AVRAMOVICEV PROGRAM I KOSOVO

AIM, PRISTINA, 9.03.94.

U nekim srpskim zvanicnim i poluzvanicnim ocenama dinarske reforme Kosovo se cesto spominje kao model ili kriterijum njenog pocetnog uspeha. Medjutim, po dosadasnjem toku ne bi se moglo reci u cemu je sustina kosovskog kriterijuma.

Odredjenija objasnjenja u tom smislu dao je tvorac programa reforme Dragoslav Avramovic, koji je najcesce pominjao Kosovo u kontekstu toka reforme. U jednom intervjuu koji je prenela beogradska Borba, rekao je da se na Kosovu vrednost dinara u odnosu na nemacku marku dokazati jedino pri placanju dazbina drzavi, da to jaca poverenje naroda u drzavu i da onaj ko je to smislio - Sainovic ili Milosevic, treba, kako se izrazio, da dobije orden.

Ako se ostane na tlu ekonomije, onda nije bas najjasnije zasto bi u pogledu obaveznih dazbina Kosovo bilo neka specificnost, naravno, ako program namece svima jednake obaveze. Ali, izgleda, ovde Avramovic izlazi iz okvira ekonomije i valjda prvi put, an ovakav nacin, objavljuje kako na Kosovu dinarska reforma ima i dalekosezne politicke ciljeve, pre svega u prinudjivanju Albanaca da postuju i eventualno prihvate drzavu Srbiju.

Neposredno, to ne ostavlja neki poseban utisak kod Albanaca koji vec imaju jasno oformljene politicke stavove. Najznacajnije je sto se sa srpske strane, sa najmerodavnijeg mesta, potvrdjuju preovladjujuce procene u alabnskoj javnosti da ce se reforma na Kosovu sprovoditi u sklopu opste politike stezanja i potiskivanja. Naravno, zakoni ne moraju da sadrze diskriminatorske norme. Dovoljna je selektivnost u doslednom, odnosno nedoslednom sprovodjenju raznih mera, koja je olaksana potpunom iskljucenoscu Albanaca iz svih organa vlasti. To je vec oprobani nacin kojim se vec poduze kosovski Albanci diskriminisu u mnogim oblastima, pa i privredjivanju.

Srpske vlasti na Kosovu dinarsku reformu su shvatili i prihvatili kao najvisi patriotski zadatak, pre svega kao jos jedan legalan oblik borbe, da se kontra Albanaca pojacaju temelji srpske drzave, a zatim i kao jedno od sredstava za unapredjivanje ciljeva srpstva i pravoslavlja. S druge strane, pravljene su sve moguce i nemoguce konstrukcije o ponasanju Albanaca prema reformi, pracene su najrazlicitijim pretnjama pravne drzave i valjda u cilju stvaranja slavljenicke atmosfere zavrsilo "proklamacijama" kako ni ovaj "siptarski bojkot" nece i ne moze proci.

Na samom pocetku primene programa, poslednjeg dana januara i prvih dana februara, srpske vlasti su zatvorile vise desetina privatnih radnji ciji su vlasnici Albanci. Prema zvanicnim podacima u prve dve nedelje februara, organi Srbije su izvrsili kontrolu u oko 1250 privatnih firmi i pri tom su zaplenili robu u vrednosti od milion i 400 hiljada nemackih maraka. Finansijski efekti ove kapmanje su veci ako se ima u vidu da su podnete i brojne prijave, sa obrazlozenjem da je bilo raznih nepravilnosti u poslovanju. Uporedo su preduzimane i policijske racije, najcesce pijacnim danima sirom Kosova u cilju, kako se stalno istice, suzbijanja sverca, a koje su okoncavana zaplenom ogromnih kolicina najrazlicitijih roba. Zbog toga je, izmedju ostalog, medju kosovskim Albancima dinarska reforma shvacena kao jos jedan nacin legalizacije otimacine i suzbijanja svih oblika aktivnosti za opstanak Albanaca, u skladu sa opste proklamovanim politickim ciljevima Srbije.

Istovremeno veoma je pazljivo pracen otkup deviza na Kosovu, i mada je od pocetka bilo jasno da to ne ide ni izbliza u skladu sa ocekivanjima, javnosti je sve to prezentovano u veoma optimistickom tonu. Na kraju je ispalo da je za mesec dana reforme, prema zvanicnim podacima, na Kosovu otkupljeno nesto vise od 16 miliona nemackih maraka, uglavnom od organizacija, a dobrim delom i od gradjana. To nije tako velika cifra kada se, kada se po srpskim izvorima, na Kosovu mesecno obrce blizu 200 miliona maraka. I kada bi ova procena bila znatno manja, sto je i realnije, nema razloga za hvalisanje ni politicara ni privrednika. A sto se samih Albanaca tice, oni su se za sve ovo vreme, kao i svi drugi, veoma racionalno ponasali, u skladu sa svojim interesima. Devize su prodavali samo onoliko koliko je bilo neophodno da podmire obavezne dazbine. Prema nekim procenama u albanskim krugovima, neposredni cilj beogradskog rezima mogao bi da bude da se od kosovskih Albanaca izvuce bar onoliko koliko iznose njegovi troskovi za i na Kosovu. Medjutim, procenjuje se da se samo za odrzavanje policijskog aparata na ovim prostorima dnevno trosi 2 miliona dolara. A osnovni prihodi koje obezbedjuju srpske vlasti dolaze samo od naplate kirija, zakupa, ili prodaje stanova i drugih objekata predvidjenih za trgovinu i druge usluge. Ali, zbog politickih odnosa tempo promena je veoma neravnomeran. Prazne kase i izazovi brzog bogacenja iznudjuju atmosferu tolerancije sto kosovskim ALbancima stvara okvir za ukljucivanje u privredni zivot. I mada je sve to manje-vise povezano sa propadajucim ekonomskim sistemom Srbije, koji na Kosovu postoji samo u obliku zakonskih normi i obaveza, moze izgledati kako se njima objektivno otvara prostor za preuzimanje uloge koju, obzirom na sve okolnosti, imaju u privrednom zivotu Kosova.

Ovaj proces izmadju dve suprostavljene strane novijeg je datuma i do sada, barem javno, nijedna strana nije stavila pod lupu politickih analiza sve njegove posledice. Ali i bez takvih analiza ne moze se izbeci utisak da bi prerastanje iznudjene tolerancije u neki drugi, snosljiviji oblik partnerstva, mogao u narednom periodu znacajno uticati na omeksavanje danas nepomirljivih politickih stavova.

Feim Redzepi