DALI STABILNOST MAKEDONIJE IPAK ZAVISI OD STABILNE PARTIJE ALBANACA ?

Skopje Mar 10, 1994

AIM, Skopje, 10.03.1994

*SIZE* *Predsednik Albanije Sali Berisa, kao legitimne predstavnike PDP-a (najvece partije Albanaca u Makedoniji), primio delegaciju koju su predvodili Dzaferi i Thaci. * Neki intelektualci - Albanci smatraju da Dzaferi i Tacija iz dana u dan dobijaju sve vecu podrsku medju Albancima, "jer su mladi i neoprljani" i da zbog toga "umereni" zele obnoviti pregovore, jer novi parlamentarni izbori i nisu tako daleko. *Bez obzira na sve, jasno je ipak da stabilnost Makedonije zavisi od suzivota sa Albancima, a u velikoj meri i od PDP-a.

Dali se ponovo "kuvaju" pregovori u najvecoj partiji Albanaca u Republici Makedoniji, Partiji demokratskog prosperiteta (PDP), otkako je 12 februara ove godine na partiskom kongresu u gradu Tetovu doslo do podele. Tada su kongres napustili poslanici i ministri iz ove partije i vecina delegata, koje je ovdasnja stampa nazivala "umerenom strujom" i, smatrajuci da suprotna strana ( "radikali - tvrda" struja) nastoji raditi suprotno kongresnim dokumentima, odrzala kongres na drugom mestu. Takozvani umereni su izabrali za svog predsednika Dzeladina Muratija, dok su "radikali" izabrali Arbena Dzaferija, a svog dotadasnjeg lidera, Menduha Thacija, za potpredsednika. I jedni i drugi, posle svega polazu pravo na ime i nasledstvo partije. Vredi napomenuti da se pre razilazenja mesecima pregovaralo, "u interesu jedinstva PDP-a" i da je grupa poslanika i ministra ulozila u to vise truda i nade.

Poslanik Abdurrahman Aliti, koji je do izbora Muratija bio, prakticno, prvi covek partije, kaze da je Muarti povukao tuzbu, jer ne zeli da se u resavanju problema unutar partije mesa makedonska vlast, jer bi to albanska populacija mogla pogresno protunaciti. Inace, Murati je podneo tuzbu odmah posle odrzavanja dva paralelna kongresa, jer je sediste partije u Tetovo zauzela grupa koja se vezuje sa Dzaferija i Thacija i jos uzela pecat i stembil partije kao i ime PDP. Kako kaze Aliti, sada se razmislja kako da se stvari (bez Suda) izvedu. Na nase pitanje, nije li to pogresna odluka, koja bi i te kako odgovarala "tvrdoj struji", nismo dobili odgovor.

Skopski list "Vecer" prenosi izjavu sefa poslanika PDP-a, Muhameda Halilija, u kojoj se kaze da pregovora nece biti, a neki poslanici smatraju da Murati sprema preciznije srocenu tuzbu, za sto nema potvrde.

"Radikale" i dalje podrzava Demokratska partija Albanije, a i oficijalna Tirana, jer je treceg marta predsednik Albanije Sali Berisa, kao legitimnog predstvanika PDP-a, primio delegaciju koju su predvodili Dzaferi i Taci. Saopstenje koje prenosi novinska agencija ATA, a makedonskim medijima albanska ambasada u Skopje, govori da se razgovaralo o Makedoniji kao o nezavisnoj i stabilnoj drzavi kakva je od interesa svih Albanaca kao i svih naroda sa Balkana. Neki dan pre prijema u Tirani, makedosnki mediji su preneli i izjavu Menduha Thacija datu za londonski "Observer", u kojoj, kako je preneto, pretilo se ratom i krvlju. To je dosta ogorcilo javnost, a vecina makedonskih partija javilo se sa svojim saopstenjima u kojoj se Taci i njegova grupa osudjuje i cak trazi zabrana delovanja. Ipak, jasno je da nesto ne stima sa izjavama - jedna politicka ocena u Tirani i jedna, sasvim suprotna, data engleskom novinaru.

Na nasu molbu upucenu Thaciju, da izjavom demantira ili potvrdi deo iz "Opservera" koji prenose ovdasnji mediji, Thaci jos uvek ne reaguje, iako smo prihvatili da pitanje postavimo faksom i istim putem dobijemo odgovor. Covek koji nam je saopstio da ce otsada samo tako komunicirati sa novinarima, a inace je clan najuzeg rukovodstva ipak nam je rekao nesto, mada ne puno odredjeno:"Kako kazu Srbi, nije to to" ( sto je izjavio Taci)

Neki intelektualci - Albanci smatraju da Dzaferi i Taci iz dana u dan dobijaju sve vecu podrsku medju Albancima, "jer su mladi i neoprljani" i da zbog toga "umereni" zele obnoviti pregovore, jer novi parlamentarni izbori i nisu tako daleko.

Naravno, i oci partija iz vladajuce koalicije Makedonije, u cijem sastavu je i PDP, su uprte ka novim izborima. Vodeci Socijaldemokratski savez, kao i Liberalna partija, jos kako sa zainteresiranoscu, ali i sa zabrinutoscu, prate dogadjaje u PDP-u. Zdrava logika kaze da ce PDP i posle novih izbora biti partija sa kojom je pozeljno i potrebno koalicirati, jer ce ona opet dobiti izmedju 20 i 26 poslanickih mesta od ukupno 120. Naravno, ta se brojka odnosi na jedinstvenu PDP, kakva ona sada nije. Hoce li na novim izborima biti dve PDP? Naravno, s obzirom na sadasnju podelu to je nemoguce, jer jedna mora biti registrovana kao nova partija. Hoce li Thaci i Dzaferi pristati da budu nova partija? kako sada stvari stoje, nece. A, ako hoce, dali ce je nadlezni organi registrovati, ili odbiti? Vrlo je moguca i druga varijanta.

Onda, opet logika kaze da ce sadasnjoj makedonskoj vlasti ipak vise odgovarati da nova PDP (sa drugim imenom ili prefiksom) ne bude registrovana. A, da ce najbolja varijanta biti da PDP otpocnu pregovori i dodje do bilo kakvog pomirenja, sa trajanjem barem dok ne zavrse izbori. Tako bi se izbegle i vrlo verovatne optuzbe da drzava nedemokratskim sredstvima ponovo selektira Albance na podobne i nepodobne (kao u vreme jednopartiskog sistema).

Mozda su i sve ove , prethodno iznete racunice, dovoljno valjan razlog da Socijaldemokratski savez i Liberalna partija da nam izbedgnu dati svoje mislenje o trenutnom stanju u PDP-u, i o svojim planovima za izbore. Ipak, primecuje se da ove dve partije imaju razlicite poglede. Naime, SDSM otvoreno podrzava grupu poslanika i ministra, iako su oni nedavno zapretili da ce napustiti koaliciju ukoliko se zahtevi Albanaca i nadalje sporo resavaju, ali i ne tako odredjen stav prema suprotnoj frakciji. Zato pak, Liberali su puno otvoreniji - oni smatraju da treba zabraniti delovanje takozvane "tvrde" , odnosno "radikalne" struje.

Sve ovo daje za pravo da smatramo da ce ipak, do izbora, stanje u PDP-u u mnogome zavisiti od poteza partija u koaliciji. Naravno ostaje i dalje da se racuna na nepredvidljivost vodecih ljudi u najvecoj partiji Albanaca u makedoniji, PDP, ciji potezi ponekad zavise i od nekih drugih okolnosti, a pre svega, mozda od odnasa unutar bloka albanskih partija koje deluju na prostoru bivse Jugoslavije, pa i od odnosa vladajuce partije Albanije. Sve u svemu, ipak se na stanje u PDP-u u Makedoniji gleda sa velikom zabrinutoscu, jer je to partija sa najvecim uticajem medju Albancima u Makedoniji, najbrojnijoj manjini u ovoj drzavi, ciji broj zasada niko sa sigurnoscu ne moze da odredi. Jesu li 21 otsto, kako kaze Statisticki zavod , na osnovu procene, jer su Albanci bojkotovali popis stanovnistva 1991 godine, ili mozda cine cak 40 otsto, to jest 800.000 ljudi? Mozda ce tacan broj utvrditi vanredni medjunarodni popis zakazan za ovo leto, koji treba finansiski podrzati medjunarodna zajednica, ukoliko prethodno u Makedoniji parlament donese zakon za popis. Bez obzira na sve, jasno je ipak da stabilnost Makedonije zavisi od suzivota sa Albancima, a u velikoj meri i od PDP-a. PANTA DZAMBAZOVSKI