INTERVJU SA MATEA MATEVSKIM

AIM, Skopje, 09.03.1994

Matea Matevski, pjesnik, prozni pisac, pozorisni i knizevni kritisar, prevodilac sa francuskog, spanskog, italijanskog, ruskog, albanskog, slovenackog, srpskog i hrvatskog jezika, do sada je objavio veliki broj knjiga poezije, kritika i eseja, a vise od 20 knjiga poezije objavljeno mu je u prevodu na skoro svim evropskim jezicima. Momentalno zavrsava knjigu poeziju koja bi trebalo da bude objavlljena ove godine. Priprema knjigu knjizevnih kritika i eseja, prevodi celokupnu poeziju F.G. Lorke ukljucujuci i nekoliko njegovih drama. Takodje priprema antologiju spanske poezije 20-tog vijeka.

Poznati makedonski pisac, akademik Matea Matevski, radio se odazvao AIM-u da govori o aktuelnom trenutku makedonske literature i stvaralastvva. No, s obzirom na citav niz poslova koje je obavljao i danas obavlja - predsjedmik je makedonskog PEN-centra, predsjednik Makedonske knjizevne fondacije, a odnedavno i predsjednik "Makedonsko - turskog drustva za prijateljstvo i saradnju" - logicno je da je dio razgovora bio posvecen uopste zbivanjima na Balknau.

AIM: S obzirom na citav niz funkcija koje ste obavljali tokom radnom vijeka, a pri tome mislim i na vas novinarski rad ( od saradnika do direktora Makedonske Radio - Televizije), kao i citav niz funkcija koje ste imali u Udruzenju knjizevnika, kako danas cijenite raspad Jugoslavije?

M. Matevski: Dozivljavam na tragican nacin ovo sto se desava danas, posebno u Bosni i Hercegovini. Mislim da je to vrhunac golgote koju prezivljava jedan deo bivse Jugoslavije. Vise nisu bitni politicki ili ideoloski razlozi. Bitno je da je jedna iracionalna stihija uzela maha i sve to sto se desava kao da je izaslo iz kontrole moci razuma. Ne zelim reci da ovaj rat nije kontroliran, da nema svojih politickih ciljeva, ali mislim da je u tolikoj meri zlo uslo u coveka, strah, mrznja, osveta, da je sad sve to voema tesko kontrolirati. To medjusobno ubijanje, ta opsta klanica suseda sa susedom, sela sa selom, to sve sto se desava po gradovima, to je mozda presedan u modernoj istoriji sveta. Smatram da pre svega treba da prestane da govori oruzje i pored tragedije koje se desavaju na prostoru BiH. Sigurno da se zlo ne moze zaboraviti ni precutati, ali vracati zlo-zlom to nije resenje. O ovome sam govorio na nekoliko medjunarodnih skupova koje je organizovao medjunarodni PEN.

AIM: Kakav je bio odjek toga sto ste govorili?

M. Matevski: Odjek je bio potresan. Medjunarodni PEN je pokrenuo vise inicijativa da bi suocio pisce, intelektualce, pripadnike PEN centara bivsih jugoslovenskih semalja da bi se uspostavio dijalog izmedju njih. U jednom smo se svi slagali. Mi nismo u situaciji da budemo arbitri, ali nasa moralna, intelektualna i ljudska duznost je da se oglasimo protiv rata, nasilja, ratne propagande, zloupotrebe medija.

AIM: Da li je udruzenjima pisaca bivse Jugoslavije bilo naznaka da bi se moglo desiti ovo sto se danas desava?

M. Matevski: Prosle godine u Becu je organizovan okrugli sto o temi "Zlocin i kazna" ili "Krivnja jugoslovenskih intelektualaca za rat na jugoslavenskim prostorima". Bilo je nas iz svih zemalja bivse Jugoslavije. Sam naslov teme implicirao je odredjenu krivicu pisaca, intelektualaca, novinara, za sve ovo sto se desava pogotovo u BiH. Znaci da je zadnjih godina u Savezu pisaca bilo necega sto je dovodilo do njegove korozije. Raspad Saveza pisaca koji je u stvari Savez udruzenja knjizevnika pojedinih republika bio je jedan od onih elemenata koji su odrazavali procese raspadanja jugoslavenske federacije. I pored krize koju je savez prolazio nije se moglo reci da je ona prethodila ovakvoj eksploziji kakvu smo dozivjeli. Cinjenica je da je klica, otrov nacionalizma i netolerancije bio prisutan u glavama pojedinih pisaca i intelektualaca u Jugoslaviji. Preko svojih dela i javnih nastupa kao i koristenja sredstava masovnih komunikacija oni su doprineli da netolarancija izmedju naroda i republika produbi. Sigurno je jedno - da su oni bili jedinstveni u zalaganju da se sve odvija mirnim putem, putem dijaloga, ne bi se probudili vampiri proslosti.

AIM: Kakvo je stanje u Udruzenju pisaca Makedonije danas?

M. Matevski: Mi imamo pisaca koji pisu na makedosnkom a koji su se odvojili od udruzenja knjizevnika. To je izraz licnog nezadovoljstva. Pisci nisu ni favorizovani ni diskriminirani na nacionalnoj ili jezicnoj osnovi u Udruzenju knjizevnika Makedonije. Nacionalni identitet i nacionalna kultura se maksimalno postuju ali mislim da jezicka barijera nije prevazidjena. Za pisca je bitno da njegov rukopis bude objavljen a potom, ako postoji interesovanje za to, i prevede u drugoj jezickoj i kulturnoj sredini. Smatram da na tom planu postoji ozbiljna praznina. Ne mislim da je to motivirano nacionalnom iskljucivoscu ili negiranjem jezickog ili kulturnog ili nacionalnog identiteta pisca koji pripada drugoj naciji. Radi se o tome da se izdavaci i casopisi nisu dovoljno angazovali da obezbede zivu komunikaciju dela koja su pisana na albanskom, turskom ili makedonskom jeziku. Zbog toga ozbiljna dela nisu dobila pravu komunikaciju sa sirom duhovnom sredinom Makedonije. Kad govorim o tome mislim na sve jezike.

AIM: Sta je uzrok tome: odsustvo sluha izdavaca, finansijske teskoce ili nesto trece?

M. Matevski: Radi se o odsustvu sluha, entuzijazma, finansiskim problemima sa kojima se susrece izdavastvo u Makedoniji. Mislim da taj za komunikaciju nije nasao mjesta u jednoj zajednickoj politici stimuliranja a pri tome mislim na sve faktore koji odlucuju o literaturi.

AIM: Koliko je ta jezicka barijera problem kod odrzavanja knjizevnih manifestacija i da li mislite da bi manifestacije na jezicima na kojima se pise u Makedoniji bilo resenje?

M. Matevski: U Makedoniji postoji nekoliko medjunarodnih knjizevnih manifestacija kao sto su "Struske veceri", "Racinovi susreti", Susreti prevodilaca u Tetovo. I na tim manifestacijama ucestvuju pisci svih jezickih oblasti iz Makedonije. No, na tome treba napraviti jedan prodor. Ne treba da ukljucivanje pisaca koji pisu na albanskom, turskom, romskom, vlaskom bude svaceno kao potreba nekog kljuca, neke kozmeticke intervencije, vec kao potreba koja je imanentna tim manifestacijama - predstaviti stvaralastvo ovih pisaca zajedno sa stvaralastvom pisaca na makedosnkom. Sigurno da u tome ne mozemo biti potpuno zadovoljni. Sto se tice manifestacija na svojim jezicima - zasada ih nema, bar ne onih znacajnijih, koliko je meni poznato - ali zasto da ne?

AIM: Koliko kultura uopste utice na politicke dogadjaje?

M. Matevski: To zavisi od pojedinih licnosti i ne moze da bude pravilo. U Makedoniji ima pisaca koji se aktivno bave politikom, ali vecina nije angazovana u politickim partijama. Ali, kultura ima uticaja, sigurno. No, kultura se ne sme staviti u sluzbi vlasti, u sluzbi jedne politicke ideje i ona ne sme biti dirigovana. Iskustva, evropska i druga, pokazala su da to degradira i kulturu i stvaralastvo. Medjutim, kultura i stvaralastvo, posto proizlazi iz jedne drustvene sredine, jednog istorijskog konteksta, nose u sebi kompleks tog zivota i svakako da uticu i na procese razvoja sredine u kojoj se stvaraju.

AIM: Vec duze vremena svjedoci smo grcko-makedosnkih sporova. Koliko to, sto je imanentno politicka stvar, utice na saradnju medju kulturnim radnicima obiju zemalja?

M. Matevski: Makedonija je i ranije u okviru saradnje koju je Jugoslavija imala sa inostranstvom bila voema aktivna. Moze se reci da je ostvarila veoma bogat program kulturne saradnje sa inostranstvom. Zahvaljujuci tome u mnoge delove sveta doprla je istina o fenomenu Makedonije. No, sa Grckom su i ranije postojali ozbiljni problemi. Grcka je i pre zazirala od kulturne saradnje sa Makedonijom. Tesko je prihvatala nasu, makedosnku kulturu. Postojali su periodi saradnje i razmene koju ne treba potcenjivati. Zahvaljujuci tome 20 do 30 knjiga makedonske knjizevnosti objavljeno je na grckom. To je bilo 60-ih i 70-ih godina. Mi smo odlazili na neke njihove manifestacije a Grci su dolazili na nase, ali daleko manje nego sto je saradnja bila sa drugim zemljama. Danas ova situacija - odnos Grcke prema Makedoniji - veoma je suzila tu mogucnost. Pojavi se poneki njihov stvaralac na "Struskim vecerima", ali na zalost to je postalo retkost. Kem na zalost jer mi imamo veliko postovanje prema grckoj kulturi, ne samo antuckoj nego i savremenoj. Mi smo se trudili da njihova dela predstvaimo u Makedoniji na makedosnkom jeziku, no ta komunikacija je prestala ili je bar suzena zbog toga sto grcka politika ovakva kakva je prema Makedoniji na makedonskom jeziku, no ta komunikacija je prestala ili je bar suzena zbog toga sto grcka politika ovakva kakva je prema Makedoniji, vrsi snazan pritisak na stvaraoce a pogotovu na institucije, jer ukupna saradnja u izdavackoj delatnosti o kojoj sam govorio stvarana je preko privatnih izdavackih kuca. Posto se radi o jednoj psihozi koja je stvarno iracionalna, jedna nacionalisticka histerija kada se ne biraju sredstva da se nesto kaze o Makedoncima, makedonskom jeziku itd., upravo zbog tog pritiska suzene su mogucnosti za saradnju. Uznecu vam jedan primer. makedonski PEN centar i Grcki PEN centar imali su odredjenih kontakata preko Medjunarodnog PEN-a. Zadnjih godina grcki PEN centar uopste ne kontaktira s nama, ne prihvata nikakvu saradnju, cak ni pozive koje smo upucivali za I i II medjunarodni susret PEN centara na Ohridu. Ili nisu odgovarali ili je pozive grcka posta vratila natrag posto dolaze iz Makedonije. I pored rezolucije od pre dve godine u Rio de Zeneiru u kojoj su se PEN centri iz citavog sveta izrazili u prilog makedonskog jezickog- kulturnog i nacionalnog identiteta i prava, i u kojoj se apelira na grcki i makedosnki PEN da obnove saradnju i dijalog - do toga ne dolazi.

AIM: U cemu je po vama sustina spora?

M. Matevski: Mislim da Grcka tesko prihvata cinjenicu formiranja Makedonske drzave. U tom pogledu grcka politika je voema opterecena prosloscu i ne moze da prihvati cinjenicu priznanja postojanja makedonske manjine u Grckoj, pocto se Grcka svim politickim , administrativnim i kulturnim sredstvima trudi da Grcku prikaze kao jednonacionalnu drzavu, a to je potpuni apsurd pri postojanju velike turske, albanske, makedonske i vlaske manjine. Grcka bi morala kao clanica Evropske unije, KEBS- a itd. da prihvati cinjenicu da u Grckoj zive nacionalne manjine kojima treba dati sva ljudska, kulturna i nacionalna prava. Inace, licno sam ubedjen da je slucaj sa imenom i simbolima jedna izmisljena stvar da bi se nasao jedan predtekst za sva ova dejstva. Sigurno, ja vjerujem u to, da tome doprinosi bliskost nacionalizma u Grckoj i Srbiji. Mi vidimo do tesno saradjuju aktuelne vlasti obe zemlje. Ja smatram da je to njihovo pravo i njihova potreba, ali ako jedan deo tih odnosa ugrozava Makedoniju onda se to ne moze prihvatiti. Kako inace objasniti izjave nekih lidera u Srbiji da ce Grcka i Srbija imati zajednicku granicu. Iz toga mora da rezultira neka sinhronizovana aktivnost sto je evidentno iz cinjenice da ova grcka politika ima podrsku samo u srbijanskoj vlasti. Jedan izvestan broj grckih intelektualaca ima hrabrost da izrazi javno neslaganje sa zvanicnom grckom politikom prema Makedoniji. Bilo bi mi voema drago kada bi vecina srpskih intelektualaca postupila na slican nacin. Ovo govorim zbog toga sto smo mi dva voema bliska naroda, zbog toga sto voema cenim i volim srpsku kulturu i buducnost mogu da zamislim samo kao buducnost u kojoj ce otvoreno i ravnopravno, kao dve suverene drzave, sradjivati u svim oblastima Republika Makedonija i Savezna Republika Jugoslavija. RAJKA STEFANOVSKA