PILOTI SU PLATILI GLAVNOM

AIM, Beograd, 2.2.

Nekoliko dana posle incidenta na nebu iznad Bosne, kada su, za sada, tri pilota glavom platila narusavanje zone neletenja, nije sporno kako se sve desilo.

Nesumnjivo je da su GALEBOVI uhvaceni "in flagranti" dok su bombardovali strateski bitne fabrike u Travniku i da su americki avioni obavili posao prema pravilima angazovanja.

Kljucno pitanje je - zasto bi bilo ko slao sest aviona u formaciji, usred zone neletenja i na ocigled kompletne avijacije NATO-a, pokusao da izvede bombardersku avijaciju?

Istog trenutka kada je skandal obelodanjen, svi, osim NATO-a, potrcali su da se operu i kazu da nisu oni.

General Manojlo Milovanovic, nacelnik glavnog staba VRS i komandant avijacije VRS general Zivomir Ninkovic tvrde da sa aerodroma Mahovljani u Banjaluci inkriminisanog dana nije poleteo niko, niti da bosanski Srbi imaju GALEBOVE i JASTREBOVE. Pri tom su Hrvati nestedimice optuzivani za incident. Istina, hrvatska strana, osim lovaca MIG 21 ima nekoliko JASTREBOVA J1, ali ih u dosadasnjim borbenim dejstvima nije koristila.

Uzgred, avijacija VRS raspolaze sa 38 vazduhoplova od kojih je najvise jurisnih aviona tipa ORAO, nesto JASTREBOVA J1 ,GALEBOVA G4 i cetiri MIG-a 21. Ostatak cine helikopteri GAZELA, GAMA (borbena verzija GAZELE) i MI8.

Generalstab vojske Jugoslavije, a dan kasnije i Zoran Lilic upadljivo nervozno tvrde da jugoslovenska avijacija nije umesana niti je od konstituisanja SRJ preletala u Bosnu.

U medjuvremenu se, ni od koga prozvana, javlja i komanda krajiskih snaga demantujuci da su avioni poleteli sa aerodroma Udbina. Istovremeno, pouzdani izvori tvrde da je 105. avio - brigada bazirana bas u Udbini, koja, pukim slucajem poseduje JASTREBOVE J1, inkriminisanog dana imala i poletanja i gubitke.

Krajina, inkorporirana u sve strateske planove srpskih zemalja, ne potpada pod zonu zabranjenih letova i ima avijaciju.

Osnovano se pretpostavlja da je u Udbini bazirana najmanje jedna mesovita eskadrila i da se sa tog aerodroma obavljaju trenazni letovi avijavije RS.

Objavljuju se i imena poginulih pilota. Agencija MONTENA FAX javila je da je sluzba za informisanje VJ (ponesto nejasna formulacija) obavestila rodbinu porucnika-pilota Zvezdana Pesica (31) da je ovaj poginuo vrseci zadatak. U medjuvremenu, nekoliko nezavisnih izvora javljaju prezimena jos dvojice poginulih

• porucnici Sisarica i Zaric. Navodno su sva trojica sluzila na podgorickom aerodromu, odakle su pre oko mesec dana, kao dobrovoljci, pristupili avijaciji RS ili Krajine.

Bilo kako bilo, sve ukazuje na tipicnu "MIKI MAUS" operaciju, gde akcija i meta nisu sporni. Osnovni problem je zbog cega je bilo potrebno izazvati incident. U danu kada se ocekivao rezultat vasingtonskog "zavrtanja ruke", napad na strateski bitno postrojenje, u regionu koji je popriste sukoba HVO-a i armije BiH, moglo je imati nekoliko ciljeva.

Prvi razlog je diskreditovanje vasingtonskih pregovora. Hrvatska strana imala bi interesa za tako nesto, ali da bi izbegla gubitke, mogla je bukvalno iznajmiti neke od aviona srpske strane. Sam dogovor lako se mogao ostvariti preko lokalnog dilera Fikreta Abdica, ali i u direktnim pregovorima.

Srpska strana mogla je napasti Travnik iz straha da bi u Vasingtonu moglo doci do novog sporazuma dve strane koje bi se, ako se setimo izjave Radovana Karadzica u Moskvi, okrenule protiv Srba.

Da Srbi znaju mnogo vise no sto govore, potvrdjuje i izjava Jasusi Akasija na sam dan incidenta da je sa Radovanom Karadzicem postigao dogovor da se oko te stvari ne dize prevelika prasina.

Sa druge strane, Lord Dejvid Oven tvrdi:"Od dr.Karadzica ocekujem da,u ime politickog rukovodstva bosanskih Srba, demantuje svaku vezu svoje avijacije sa ovom operacijom ,obeca da ce sprovesti istragu i da ce,ukoliko se dokaze da iza svega stoje oficiri vojske Srba iz Bosne,odgovorni biti kaznjeni."

Ovakva tvrdnja Dejvida Ovena ukazuje na to da se mozda radi i o eskalaciji unutrasnjeg konflikta vojnog i politickog rukovodstva bosanskih Srba. Odavno je poznato da postoji konflikt izmedju Zivomira Ninkovica, Ratka Mladica i dobrog dela oficirskog kora Republike Srpske i Radovana Kradzica i politickog vrha. Cinjenica je, takodje, da su se i neke operacije manjeg znacaja obavljale samo da bi se napakostilo Radovanu i to u jeku pregovarackih aktivnosti.

Politicka kombinatorika, koja ukljucuje sustinski uticaj sest aviona na ishod vasingtonskih pregovora i uspeh ruske inicijative, ocigledno je pretrpela poraz. Ni hrvatska strana, koja je drugooptuzeni, niti sam Karadzic, nisu se previse uzbudjivali zbog ovog incidenta. Karadzic je za trenutak izgledao vidno zbunjen, govoreci o nekim trenaznim letovima. Ako je za njih i znao, najverovatnije je naprecac zaboravio posle izjave Andreja Kozirjeva da su prekrsioci zone neletenja dobili sta su zasluzili.

Sve u svemu, piloti su platili glavom, niko se sem novinara nije preterano uzbudio, a na Karadzicu je da posle boravka u Moskvi i konsultacija sa Milosevicem vidi sta mu je nciniti i kako ce kontrolisati komandante.

ALEKSANDAR VASOVIC