu na program. Valja podsetiti da je samo dva dana ranije Avramovic tvrdio da je "naduvavanje" nemacke marke posledica suvise velike likvidnosti banaka. Sada je to demantovao i novog krivca pronasao u prevelikom administriranju, teskom "ulasku i izlasku iz dinara" i ogranicavanju kupovina deviza. Sve ove tvrdnje i konstatacije novog guvernera, i afirmativne i odrecne, ipak ukazuju na glavne aktere tokova koji se trenutno odvijaju na relaciji drzava (ili, bolje receno administracije triju drzava - dvaju republickih i savezne) - NBJ - poslovne banke - tzv, slobodno ili, "crno" trziste . Ne moze se, naime, poreci cinjenica da u Jugoslaviji u ovom trenutku Ima mnostvo pojedinaca i mocnih drustvenih grupa kojima apsolutno ne odgovara stabilan novac i stabilna situacija, barem ne sada. To ne znaci nuzno da postoji zavera, tj. da se radi o organizovanom rusenju dinara (a time i programa stabilizacije), vec o tome da su mnoge grupe u proteklom periodu, zahvaljujuci hiperinflaciji, faktickom nepostojanju zankonske regulative i kontrole, te sankcijama koje su proizvele haos na trzistu, stekle pozicije koje sada ne zele da izgube.

Cinjenica je da je sticovanje pocelo pocetkom marta. Evo toka stvari: 2. marta marka se mogla dobiti za 1,05 dinara, 3. marta za 1,10 dinara a 5. marta za 1,18 dinara. Stampedo je poceo prvog dana ove nedelje - vrednost marke porasla je sa 1,20 dinara u ponedeljak, na 1,50 u sredu. Stvari su se odvijale na vise punktova i u razlicitim izvedbama. Prvi oblik sticunga pojavio se kod prodaje uvozne robe. Roba se za marke moze dobiti po odredjenoj ceni i sa urednim papirima. U dinarima je cena veca za dogovoreni procenat i iznos poreza na promet. Kupci su se preracunavali i kretali da kupuju marke - tako pocinje trka za pretvaranje viska dinara u marke, jer i ako skuplje placena strana valuta ne bude mogla da se vrati u legalne k anale, bice isplacena zaposlenima umesto plata. Saldo transakcije je pozitivan, jer je cena marke placene u sticungu jos uvek manja od poreza koji se placaju na plate zaposlenima.

Ko je prodavac deviza? Glavna sumnja usmerena je na banke, jer su one otkupile najvise deviza od gradjana i preduzeca i umesto da ih odnesu u NBJ i zamene za novu kolicinu dinara, nastoje da ih obrnu u ilegalnim transakcijama. Zasto? Razlog je jednostavan i sadrzan je u potpuno besmislenim bilansima. Naime, kao svoj finansijski potencijal banke knjize potrazivanja koja verovatno nece nikada naplatiti ali i deviznu stednju gradjana, koju takodje nemaju. Banke sada prakticno opstaju i dele plate zaposlenima na cistoj fiktivi, tj. na onome sto dobiju od NBJ, za racun njoj ustupljene devizne stednje. Sticung se prvo pojavljivao kao posledica mogucnosti da se na lokalnom trzistu postizu bolje cene nego u izvozu. Sada se javlja kao reakcija na svu silu nesredjenih unutrasnjih stvari, od poreza do potpuno osiromasenih preduzeca i banaka.

Sta bi guverner Avramovic, drzava i NBJ mogli preduzeti? Najcesce se pominje mogucnost liberalizacije izvoza koja bi resila nekoliko vaznih stvari: drzava bi mogla novostvoreni priliv da, preko banaka, ulozi u preko potrebnu uvoznu robu, cijim bi plasmanom trziste dobilo dodatni impuls. Oni koji sada pribegavaju sticungu, jer ne mogu da dodju do izvoznih dozvola, ne bi to vise morali da rade, kao ni oni koji sticuju zbog uvoza. Ako se zna da bi alternativna mera mogla da bude povlacenje viska novca iz opticaja, protiv cega se privreda jako buni, ali i drzava jer je mogucnost koriscenja primarne emisije u mnogim situacijama, bez obzira na "pokrivenost" novih dinara devizama i zlatom, i dalje spas za budzete, liberalizacija izvoza se namece kao gotovo jedini potez za koji bi guverner mogao dobiti opstu saglasnost. "Ugradjena" mana ovog resenja je, medjutim, cinjenica da je Jugoslavija zemlja pod blokadom, te da svako liberalizovanje spoljnotrgov inskog poslovanja moze da predstavlja samo podizanje sverca na drzavni nivo.

M. Kostic