GRCKA BLOKADA I NOVI SAOBRACAJNI KORIDOR
AIM, Skopje, 10.03.1994
Dok je i dalje neizvesno do kada moze potrajati grcka blokada Makedonije, kao i to mogu li se uopste obnoviti grcko- makedonski pregovori prekinuli pre skoro pola godine uoci izbora u Grckoj - traga se za alternativnim resenjima, koja bi smanjila trenutne makedonske glavobolje. Premda ukupna steta od grckog embraga jos nije sluzbeno procenjena, nesumnjivo je da ona nece biti mala za siromasnu makedosnku privredu.
Primera radi, zbog blokade grcke granice, kao i nemogucnost koristenja pristanista u Solunu, trenutno je stopiran izvoz vise od pet miliona litara makedonskog vina namenjenog za trziste Evropske Unije, Slovenije i Amerike. Radi se o "zamrznutoj" sumi od oko cetiri miliona nemackih maraka. Slicna je sudbina i s dogovorenim kontingentom konzerviranih proizvoda vrednim deset miliona dolara. O probelmu sa snabdevanjem Makedonije s naftom , da i ne govorimo. Ovo su samo neki od primera.
Ako trenutno makedosnki privrednici gledaju spas u otvaranju koridora kroz Srbiju, koja je ekonomski i saobracajno zatvorena zbog sankcija medjunarodne zajednice, dugorocno resenje trazi se u izgradnji novog saobracajnog koridora "istok-zapad". Za to bi trebalo izgraditi, ili prosiriti postojecu putnu mrezu, kao i sagraditi nepostojece zeleznicke koloseke, koji bi povezali Makedoniju sa susjednom Bugarskom i Albanijom. REc je o saobracajnom koridoru, koji bi povezao jos dve zemlje - Italiju i Tursku, odnosno , saobracajnoj mrezi, koja bi kopnenim putem povezala Jadransko i Crno more.
Taj je projekt, kako stvari trenutno stoje, vec dobio podrsku Srednjoevropske inicijative, koja je zavrsila svoje zasedanje prosle subote u Trstu. Nacelno spremnost za ulaganje iskazalo je i delegacija Svetske banke, koja je prosle nedelje boravila u Makedoniji. Hoce li, medjutim , taj projekt zaista krenuti u realizaciju, sto bi predstavljalo i snazan impuls za celokupnu makedosnku posustalu privredu - zavisi od Panevropske konferencije ministara transporta i saobracaja, koja se odrzava od 14 do 16 marta na Kritu. Na tom skupu, ministri svih evropskih zemalja utvrdit ce saobracajnu strategiju za sledecih 20 godina. A u toj strategiji, svoje mesto pokusat ce naci i ovaj koridor.
Sto se Makedonije tice, ona nudi dve varijante projekta. Jednu ambicioznu i drugu skromniju. Skromnija privreda prosirenje i prilagodjavanja postojece putne mreze, sto bi kostalo oko 200 miliona dolara, kao i izgradnju neelektrificirane pruge, cija bi se cena kretala izmedju 160 i 200 miliona dolara. Skuplja varijanta bi podrazumevala izgradnju moderne, relativno brze i elektrificirane pruge, sto bi joj cenu podiglo i na 350 miliona dolara. Ukoliko se pet zemalja (Turska, Bugarska, Makedonija, Albanija i Italija) odluce za izgradnju auto'puta, sto, inace, preferira Ankara, bit ce potreban kredit izmedju 800 miliona i milijardu dolara.
Makedonska je javnost, inace, vrlo zainteresovana za ovu investiciju, koja bi se trebala financirati i iz medjunarodnih financijskih izvora. Ne bude li se to ucinilo sada, sumnja se da ce taj projekt - koji kao ideja, inace, nije nov, nego datira jos iz vremena Drugog svetskog rata - ikada biti realiziran. Njegovi protivnici, a pretpostavlja se da ce to biti, pre svih, Atena i Beograd, u svakom ce slucaju pokusati eksploatirati cinjenicu sto je nekada za tu ideju najzainteresovanija je bila Musolinijeva Italija. VERA GEORGIEVSKA