STVARNO ZNACENJE POTPISA

Srpska reakcija na predlog bosansko-hrvatske

federacije u Bosni i Hercegovini

Stevan Niksic

Srbi su jos uvek obazrivi kada se radi o Okvirnom sporazumu o federaciji izmedju Bosanaca i Hrvata. Posle prve runde razgovora sa specijalnim izaslanikom SAD za Bosnu i Hercegovinu, Carlsom Redmanom ove nedelje u Beogradu (u utorak, 8. marta), Predsednik Srbije, Slobodan Milosevic kao i predstavnici bosanskih Srba pazljivo su izbegli da odgovore na osnovno pitanje: da li ce potpisati predlozeni sporazum i uci u federaciju ili ne?

"Sporazum izmedju Muslimana i Hrvata je cisto njihovo interno pitanje i nema razloga da ga iko osporava doklegod on ne zadire u srpske interese i dok je okrenut miru", rekao je srpski predsednik Milosevic. On je takodje naglasio da iz sporazuma ne mogu da proisteknu nikakve politicke obaveze za srpsku stranu, posto srpska strana nije ucestvovala u njegovoj formulaciji. "Posto konacni oblik sporazuma jos nije postignut, vec samo najavljen, nemoguce je izraziti konacan i zakljucni stav prema ovom dokumentu", dodao je Milosevic.

Ipak, dva visoka funkcionera bosanskih Srba koji su se sastali sa Redmanom, potpredsednik samozvane Republike Srpske, Nikola Koljevic, kao i Ministar spoljnih poslova, Aleksa Buha, opisali su najnoviju americku inicijativu kao "pozitivan korak" ka miru u Bosni i Hercegovini. Oni, u svakom slucaju nisu zatvorili vrata daljim razgovorima o ovom pitanju, ali su istovremeno iskoristili priliku da navedu konkretnu "cenu" eventualnog stavljanja srpskog potpisa na dokument. "Cena" se sastoji od dva elementa: potpunog ukidanja medjunarodnih sankcija protiv Srbije i Crne Gore, kao i suverenog prava bosanskih Srba (istovetno kao sto je pravo Bosanaca i Hrvata) da definisu svoj buduci politicki status i odluce o mogucoj buducoj federaciji sa Srbijom i Crnom Gorom.

Ono sto je sporno, medjutim, jeste da su i Koljevic i Buha poznati kao prilicno "umereni" lideri bosanskih Srba. Dan pre posete Redmana Beogradu, sam Radovan Karadzic je rekao u intervjuu nemackom nedeljniku "Spigl", da "samo politicki nepismena osoba moze da ocekuje da bosanski Srbi prihvate konfederalni model sa Muslimanima i Hrvatima". Karadzic je dodao: "Jedine opcije za nas su ili 'nezavisna srpska drzava u Bosni i Hercegovini' ili ujedinjenje sa ostalim Srbima".

Ova Karadziceva izjava svakako je imala za cilj da smiri militantne srpske radikale na Palama, kao sto su general Ratko Mladic, predsednik Skupstine bosanskih Srba, Momcilo Krajisnik, kao i uticajna potpredsednica "Republike Srpske", gdja Biljana Plavsic.

Ipak, izgleda da konacna odluka nece biti formulisana na Palama ili od strane samih bosanskih Srba, jer bi ona mogla da se tice buducnosti "svih srpskih drzava" u regionu bivse Jugoslavije, posebno buducnosti samozvane "Republike Srpske Krajine" u Hrvatskoj koja je sada pod zastitom UN (zone pod zastitom UN). Naime, Srbi su u potpunosti svesni da je "cena" hrvatskog potpisa na predlozenom dokumentu, izmedju ostalog, bilo konkretno obecanje podrske u ponovnom uspostavlju "hrvatskog suvereniteta na svim njenim okupiranim teritorijama" dobijeno u Vasingtonu. Ako, dakle, Srbi odbiju da potpisu predlozeni sporazum o Bosni i Hercegovini mogli bi ne samo da izgube teroitorije u Bosni, vec i teritorije koje su sada pod kontrolom Srba u Hrvatskoj. Ali, ako se izbore za "odgovarajuce uslove" za potpisivanje Sporazuma u vezi Bosne, mogli bi da se nadaju da ce se konacna odluka o Krajini barem odloziti.

Konkretno upitan da navede jedan "odgovarajuci uslov" za potpis Srba na Sporazum, uslov koji bi se odnosio na eventualno konfederalno ujedinjenje bosanskih Srba sa samom Srbijom, na konferenciji za stampu u Beogradu, Redman je izbegao odgovor. "Ne zelim da predvidjam buducnost o kojoj treba da odlucuju tri strane u Bosni", rekao je. Ali Redman je naglasio da, bez obzira na moguce interese bosanskih Srba da udju u predlozenu federaciju, "teritorijalna pitanja koja vec vise meseci blokiraju zenevske pregovore vec su na prvom mestu".

Redman je rekao da bi preduslov za bilo kakve dalje razgovore sa Srbima morali biti znatni teritorijalni ustupci.

Stavise, Beograd je vec zapoceo neku vrstu pripreme za prikljucenje teritorija u Bosni i Hercegovini koje kontrolisu Srbi, kao i onih u Hrvatskoj. Na primer, Narodna banka Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) odlucila je prosle nedelje da ukljuci samozvanu "Republiku Srpsku" u Bosni i Hercegovini u svoj monetarni sistem; kamioni natovareni novcem stampanim u Beogradu ("novim dinarima") presli su Drinu i pripadnici oruzanih snaga bosanskih Srba kao i penzioneri na teritorijama koje kontrolisu Srbi vec su primili svoje prve plate i penzije (u visini od 20-50 nemackih maraka) u ovoj moneti. Guverner Narodne banke u Beogradu, Dragoslav Avramovic, rekao je "da je to samo tehnicka pomoc" i demantovao je postojanje ikakve "politicke sustine" ove operacije.

Razni stranacki lideri u Srbiji i Crnoj Gori poceli su vec - mada samo indirektno - debatu o mogucim oblicima buduce unije. Tako je prdsednik Crne Gore, istovremeno i predsednik stranke na vlasti (Demokratske partije socijalista) u Crnoj Gori rekao ove nedelje na kongresu svoje partije: "Ako bi sutra Hercegovina izrazila zelju da se ujedini sa nama u Crnoj Gori, mi bismo to svakako pozdravili".

Moguce znacenje njegovih reci je da bi g. Bulatovic vise voleo pripajanje teritorija pod kontrolom Srba u Hercegovini Crnoj Gori (poput pripajanja ostalih teritorija u Bosni pod srpskim kontrolom Srbiji) nego prikljucenje Karadziceve "Republike Sroske" krnjoj Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) kao jos jedne "suverene" drzave clanice. Ali, ovo, verovatno vrlo osetljivo pitanje za Crnu Goru moglo bi da ima veze i sa nekom vrstom teritorijalnog spora izmedju Karadziceve "Repubike Srpske" i same Crne Gore u vezi izlaza na Jadransko more i koriscenja luke u Herceg-Novom na granici izmedju Crne Gore i Hrvatske.

Ove Bulatoviceve reci izazvale su odmah ogorcenu reakciju Novaka Kilibarde, predsednika prosrpske i pro-Milosevicevske "Narodne stranke" Crne Gore. On je optuzio Bulatovica za "umanjivanje zncaja" Karadziceve "Republike Srpske" kao "vec medjunarodno prihvacene drzave i priznatog partnera u pregovorima na mnogim diplomatskim konferencijama". Drugim recima, jasno je da su sami Srbi vec podeljeni i da bi se jos vise podelili oko pitanja forme buduce unije, ako bi bosanski Srbi dobili priliku da se ujedine sa Srbijom i Crnom Gorom. U tom slucaju, sam Slobodan Milosevic bi svakako pokusao da sto je vise moguce drzi lidera bosanskih Srba, Radovana Karadzica na distanci i da Karadziceve verovatne politicke ambicije drzi pod kontrolom.

Ako bosanski Srbi postignu svoje vojne i politicke ciljeve, odnosno, ako razbiju Bosnu i Hercegovinu na tri (pa cak i dva) dela i ujedine teritorije pod kontrolom Srba sa Srbijom i Crnom Gorom, Karadzic ce svakako biti slavljen kao "pobednik" i neka vrsta "nacionalnog heroja". I u tom slucaju, bi mogao postati suvise opasan za samog Slobodana Milosevica, dovodeci u pitanje negov sadasnji ugled neprikosnovenog lidera svih Srba...