STRAHOVI I NADE

1

Srpske reakcije na vasingtonske pregovore Hrvata i

Muslimana

size:Beograd je zbunjen inicijativom SAD o resenju bosanske krize. Ocenjuje se da su sanse za sporazum Muslimana i Hrvata veoma male, pogotovo ako se resenje trazi na racun Srba. Vasington je,prakticno, svojom inicijativom pokazao da se protivi stvaranju muslimanske drzave na Balkanu.

Iz Republike Srspke se otvoreno upucuju poruke o zelji za ujedinjenjem sa Srbijom.

Beograd , povodom nove uloge Rusije u resavanju ex jugo krize, izrazava zadovoljstvo zbog ocekivane zastitnicke uloge Moskve.

AIM, Beograd, 01/02/94

"Mi smo veoma zabrinuti", izjavio je danas u Moskvi lider bosanskih Srba dr Radovan Karadzic, odgovarajuci na pitanje o sadasnjim muslimansko-hrvatskim pregovorima u Stejt departmentu u Vasingtonu uprilicenim na americku inicijativu. U tom kontekstu on je pomenuo i "koaliciju Muslimana i Hrvata" u proslom svetskom ratu, kao i njihov medjusobni sporazum o zajednickoj borbi protiv bosanskih Srba na pocetku sadasnjih sukoba u Bosni i Hercegovini.

Istovremeno, predsednik SR Jugoslavije, Zoran Lilic, je danas na jednoj konferenciji za stampu u Beogradu pregovore Hrvata i bosanskih Muslimana ocenio kao "licemerne", jer "na njima ne ucestvuje i srpska strana". Medjutim, sef jugoslovenske diplomatije, Vladislav Jovanovic, bio je mnogo obazriviji. On je, tek indirektno, izneo svoje rezerve rekavsi da bi "americka inicijativa mogla biti prihvatljiva samo pod uslovom ako je iskljucivo u funkciji stvaranja trajnog mira u Bosni".

Stvarna i celovita gledista oficijelnog Beograda na pomenuti dogadjaj mogu se rekonstruisati i iz nekoliko komentara drzavne agencije Tanjug, u kojima se neuvijeno tvrdi da Vasington sada nudi sopstveno resenje bosanske krize - na racun Srba. "U beogradskim diplomatskim krugovima ocenjuje se da su sanse za eventualni sporazum Muslimana i Hrvata veoma male. Ako se resenje trazi na racun trece strane, u ovom slucaju srpske, eventualni sporazum je unapred osudjen na propast", kaze Tanjug.

Beogradska drzavna novinska agencija ujedno konstatuje da "ideja Vasingtona o ujedinjenju Muslimana i Hrvata znaci prakticno protivljenje SAD stvaranju islamske drzave u bivsoj BiH". I, dodaje da se "buduca podrska Vasingtona bosanskim Muslimanima moze posmatrati samo u tom kontekstu njihovog ujedinjavanja sa Hrvatima".

Samo koji dan ranije, ministar inostranih poslova vlade bosanskih Srba na Palama, Aleksa Buha, je u jednom beogradskom listu detaljno obrazlagao diplomatsku strategiju "Republike Srpske". Rekao je izricito da bosanski Srbi nece ni pokusavati da dobiju diplomatsko priznanje za svoju "drzavu", jer je to "komplikovano". I, precizirao: "Zelja naseg naroda je da se u sto skorijoj buducnosti ujedinimo sa Srbijom".

Ipak, Buha je ocenio da to stanoviste ne protivureci najnovijoj platformi bosansko-hercegovackih Srba u kojoj se kaze da ce oni sa predstavnicima druga dva naroda iz BiH, kada za to dodje vreme, pregovarati "sa pozicija nezavisne i suverene drzave". On, naime, smatra da je tako nesto sasvim "na liniji plana Oven-Stoltenberg", mada kaze da je svestan da su Muslimani vec dva puta odbacili taj plan: najpre u izvornom obliku, a zatim i kao francusko-nemacku mirovnu inicijativu formulisanu u ime Evropske unije. Procenjujuci da ce Muslimani i Hrvati verovatno pokusati da se najpre izmire i da tek potom, kao unija dve republike (hrvatske i muslimanske) razgovaraju o drzavnom savezu sa Hrvatskom, Buha iznosi misljenje da je to "daleko realniji pristup" od onoga koji bi podrazumevao da oni "kao jedinstvena celina" idu u savez sa Hrvatskom.

"I Hrvati i Muslimani najpre zele da imaju svoju drzavu, odnosno svoju teritoriju, pa tek onda da se ukljucuju u nekakve konfederalno/federalne odnose na nivou BiH ili prema Republici Hrvatskoj", kaze ovaj funkcioner bosanskih Srba, ocito tipujuci na varijantu koja bi i bosanskim Srbima najvise odgovarala. Upitan - za koju vrstu odnosa bi se bosanski Srbi najradje opredelili ako bi doslo do njihovog prisajedinjenja maticnoj drzavi? - kaze da bi o tome moralo da se odlucuje na referendumu. Pri tome bi ponudjene opcije bile: (1) "Srpska Republika" kao jedna od ravnopravnih republika u sastavu SR Jugoslavije ili (2) prosto prisajedinjenje Srbiji.

Buha na kraju iznosi misljenje da ce uspostavljena "nova politicka klima" na relaciji Zagreb-Beograd u skoroj buducnosti dovesti i do medjusobnog priznanja "Republike Srpske" i "Herceg-Bosne". I, tom prilikom kaze: "Mada iz tehnickih razloga jos nije, kako je bilo dogovoreno, otvoren njihov ured na Palama, a nas u Herceg-Bosni, to ce se dogoditi vrlo brzo, svakako u narednih mesec dana".

Dakle, ako bi bile kombinovane one prvobitno pomenute srpske ocene, iz kojih je vidljiv strah i neuvijena sumnja u dobre namere SAD, Hrvata i bosanskih Muslimana, i ove potonje, iz kojih ipak zraci i nesto nade, mogla bi se dobiti celovita slika o srspkoj trenutnoj zbunjenosti i upitanosti pred onim sto se trenutno zbiva u Vasingtonu.

Treba, naravno, dodati da su mnogi srpski mediji dali maksimalni publicitet recima ruskog ministra inostranih poslova Kozirjeva, koji je u izjavi americkoj TV mrezi NBC otvoreno negodovao sto Vasington pre svog najnovijeg diplomatskog koraka nije konsultovao Moskvu. "Kakvo je to partnerstvo ako se tako krupne odluke, svejedno da li dobre ili lose, donose bez prethodne konsultacije sa predsednikom Jelcinom?", zapitao je Kozirjev.

Zvanicni Beograd, a pogotovo drzavni mediji koji precizno izrazavaju gledista milosevicevog rezima, sada i ne pokusavaju da prikriju da im veoma prija sve otvorenije izrazena zastitnicka uloga Moskve. Pri tome kao da ni jednog trenutka niko u Beogradu, barem ne javno, ne izrazava bojazan od mogucih neugodnih posledica po Srbe i Srbiju do kojih bi moglo doci u slucaju dodatnog zaostravanja napetosti izmedju Istoka i Zapada zbog onoga sto se trenutno zbiva u Bosni. I, zbog nagovestene nove podele ovog regiona na svere uticaja Istoka i Zapada, cija bi linija razgranicenja isla preko Bosne. Stice se, zapravo, utisak kao da mnogima u Srbiji sada savrseno odgovara uloga "klijenta" pod patronatom Rusije. Jednima zbog toga sto im je, valjda, dozlogrdilo da zive u stalnoj izolaciji, bez igde ikoga. A, drugima, ocito, stoga sto veruju da bi uz mocnog zastitnika kao sto je Rusija, ciju oruzanu silu citav svet i dalje mora da respektuje, Srbi mogli da ratuju do mile volje. Jer, kad god "zagusti" tu je "veliki brat" koji uvek moze priteci upomoc...

Srbija, sasvim razumljivo, ima sve razloge da neguje i razvija dobre odnose sa Moskvom. Ali, od toga za Srbe moze biti koristi samo ako ce i Beograd i Moskva, istovremeno, graditi i razvijati dobre odnose i sa drugim zemljama, kako sa onima u blizem i daljem susedstvu, tako i sa svima ostalima od kojih moze da zavisi mir i zvanicno proklamovano partnerstvo.

STEVAN NIKSIC