FA_IZAM MEdjU NAMA

Dr Milan Popovi_

Balkanska postmoderna

Mit ili stvarnost?

"Fa_izam" se danas kod nas upotrebljava prete_no politi_ki odnosno ideolo_ki (kao psovka, mit ili tabu), ne analiti_ki. Umesto puke osude i zgra_avanja, potrebno je, me_utim, razumevanje uslova u kojima se ovaj ra_a.

Kriti_ko razumevanje tih uslova moglo bi da zapo_ne i razumevanjem samih mitova odnosno tabua koji se oko fa_izma _ire.

Tako bi, sasvim uslovno, moglo da se govori i o tri tipi_na mita o fa_izmu: 1) onom koji fa_izam redukuje na njegove ekstremne simbole i instrumente (vo_u, vo_stvo, aparat, teror), iako je fa_izam bio i ostao izrazito masovni pokret odnosno poredak (najve_e zasluge za rasvetljavanje ovog mita pripadaju W. Reichu i T. D_adu); 2) onom koji fa_izam pogre_no poistove_uje sa ovom odnosno onom (nema_kom odnosno italijanskom, srpskom odnosno hrvatskom) konkretnom nacijom, nacionalizmom, iako su generativni uslovi fa_izma bili i ostali bitno transnacionalni; i 3) onom koji fa_izam izvodi iz ljudske prirode, iako je on bio i ostao kompleksan proizvod istorije.

Pitanje za raspravu moglo bi da bude i pitanje funkcije koju ovi i drugi mitovi odnosno tabui imaju: nije li, naime, njihova funkcija upravo -- osloba_anje mase odnosno "masovne psihologije fa_izma" od svesti o samoj sebi? I nisu li, zahvaljuju_i upravo ovoj funkciji, ti mitovi odnosno tabui konstitutivni, a ne tek prate_i element fa_izma. U ovom kontekstu bilo bi zanimljivo ispitati vrste i funkcije mitova odnosno tabua o fa_izmu ovde i danas.

Analiza aktera

Demitologizacija odnosno detabuizacija predstavljaju, me_utim, tek prvi korak u kretanju ka punijoj spoznaji problema: pored osloba_anja od mitova i tabua, potrebno je i pozitivno razumevanje fa_izma. Pozitivno razumevanje fa_izma, pak, mogu_e je tek unutar razumevanja celine savremenog sveta. (Najve_i broj mitova odnosno tabua o fa_izmu nastaje i odr_ava se upravo onda kada se ovaj posmatra izvan te celine.)

Konkretnije govore_i, fa_izam je ovde i danas mogu_e valjano razumeti tek kao sastavni deo velike posthladnoratovske promene Jugoisto_ne Evrope (Balkana), Evrope i sveta.

Ova velika promena ima, naravno, i svoju filozofsku (epistemolo_ku), i svoju istorijsku, i svoju ekonomsku, i svoju geopoliti_ku, i svoju politi_ku dimenziju. _ini se, ipak, da za na_u temu, posebno veliki zna_aj ima analiza aktera posthladnoratovske promene Balkana, Evrope i sveta, a unutar ove, posebno, analiza aktera nasilnog/ratnog raspada SFR Jugoslavije, posebno: analiza sloma jugoslovenskih projekata i elita modernizacije (posebno poslednjeg takvog, onog A. Markovi_a), te analiza uspona odnosno postepenog uspinjanja novih, antimodernisti_kih, ratnonacionalisti_kih i fa_isti_kih projekata i aktera u procesu kompleksne interakcije i fuzije starih/novih politi_kih nomenklatura (posebno onih S. Milo_evi_a i F. Tu_mana) i takozvanih intelektualnih odnosno kulturnih elita (posebno onih oko Nove revije i Memoranduma SANU); zatim, analiza nove komandne privrede i nove nazadnja_ke odnosno podlo_ni_ke socijalne strukture/stratifikacije, te analiza ekspanzije novih lumpenskih masa i novih, ratnonacionalisti_kih odnosno fa_isti_kih oligarhija; najzad, i (samo)kriti_ka analiza pozitivnih i negativnih iskustava antisistemskih, antiratnih i antifa_isti_kih projekta i aktera nastalih na tlu biv_e odnosno SFR Jugoslavije.

Za na_u temu, pak, centralni zna_aj imala je i ima brutalna instrumentalizacija etnosa: ova je instrumentalizacija bila i ostala ne samo glavna poluga u procesu relativne legitimacije i konsolidacije novih agresivnonacionalisti_kih postkomunisti_kih elita i re_ima, nego i glavna veza u divljem braku izme_u tih elita i re_ima i starog, klasi_nog fa_izma. Uz to, "etnos" je bio i ostao odnosno (u haosu posle hladnog rata, _ak i u mnogo ve_oj meri) postao predmetom o_trih teorijskih rasprava: za jedne je ovaj bio i ostao koncept koji sve obja_njava, za druge, pak, koncept koji i sam tek treba da bude obja_njen.

Analiza (svetskog) sistema

Da li se u posthladnoratovskoj eri mo_e o_ekivati vi_e ili manje demokratije odnosno diktature pa i fa_izma? Da li su tendencije haosa, nasilja i agresivnog nacionalizma odnosno fa_izma, samo lokalni i tranzitorni balkanski fenomeni, poremeaji, ili je re o _iroj i trajnijoj tendenciji svetskog sistema? Najzad, da li je ovo kod nas zaista faizam, ili je, ipak, re o ne_em mnogo benignijem i bla_em? -- Za na_u temu, ova tri pitanja bila su i ostala najzna_ajnija, ali i najspornija.

Razli_ite teorijsko-metodolo_ke perspektive, na ova pitanja su nudile i nude razli_ite, pa _ak i sasvim suprotne odgovore.

U svetsko-sistemskoj perspektivi (I. Wallersteina) fa_izam se pojavljuje kao jedan od vi_e alternativnih scenarija bli_e (do 2000.) i dalje (do 2050.) budu_nosti savremenog sveta, a ne tek kao njegov lokalni odnosno tranzitorni poreme_aj. U ovoj perspektivi i ratni odnosno nasilni raspad SFR Jugoslavije pojavljuje se ne kao izolovan fenomen, nego kao inicijacija odnosno indukcija jednog mnogo _ireg i du_eg procesa, fenomena.

U vezi sa ovim su i slede_a zna_ajna pitanja.

To je, najpre, pitanje pojma odnosno definicije fa_izma kao takvog, posebno pitanje njegovog u_eg (idiografskog) i/ili _ireg (nomotetskog) shvatanja. U_e, idiografsko shvatanje poistove_uje fa_izam sa njegovim prvim, nema_ko-italijanskim likom iz prve polovine ovog veka. Ovo shvatanje je analiti_ki i politi_ki primamljivo, konformno, konformisti_ko, jer omogu_ava da se -- bez velikog analiti_kog truda i politi_kog rizika -- poka_e i doka_e kako ovo ovde i danas, navodno, nije fa_izam.

To je, zatim, pitanje jednog mogu_eg _ireg shvatanja fa_izma, onog, naime, koje insistira na jedinstvu fa_izma u vremenu (prva generacija, druga generacija, n-ta generacija) i prostoru (transnacionalna povezanost konzervativnih aparata centra i perifernih oligarhija i aparata periferije), zatim, jedno -- na tome jedinstvu zasnovano -- mogu_e razlikovanje razli_itih vrsta fa_izma (centralnog i perifernog, jakog i slabog, fa_izma prve i druge odnosno n-te generacije), kao i jedno mogu_e prepoznavanje i dijagnosticiranje balkanskog fa_izma kao jednog specifi_nog, perifernog fa_izma druge (posthladnoratovske) generacije.

Kona_no, to je i pitanje te_kog i prete_kog iskustva perifernog antifa_izma, posebno: 1) pitanje (ne)dovoljnosti civilnog (nenasilnog) odnosno (ne)legitimnosti i (ne)oportunosti oru_anog otpora do zuba naoru_anom fa_izmu; 2) pitanje za_tite perifernog antifa_izma od mogu_e zloupotrebe od strane imperijalnog, ne humanitarnog intervencionizma; i 3) pitanje povezivanja lokalnog i me_unarodnog civilnog dru_tva odnosno otpora, kao (jedino) mogu_eg liberterskog odgovora na povezivanje lokalnog i me_unarodnog vojnog i politi_kog monopola. ??