PREGLED STAMPE
,AIM, Beograd, 1.2. Uloga Rusa u smirivanju bosanskohercegovackog rata glavna je tema jugoslovenskih nedeljnika. "Rusi su, ma sta se mislilo o njihovom povratku na Balkan, oduzeli stratezima NATO-a ratnu igracku i nametnuli medjunarodnoj diplomatiji neku vrstu obaveze da preispita sve opcije, osim bombarderske," veli u uvodniku NIN-a Dragoslav Rancic i ovako zakljucuje tekst : " O ruskom potezu i ruskom povratku na Balkan dugo ce se jos pricati, ali ce se kad splasnu iznenadjenja i euforije, i taktika razluciti od strategije. Za pravi povratak ruskog uticaja na ovaj deo Balkana nedostaju dve veoma vazne komponente - ekonomska i vojna. Potencijal prve je tesko saglediv u previranjima u Rusiji i u blokadi Jugoslavije. Vojna komponenta, ako se izuzmu" plavi slemovi", naprosto je nezamisliva.Ostaje, uz romantiku i tradiciju, diplomatsko politicki uticaj; Rusi sa Srbima imaju dijalog, zasnovan na uzajamnom poverenju, sto ni jedna druga sila nema. Amerikanci i dobar deo Zapada u znatnoj meri ignorisu Srbe kao faktor resavanja sukoba u Bosni, pa i u resavanju jugoslovenske krize uopste..Sad je kljucno pitanje koliko ce Rusi uz saglasnost Zapada, ojacati kao diplomatski posrednici, odnosno kao sila od uticaja." Stevan Niksic u istom listu , pod naslovom "Jalta u Bosni" kaze: " svi akteri bosanske drame su- barem za sada- ostvarili svoje neposredne interese, samo je Aliji Izetbegovicu neko izvukao tepih ispod nogu. Ko je to i zasto ucinio znace se ubrzo, kada se bude videlo kako funkcionise nova podela uloga Moskve i Vasingtona u Bosni... Americki predsednik Klinton je ucinio ono "nesto" u Bosni, sto je javnost od njega ocekivala ( prema poslednjem nalazu Galupa, 65 odsto ispitanika u SAD bilo je " sklono" da podrzi bombardovanje), NATO je obezbedio neophodni "kredibilitet" i podrucje na kome ce ubuduce angazovati svoje potencijale, Ujedinnjene nacije su sacuvale zivote svojih ljudi, Karadzicevi Srbi su sacuvali svoje teritorije, Moskva je povratila sposobnost sopstvene diplomatije..."
"Rusi ce drage volje poslati jos nekoliko ceta padobranaca za takav politicki profit", pise Milos Vasic u "Vremenu"; sve ce biti pod zastavom UN, a bosanski i verovatno hrvatski protesti na temu testamenta Petra Velikog i "nove Jalte" nece biti ozbiljno shvaceni. Naime, strateski interes i SAD i Evrope u ovom trenutku jeste da Boris Jeljcin ojaca i stabilizuje svoju vlast. Cena koja bi bila placena ucescem Rusa u stvaranju mirne BOsne za zapadni je svet jevtina"....Ovog trenutka svi su putevi, koje je zalet oko Sarajeva otvorio, jos slobodni. ..Sve to, medjutim, nece trajati dugo, a sporost " medjunarodne zajednice" kada je Balkan u pitanju vec je poslovicna. Sa dolaskom proleca Bosanci ce se ohrabriti jos vise i udariti gde mogu; to bi moglo ponistiti sve rezultate sarajsvskog uspeha" Aleksandar Ciric, takodje u "Vremenu" bavi se tackama buducih mogucih sukoba. "Nacinalna pobeda " je za protekle dve i po godine proizvela vise od 2oo hiljada poginulih i ubijenih(prema relevantnim procenama najmanje 15o hiljada, dok realne maksimalne procene govore o 33o hiljada; to je o,61- 1,35 procenata ukupnog stanovnistva bivse Jugoslavije), nekoliko puta veci broj fizickih i mentalnih invalida i vise od tri miliona izbeglica i beskucnika. U ovom trenutku to je najkrvaviji deo salda s kojim nove eksjugosloveske drzave ulaze u buducnost koja s izvesnoscu obecava jos jedan rat i decenije mucnog osvajanja onog sto je za ostatak sveta sadasnjost, veli Ciric i navodi deset tacaka. Podrucje Karlovca, Cazinska Krajina, Sisak, Zapadna Slavonija, Koridor,jedina mestimicno samo nekoliko kilometara siroka veza izmedju Srbije i isticne Bosne sa zapadnom Bosnom i delovima Hrvatske, Baranja i zapadni Srem, Kosovo, Sandzak, Izlaz na more, Severna Dalmacija podrucje UNPA SOUTH.
"Nedeljna Borba" donosi veliki intervju sa Harisom Silajdzicem.'Izdvajam sledeca pitanja i odgovore.
-Amrikanci od vas traze da se pojavite sa razumnim zahtevom vezanim za teritorije koje potrazujete u mirovnim pregovorima. Dokle se tu stiglo?
-Ta nasa "odrziva drzava " zavisice od nekoliko faktora. Prvo, da li cemo biti u stanju da branimo njene granice, kao i zatim, da li cemo moci da obnovimo dovoljno infrastrukture kako bismo zapoceli novi ekonomski zivot.A tu mi trazimo , ne samo fondove za rekonstrukciju, vec i perspektivu za nase ljude, specijalno za mlade za koje nema nikakve svetlosti na kraju ovog naseg tunela...Zbog toga cemo u okviru mirovnog sporazuma zatraziti za Bosnu i pridruzeno clanstvo u Evropskoj Uniji Mi govorimo i Srbima i Hrvatima: dodjite da zivimo u decentralizovanoj drzavi.Neka to budu kantoni ili bilo sta drugo, ali pokusajmo da zivimo zajedno.Hrvati su se sa tim saglasili u Frankfurtu, ali su posle toga odustali. Verovatno su se konsultovali sa Beogradom!
-Hrvatska nacionalna drzava u Bosni bila bi, kazete, katastrofa za jedne i druge Hrvate. Sta je sa srpskom nacionalnom drzavom u Bosni?
-Na srpskoj strani ne vidimo spremnost da se pobedi nacionalisticka ideologija i nastavi zajednicko zivljenje. Mislim da su ti ljudi isuvise uplaseni da bi smeli slobodno da se izjasne. Ako ostane kako jeste, ne mislim da ce srpski entitet u Bosni moci da zivi i opstane pod sasasnjim rukovodstvom. Njihov demokratski duh jos nije mrtav, ti ljudi su samo preplaseni. Mi, medjutim, moramo da prihvatimo srpski entitet na nasoj teritoriji, da bi se i zbeglo dalje krvoprolice. I mi cemo to uciniti."
"Nedeljna Borba" bavi se hrvatsko-muslimanskim savezom. Dragan Bisenic u tekstu "Dva pored ili protiv treceg" izmedju ostalog kaze; " U globalnijim koncepcijama savez Hrvata i Muslimana moze da znaci i stvaranje nekakve nove Jugoslavije ciji bi centar bio Zagreb. Da to nije sasvim bez " soli u glavi" govori i izjava Mila Akmadzica , da mu je u Zenevi konfederaciju sa Srbima nudio Radovan Karadzic, upozoravajuci ostale da se ne smeju.. Sa stanovista dalje sudbine naroda u Bosni , najvaznije je hoce li ovaj sporazum voditi ka miru ili ratu. Ukoliko svi mirovni pokusaji medjunarodne zajednice ne uspeju, prognozira se da ce biti skinut embargo na uvoz oruzja muslimanskoj strani, kako je od ranije trazeno od Vasingtona. A onda, resenje za Bosnu bice zasigurno nadjeno oruzjem. Ne treba gubiti iz vida ni to da ideja o hrvatsko-muslimanskom zajednistvu, lansirana radi ocuvanja jedinstvene Bosne , na posredan nacin uvodi podelu Bosne na dva dela.
Medijski najinteresantnija licnost na unutrasnjoj sceni Srbije jeste bez sumnje promovisani mandatar za sastav nove srpske vlade Mirko Marjanovic." Knin, gvozdje, Rusija, "Partizan" - to su kljucne reci prave poplave napisa " o njemu pisu u "Vremenu" Zoran Jelicic i Dimitrije Boarov. "Danas se on predsedniku Milosevicu preporucuje na kraju ocajnickih pokusaja da srpska privreda zadrzi ogromne poslove u Rusiji i ne ostane potpuno bez trzista, sa visko m metala i razne gvozdjurije, zita, m esa i nesto obuce i tekstila. Marjanovicevi poslovi na istocnim trzistima i nakon uvodjenja svetskih sankcija produzavaju veliku srpsku zabludu da ce na ogromnim istocnim "prostorima premanentnog ekonomskog rasula" moci nesto da se zaradi, a da to nije na racun jugoslovenskog oskudnog kapitala i nasih radnika, koji su sopstveni standard ugradjivali u sve velike biografije nasih trgovaca u Moskvi. Nije Mirko Marjanovic slucajnno, do danasnjeg dana, stalni borac protiv Ante Markovica kao "razbijaca Jugoslavije", pa ga jos optuzuje da je u njegovo vreme "kreditno_monetarna politika bila iskljucivo restriktivna, pod uticajem MMF i drugih monetarnih sistema". Njega verovatno i dalje zulja to sto je danas vec nebitni Ante svojevremeno pokusao da zaustavi kreditiranje ruske ekonomske katastrofe klirinskim kreditima nase Centralne banke, u cemu je i Marjanovicev "Progres" sebi skidao profite...
Niko od mnogobrojnih eksperata koji su pripremali Program rekonstrukcije na moze da se seti Marjanovicevog doprinosa "restriktivnoj politici" novca, koji je kicma ovog programa. Naravno, Marjanovic nece izgovoriti ni jednu rec protiv trzista, zdravog novca, profitnog motiva, pokrivene potrosnje itd. Rec je o coveku koji suvise dobro zna da su reci jedno, a stvarni poslovi nesto drugo. U tome se on i njegov poslodavac savrseno dobro razumeju.
GORDANA SUSA