U CORSOKAK ZBOG REVOLUCIJE

AIM, PRISTINA, 7, mart, 1944

Ko je na Kosovu ugasio demokratiju

Posle visegodisnjeg naduvavanja, natezanja i nadmudrivanja oko toga kako suprotstavljenoj strani (rec je o netrpeljivosti Srba i Albanaca) pripremiti bolju zamku za kapitulaciju, Kosovo je zapalo u corsokak. Demokratija je ugasena, proizvodnje nema ni u najvecem kosovskom gigantu, kao sto je Trepca, a umesto zakona, na sceni su pljacke, pretnje, ucene i progoni neduznog stanovnistva. Kosovo danas prepoznatljivo je i po svercu oruzja i droge. Zbog svega toga, a najvise iz straha sta ce na ovim prostorima biti sutra, Kosovo je u poslednje dve godine napustilo vise od 600.000 Albanaca, Srba, Muslimana i Turaka. Velika hrvatska naselja, kao sto su Letnica kod Kosovske Vitine i Janjevo kod Lipljana, u kojima je zivelo oko 10.000 stanovnika, danas su gotovo ispraznjena. U posedu pojedinaca je po desetak velelepnih visespratnica.

Kosovom danas upravljaju samozvani prinudni upravnici koji su nastavili sa samovlascem i nakon isteka prinudnih mera u pojedinim kolektivima, od pre dve godine kada je suspendovana autonomija. I poslednju instituciju koju su drzali Albanci, Albanoloski institut, preuzeli su srpski komisionari. Danas na Kosovu nema nijedne radne organizacije, fabrike, kulturne ili bilo koje druge institucije kojom bi upravljao ALbanac. Uz pomoc policije, ali i mita i korupcije, svu vlast, po svim osnovama i na raznim nivoima, preuzeli su dojucerasnji mitingasi, uglavnom po rodjackim i prijateljskim vezama. Danas na Kosovu ni jedna politicka stranka, a rec je o oko 20-tak, nema vise od 50-tak clanova. Sve su, sem Milosevicevih socijalista i RUgovinih demokrata, svedene na lift partije. Zbog raznih sicardzijskih odnosa i ove dve partije potresaju raskoli i medjusobna trvenja. Desetak politickih stranaka, srpskih i albanskih, nestalo je sa politicke scene Kosova. Njihovi celnici su ili podneli ostavke ili su proterani u egzil. Po raznim malverzacijama i falsifikatima, kojih na Kosovu ima najvise uoci i za vreme izbora, najprepoznatljiviji su novinari koji su, kupljeni za jeftine pare, postali rasprsivaci magle na ovim prostorima. Novinari su, uglavnom, predstavnici velikog broja partijskih organizacija. Po takvom sistemu deluju i brojna udruzenja kao sto su "Postojbina", "Bozur", "Udruzenje za naseljavanje Kosmeta", "Braca Fraseri" i druga.

Novi lideri gotovo svakodnevno "u ime naroda" kontaktiraju maltene sa Bilom Klintonom ili Borisom Jeljcinom, sa svojim predsednicima Milosevicem ili Rugovom kojima se ispostavljaju zahtevi ili daje podrska. Saopstenja za javnost diktiraju, opet, stabski novinari ili bivsi, sada vec istroseni, kosovski politicari, ispraznjavajuci svoje penzionerske dane. Po njihovim "nalazima", cesto se donose odluke u lokalnim organima vlasti, ako nekome treba preuzeti fotelju azurira se policija, ispostavljaju racuni, oduzimaju stanovi... I svi pokrivaju nalaze u nekakvom patriotizmu, naredjenju "odozgo", nacionalnom interesu...

Generalni direkot Telvizije Pristina Petar Jaksic, uz sagalsnost neposrednih rukovodilaca, bivsih novinara Nikole Sarica, Milorada Roganovica, Miladina Jovica i drugih, doneo je odluku po kojoj se zabranjuje pracenje aktivnosti onih stranaka koje nemaju predstavnika u srpskom parlamentu. Krsenje naredbe kaznjava se suspenzijom sa radnog mesta.

Demokratija je ugasena i na albanskoj strani. Posle,kako mnogi veruju, politicke likvidacije prvih vesnika demokratije Vetona Suroia i Skeljzena Malicija, kao i progona Haljilja Hatosija (Parlamentarna stranka Kosova) i Ljuljete Pulja-Beciri (Socijaldemokratska partija Kosova), malo je onih koji bi usli u vatru i protivurecili neprikosnovenom lideru Ibrahimu RUgovi. Zbog "nacionalnog interesa" svako politicko razmisljanje i ideja podredjeni su Rugovinom cvrstom stavu da se "albanski narod na put slobode izvede na civilizovan i miran nacin". Ko kome veruje na Kosovu?

Price o svetoj kosovskoj zemlji i njenom nebeskom narodu su istrosene. Albanci veruju i akademiku Redzepu Cosji i njegovom zalaganju za Veliku ALbaniju, odnosno o rusenju Berlinskog zida preko Prokletija. Rugovina opcija o "Kosovo Republici" gubi se u magli. Danas je malo ALbanaca koji veruju da bi se pitanje Kosova moglo resiti deobom teritorija. Jos je manje Srba koji su ubedjeni da se stanje "ni rata ni mira" na Kosovu moze odrzati uz pomoc policije i vojske. Kosovski Srbi i Crnogorci su podeljeni. Ne po liniji i njegovom stabskom timu. Na drugoj strani, ovoj i ovakvoj ideji sukobili su se takozvani doseljenici, Milosevicevi izvrsioci poslova i zadataka, predvodjeni, kazu dobri poznavaoci kosovksih rilika, saveznim poslanikom Vukasinom Jokanovicem i drugim "vikend politicarima". U najvecem broju slucajeva vlast je u rukama ove druge struje. Na toj strani je i policija, koja je uglavnom dosla sa strane, iz Srbije i Crne Gore, da na Kosovu koliko-toliko drzi red i mir. Na Kosovu Srbi i ALbanci zive odvojeno, kao u dve paralelne drzave, od kojih ne funkcionise nijedna. U srpskoj, Milosevicevoj drzavi, funkcionise samo policija, au albanskoj RUgovinoj "Republici Kosovo" funkcionise interni dogovor o uzajamnoj pomoci i besa. I kod jednih i kod drugih ispraznjeni su gotovo svi fondovi. Drzavna preduzeca su u rukama Milosevicevog socijalistickog rezima i ona su uglavnom opeljesena, a privatno preduzetnistvo drze ALbanci, ugalvnom bivsi politicari, bankari i direktori ili clanovi njihovih porodica koji su i dalje na "vezi" sa svojim dojucerasnjim drugovima - srpskim politicarima.

Ipak, zahvaljujuci mirnoj opciji Ibrahima RUgove i stavu da se ne gubi galva, stanje na Kosovu je jos uvek podnosljivo, iako neki analiticari tvrde da je bosanski lonac vec poceo da kuva na Kosovu. Bilo je nekoliko pokusaja potpaljivanja baruta, ali ALbanci nisu, kao ranije, odgovorili. Fitilj je goreo kao corak u corsokaku. RUgovina partija je, inace, optuzena za formiranje paravojne formacije, a Arkanovi "strelci" su najavili hapsenje Rugove. Pokazalo se, medjutim, da za hapsenje nema dokaza, kao sto nije uhapsen ni bivsi predsednik bivseg Izvrsnog veca bivse Skupstine Kosova Jusuf Zejnulahu koji se prosle godine vratio iz inostranstva. Na Kosovo po svemu sudeci mogu da se vrate i svi politicari za kojima je raspisana poternica, osim Antona Kolje, potpredsednika Demokratskog saveza Kosova koji se optuzuje da je formirao "Ministarstvo narodne odbrane i vojsku Republike Kosovo".

Revolucija na Kosovu je istrosena, a stanje je, kao i uvek, napeto - u iscekivanju. Analiticari procenjuju da bi ovde buknuo plamen samo onog trenutka kad bi bosanski i hrvatski Srbi doneli odluku o ujedinjenju sa Srbijom.

Branislav Olujic