IZBEGLICE - SPECIJALNI TRANSPORT

Afera sa izbeglicama - bez statusa izbeglice - kao znak zamora balkanskim ratom?

size:Jugoslovenske vlasti burno su reagovale na odluku nemacke vlade o proterivanju jugoslovenskih gradjana bez statusa izbeglica. Stalna jugoslovenska misija pri UN trazila je da se izvrsi pritisak na Nemacku da promeni ovu odluku. U Visokom komesarijatu za izbeglice tvrde da nije rec o izbeglicama, vec o ljudima koji nisu dobili taj status jer im ne preti represija u domovini. Iz Srbije je otisao veliki broj mladih koji su odbili da ucestvuju u ratu. Sta ce se sa njima dogoditi? Predlog zakona o njihovoj amnestiji je odbijen. Zasad se tvrdi da ce medju vracenima biti najvise gradjana sa Kosova, Albanaca i Roma. Njima vlasti u Jugoslaviji porucuju da ce ih primiti ako imaju uredne papire, ali da za njih posla nema.

AIM BEOGRAD,10.3.

Najpre je objavljena vest da ce iz Nemacke biti prognano oko 200.000 jugoslovenskih izbeglica i da je ta mera uperena protiv Srba. Drazvna agencija Tanjug je zatim u ponedeljak (7. marta) objavila procenu da ce iz Nemacke biti prognano oko 100.000 izbeglica poreklom iz Srbije i Crne Gore. Dva dana kasnije se ta procena kretala oko brojke 40.000. U medjuvremenu je precizirano da nije rec o posebnoj odluci nemacke vlade, vec o novoj politici davanja azila ustanovljenoj proslog leta, uz podsecanje da je do sada iz Nemacke vec proterano 5-6.000 ljudi i da ce najvise biti pogodjeni Romi i Albanci sa Kosova. Brojka od 100.000 odnosi se na one koji bi mogli biti proterani u sledece dve godine. Onda je u sredu uvece (9. marta) objavljena vest da je let izbeglickog aviona za Temisvar odlozen; sa rumunske strane je zvanicno tvrdjeno da nikakvih pregovora o transferu i nije bilo, mada je iz Bona istovremeno dosla vest da ce se pregovori eksperata o toj temi ipak nastaviti. Urlih Kine, atase za stampu Nemacke ambasade u Beogradu, je u izjavi agenciji Tanjug potvrdio da nemacko ministarstvo spoljnih poslova radi u dogovoru sa svojim pokrajinama, Evropskom unijom i Visokim komesarijatom za izbeglice, da smatra da odluka o vracanju nesudjenih azilanata nije nezakonita i da nemacka vlada nema nameru da je ukine. On je, sudeci po Tanjugu, precizirao da se izbeglicki status u Nemackoj daje samo licima koja su drzavljani Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kojih u Nemackoj ima oko 230.000. Za sada izbeglice iz BIH ostaju, a sa hrvatskom vladom se vode pregovori radi povratka njenih izbeglica. Nemacki otpravnik poslova je pozvan u jugoslovensko Ministrastvo inostranih poslova da bi dao zatrazeno objasnjenje da je samo rec o licima koja "nisu regulisala boravak u Nemackoj".

OFANZIVA

Zvanicne vlasti u Beogradu burno su reagovale na ovu odluku nemacke vlade u skladu sa antinemackim modom koja je jedno vreme predstavljala okosnicu ratne propagande. Radmilo Bogdanovic, bivsi sef srpske policije, sada potpredsednik Veca republika Skupstine Jugoslavije, rekao je da "nista od Nemacke ne moze iznenaditi", prebacujuci ovoj drzavi zbog priznanja Slovenije u Hrvatske i proglasavajuci je jednim od krivaca za rat na podrucju Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Bogdanovic je precizirao da na tlu Jugoslavije ima oko 600.000 izbeglica, da je medju njima i znatan broj Muslimana, da Srbiji ne pada na pamet da ih proteruje, jer to ne bi bilo u skladu sa normama humanitarnog prava.

Stalna jugoslovenska misija pri Ujedinjenim nacijama trazila je da se na Nemacku izvrsi pritisak kako ne bi proterivala izbeglice. Pretpostavlja se da se u "trecim zemljama" (Nemacka, Kanada, Amerika, Australija) nalazi oko 600.000 izbeglica sa ratom ugrozenog podrucja bivse SFRJ.

Slobodan Popovic, zamenik komesara za izbeglice Srbije ocenio je ovaj potez kao "provokaciju" i kao "neumesan i neprimeren potez, s obzirom na to da je izbeglicki status regulisan medjunarodnim pravom koje ih stiti svuda u svetu". On je saopstio da je iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine izmedju 17.000 i 20.000 lica bilo u tranzitu u SR Jugoslaviji, a odatle su otisli u Nemacku, Ameriku, Aziju i Australiju. Jedan deo njih je zadrzao stari "crveni" pasos bivse SFRJ, jer nisu priznali novonastalu podelu svoje bivse domovine.

MOBILIZACIJA

Cinjenica je da se u Srbiju zaista sklonio veliki broj izbeglica. Oni su ovde predmet brige, ali i medijske i politicke manipulacije. (Na izborima 1992. preko 200.000 izbeglica je bilo dobilo pravo glasa, jer je rezim procenjivao da ce oni glasati za postojecuu vlast, a na izborima 1993. njih nije bilo na birackim spiskovima.)

Savezni ministar za ljudska prava Margit Savovic je pozvala Visoki komesarijat za izbeglice da reaguje protiv nemacke odluke, zamerajuci mu zbog toga sto se oglasio prilikom "navodnog mobilisanja" po njenom koanacnom priznanju "samo nekoliko desetina izbeglica iz Bosne", a nije isto ucinio kad su mobilisani Hrvati i Muslimani.

S druge strane, ona kaze kako odluka nemacke vlade istovremeno znaci svojevrsno priznanje da Jugoslavija nije nesigurno podrucje i da je to dokaz da u Jugoslaviji nema nestabilne situacije, da to znaci da su "optuzbe o navodnom teroru bile izmisljotine", da ovde nema terora i da vlada mir, da u Jugoslaviji nema krsenja ljudskih prava, da iz SR Jugoslavije nema izbeglica, da je rec o onima koji su se koristili izgovorom da su politicke izbeglice da bi regulisali svoj status. Ona pretpostavlja da su ti ljudi u Nemackoj propagandno iskorisceni i da vise nisu potrebni.

POBUNJENICI SAVESTI I RADNICI NA CRNO

Izgleda da ce uskracivanje prava na izbeglicki status u Nemackoj najvise pogoditi one koji su, trazeci rad "na crno", pokusali da se pozovu na nesigurnu politicku situaciju u zavicaju (Najvise je Albanaca s Kosovva i Roma). I do sada su izbijale takozvane afere "laznih politickih azilanata". Na pocetku rata sa Hrvatskom, medjutim, veliki broj mladih ljudi u Srbiji je odbio da se odazove na vojni poziv. Neki su tu cinjenicu vezivali pre svega za nacionalne manjine, ali broj onih koji su zbog prigovora savesti odbili da idu u rat bio je izuzetno veliki upravo medju Srbima. Pobune rezervista izbile su u Adi, Senti, Kragujevcu, Kraljevu, Topoli, Arandjelovcu, Beogradu.

Vlasti u Beogradu nisu legalizovale takozvani prigovor savesti, mada je i posle toga veliki broj mladica, krijuci se, ili bekstvom u inostranstvo, izbegavao da ucestvuje u ratu. Begunci iz vojske su svakog casa mogli biti gonjeni, mada vlast nije preduzimala neke masovnije mere njihovog progona. Citave generacije mladjih ljudi su zbog te strepnje odlazili u inostranstvo, cesto kod rodjaka gastarbajtera u zapadnoj Evropi. U vreme kada je predsednik jugoslovenske vlade bio Milan Panic, a ministar za ljudska prava dr Tibor Varadi, predlozen je zakon o amnestiji vojnih begunaca, ali koalicija socijalista i srpskih radikala nije dozvolila njegovo donosenje. Nema nagovestaja da bi begunci od rata sada mogli biti sudski gonjeni, ali nisu povuceni ni potezi koji bi ukinuli njihove strepnje. Milos Simovic, nacelnik kosovskog okruga, odakle je, kako izgleda, najveci broj prognanika, saopstio je da Jugoslavija ne dovodi u pitanje povratak onih koji imaju uredne papire i regulisano jugoslovensko drzavljanstvo. Precizirao je da povratnicima iz Nemacke, zbog sankcija, ne moze biti obezbedjeno zaposlenje.

Linda Saks, portparol Visokog Komesarijata za izbeglice objasnjava u razgovoru sa saradnikom AIM da u ovom slucaju, prema zvanicnim informacijama, strogo uzev, nije rec o izbeglicama. Ti ljudi su dosli u Nemacku, trazili su da im se prizna status izbeglice u skladu sa dokumentima Ujedinjenih nacija. U legalnom procesu pred nemackim vlastima, koji je ukljucivao i pravo na zalbu, utvrdjeno je da tim ljudima ne preti sudjenje na bazi pripadnosti etnickim, politickim ili verskim grupama i njihovi zahtevi su odbijeni. To je mozda znak da se ucvscuje procena da se tlo u Jugoslaviji smiruje ili da je Evropa, preplavljena izbeglicama sa Balkana, dostigla svoje humanitarne limite, da postaje zamorena mnogobrojnim humanitarnim problemima i da zeli nekako da ih gurne pod tepih. Jugoslovenska drzava, ciji su socijalni fondovi upropasceni, pokusava ne samo da propagandno profitira, vec i da, koliko moze, uspori repatrijaciju izbeglica.

MILAN MILOSEVIC