MOJA TETKA MOZE SVE

Uspon i pad vlasnice "Dafimentbanke", Dafine Milanovic

,AIM, Beograd,1.2. Ona je "majka od Srbije" i svojevrsna madam Sen Zan. Sa visinom od 174 santimetra, i stiklama od osam, odavno je digla ruke od dijete, te naprosto ne hoda, vec stupa. Ona vice, treska vratima, uvek je posvadjana sa bojama i dezenima. Paradira pred kamerama sa ogromnim cvetom na grudima, kitnjastim ruzicastim sesirom i uvredljivo skupim nakitom u poplavi bede.

Dafina Milanovic, vlasnica "Dafimentbanke" u Srbiji je poznatija od bilo koje zene na svetu, jer je tokom dve godine, od 1991. do 1993. bukvalno otela svojim stedisama oko 1,5 do 2,3 milijarde maraka. Zvanicno se, medjutim, tvrdi da devizni dug iznosi 350 miliona maraka, a naglo se "istopio" i broj zrtava, pa se umesto o pet miliona govori tek o 100.000 ojadjenih ljudi. Dok je ovih dana Anketni odbor Skupstine Jugoslavije neozbiljno ispituje, ona i dalje, sa puno entuzijazma tvrdi da su mesecne kamate od 10 ili 15 odsto na ulozene devize bile opravdane, da je ono sto je nelogicno-logicno.

Pre rumunskih i madjarskih hohstaplera, kao srpski prvak u drskosti Dafina Milanovic, uz nesebicnu podrsku drzave, sprovodi "lanac srece Sv. Antuna". Ordinarnu pljacku oglasava u novinama i na televiziji, jer kamate uopste ne bi mogle biti isplacerne bez novih ulagaca. Danas, sa mesijanskim zanosom, kaze: "Ostvarila sam ono sto sam htela". Anketnom odboru uz mnogo reci, ne kaze nista, tek blago nagovestava da su tu neki guverneri i ljudi iz vlasti imali svoje prste. Dobro upuceni tvrde da ona odlicno pogadja "ciljnu grupu", drhte mnogi u kancelarijama visokih vladinih funkcionera.

Raspevana seoska devojka

"Ona je ili perfidna ili bolesna, procenio je poznati beogradski advokat, Sava Andjelkovic. Milenko Radic, advokat i predsednik Fonda za razvoj demokratije, smatra da je beskrupulozna i ogrezla u kriminal te da bolesna zena ne moze samo za dve godine da bedni stancic bez vode zameni luksuznom vilom. Bice tacnije neko srednje resenje, koje iskljucuje mentalnu bolest i svrstava je u najopasniju kategoriju takozvanih "normalnih ludaka", koji kao pravi veliki opsenari i sami veruju u cudo. Fascinatnom energijom, sugestivnoscu i kockarskom kamatom pokrenula je mase. Njene stedise su raznorodne, od ljudi koji su ulozili poslednje da bi preziveli jos jedan mesec, do basnoslovnih bogatasa koji su vapili: Jos.

Osecaj predodredjenosti za "velike stvari" prati Dafinu od Skobalja, rodnog sela. Njen otac je netipican u svojoj sredini, visok, lep, nacitan i - tesko bolestan.

Ona ima zavidnu energiju i ambiciju, ali ih trosi na pevanje bosanskih sevdalinki, seoske konkurse lepote i na igranje srpskih narodnih kola. Srednja ekonomska skola skromno je obrazuje, pa dolazi u Beograd i udaje se za kapetana broda. U zavisnosti od potrebe, nekad tvrdi da je on bez dinara (firma je propala), a drugi put da on od svojih uspesnih poslovnih pothvata kupuje raskosnu kuci i njoj nakit od 120.000 maraka. Tvrdi jos da ima diplomu Ekonomskog fakulteta, ali nijedan novinar do sada ( a mnogi su pokusavali) nije uspeo da pribavi dokaz za tu tvrdnju.

Od 1986.godine, mnogo pre nego sto je "izabrana za veliki posao" ona uspeva da brojnim krivicnim delima "izgradi" dosije tezak dva kilograma. Nabrojati dela iz tog perioda znacilo bi pisati obiman seminarski rad, ne novinski tekst. Kao sef racunovodstva u jednoj beogradskoj firmi izdaje 350 cekova bez pokrica, falsifikuje potpise radnika, krade bonove za benzin, zloupotrebljava sluzbeni polozaj. Provodi nekoliko meseci u zatvoru, i uz potvrdu o neuracunljivosti izlazi na slobodu. Pred sudom, po pravilu sve prizna, pozove se na materinstvo, pokaje se i pocne da vraca novac. Cim se nadje na slobodi ona u drugoj firmi, istog trenutka ponovi stare greske, bariranim cekovima firme kupuje sve sto joj padne na um, od cetiri banke uzima deset visokih kredita, a ne placa rate. Taman stigne nova krivicna prijava, ona zatrudni. Kratko receno, ta zena je u stanju da od utorka do cetvrtka, na primer, ukrade toliko da ni pet angazovanih policajaca, u najboljem sudskom sitemu, sa tim ne mogu da izadju na kraj.

Okruzni sud u Beogradu, krajem devedesetih, osudio ju je na dve godine i tri meseca zatvora i mere bezbednosti- da jos cetiri godine, (do kraja 1994.) ne sme da pridje tudjem novcu. Presuda je oborena. Posle sest optuznica i pet godina sudjenja, ona biva oslobodjena "zbog neznatne drustvene opasnosti". Ceo dosije je bio "zakopan" i sve do maja 1993, kad je banka dozivela kolaps, niko u javnosti nije nista znao o tome.

Kad je novinar suoci sa nezgodnim pitanjima o proslosti, ona kaze da je morala to da cini da njena deca ne gladuju. Zasto je onda krala kubike sodera, novinar pita, a ona odgovara: "To su mi namestili. Svete mi se neki policajci, ali ja sam casna osoba, necu da ih blamiram".

Deca su oduvek bila njen zaklon. Kada su u julu 1992. u Madjarskoj poginuli dvoje dece i muz u saobracajnoj nesreci, to je za nju postao propagandni slogan. Samo dva meseca pred potpini krah banke i par meseci posle tragedije ona kaze: "Sanjala sam ih kako su dosli do mog kreveta. Rekli su mi- mama, mi smo bili andjeli koji su Bogu bili potrebni. On je tebe poslao dole da budes nas izvor svetlosti na zemlji. Poslata si da hranis narod dok se pakao za Srbiju ne zavrsi. Dok postojim, dok mogu da radim necu izdati svoj narod."

Potom je sest puta pokusala da pobegne iz zemlje i svaki put je uhvacena, a sada je prakticno drzavni talac.

VELIKI BRAT POSMATRA

Nije tesko naci objasnjenje njenog vrtoglavog uspeha. Jer, njene "vratolomije" iz proslosti, nema sumnje, pratilo je budno oko Orvelovog Velikog brata. U opstem rasulu u Srbiji, iako nema Staljina, ostali su ipak njegovi brkovi, pa besprekorno radi jos samo politicka policija. Drzavi su nuzne Dafine, jer ima svoje potrebe, kad su zamrznuti inostrani depoziti, a nepoverljivi gradjani drze devize u slamaricama. Ni rat se ne vodi bez deviza. Bankarski strucnjak, Branko Colanovic, izjavio je da je to od pocetka bila ratno-profiterska banka koja je u nenormalnim uslovima vrsila drzavi veliki posao. Tako Dafinu Milanovic mozemo posmatrati kao proizvod policijskog uma, koji nalazi nepogresivo pravu licnost za najvecu pljacku na Balkanu. Treba mu pljackas iz ubedjenja, ne racionalni lopov koji postavlja pitanja i uslove. U tom kontekstu se moze posmatrati i slucaj slicnog bankara Jezdimira Vasiljevica koji je odbio da plati nerazumno visok drzavni reket i jednostavno pobegao iz zemlje.

Iako se ne zna koliko je Dafina imala kapitala za osnivanje banke, Narodna banka Jugoslavije joj u junu 1992. godine daje najsira ovlascenja, "pet zvezdica". Dobija najbolje lokacije u gradu, rezimska televizija beskrupulozno reklamira njene projekte, a za uzvrat dobija 100.000 DM. Kad god poklekne, vec u je u udarnim minutima TV Dnevnika. Cak, televizija u decembru 1992. uverava stedise da je sve u redu i snima trezor banke prepun deviza. Da bi bila u trendu, Dafina postaje veliki srpski patriota i pomodni vernik. Kaze: "Svi mi u familiji dosta verujemo u Boga". O Milosevicu: "On je prepametan i posten. On je covek koji kad sazna sta se desava sa srpskim zivljem u Bosni, narocito sa decom, place."

Novac joj daje moc i to je baca u euforiju. Ta zena je, prema proceni strucnjaka, za dve godine toliko novca procerdala i razbacala, koliko u ovom trenutku cela Srbija ne moze da prikupi ni kad se istresu svi dzepovi.

Dok se uspinje, angazuje kao telohranitelje 120 nezgodnih momaka. U luksuznoj kuci postoji skupoceni namestaj, ustirkane i zbunjene sluskinje, sareni papagaj i bezicni telefoni, a sve ipak deluje neprimereno, kao americki motel na putu za pasivnu drzavu.

Prelazeci u to vreme bez kontrole u Madjarsku, drsko potkupljuje u stanici milicije carinike, a njihovim sefovima deli zlatne satove.

Kad joj se cerka porodila u drzavnoj bolnici, ispraznjen je ceo sprat, doktor je dobio najnoviji tip mercedesa, dok je svakom ko se zatekao u hodniku darovala po 2000 DM. "Bilo je mucno gledati te ljude kako se guraju i grabe novac", komentarise jedan svedok.

Novi "prijatelj" postaje advokat banke i dobija na poklon tasnu od kengurove koze vrednu 28.000 maraka. Zatim, zatvoren mercedes, sportski mercedes i najzad kabriolet. Ona kaze: "Ja od svog kapitala mogu da kupim sta hocu". Njen kabinet po velicini podseca na ladju. Luksuzan namestaj, palme i fontane - sve zaudara po novcu.

U pocetku o svojim stedisama najlepse: "Hoce da me vide, cuju, dotaknu, poljube." Posle obustave isplata naziva ih stokom i neradnicima koji hoce hleba bez motike.

U najvecoj banci na Balkanu kadrovi su "strogo" odabrani. Njen mladji brat Dobrica, sa percinom, poznat u selu po sitnim kradjama, uvek u senci ambiciozne sestre, postaje direktor za kadrove. Drugi covek koncerna, Rade Spasov po profesiji je harmonikas (mozda klarinetista) iz Smedereva. U banci slovi kao vazna licnost i jedna zena, neuspeli pravnik, cije osnovno zanimanje nije bankarstvo. Prvobitnu firmu za vodjenje knjigovodstva za oko 80 komintenata prepusta cerki i zetu koji je po profesiji nosac dzakova. Najzad, Klara Mandic, zubarka, postaje savetnik u banci sa platom od 2.000 dolara. Dafinin sestric snima plocu, a udarna pesma se zove :"Moja tetka moze sve".

Knjigovodstvo je antiknjigovodstvo, samo se ugovori sa stedisama stampaju pedantno. Kao kad bi kupili jabuke i kore za pitu, a onda otkrili da u kuhinji nema sporeta. Novac se koferima odnosio, samo sa ceduljicama kao priznanicama, a advokat, Milenko Radic, koji se vec dugo bavi ovim slucajem, tvrdio je krajem septembra prosle godine da je celokupna dokumentacija o "Dafimentbanci" iz NBS nestala.

Sta za to vreme radi drzava? Posmatra i ispostavlja racune. Posredstvom CIP, cesto u prisustvu gradonacelnice Beograda, Slobodanke Gruden, ulaze u jugoslovensku zeleznicu ciji je direktor Milomir Minic, generalni sekretar vladajuce stranke, SPS. U jeku predizborne kampanje

1. godine sa racuna joj skidaju 4,5 miliona maraka, na ime poreza. "Pozajmljuje" drzavi sedam milijardi dinara za celokupne oktobarske penzije, pa postaje "miljenik" penzionera, strasnih obozavatelja Milosovica. Matici iseljenika Srbije, tacnije rezimskom coveku, Brani Crncevicu, daje milion i po maraka, a u oktobru '92. najavljuje da ce slicnu sumu odvojiti za izbeglice. Samo dva meseca pred potpuni krah tvrdi da ce otkupiti dug Srbije. Neskromno i sa ponosom izjavljuje: "Dala sam za vizire i pancire Radovanu Karadzicu". Rodnom selu daje milion i po maraka za telefonsku centralu. Sece vrpce i udara kamene temeljce u prisustvu tadasnjeg guvernera NBS, Bore Atanackovica.

Godisnjicu uspesnog poslovanja krase prisustvo Aleksandra Bakocevica, princa Tomislava Karadjordjevica, ministra za inostrane poslove, Vladislava Jovanovica. Televizija je snima kako proslavlja srpsku Novu godinu u Igalu uz Slobodanku Gruden i crnogorskog predsednika Vlade, Milu Djukanovica. Cak joj i patrijarh srpski Pavle pise zahvalnicu zbog renoviranja centralnog grejanja u zgradi Patrijarsije. A po zlu poznati Zeljko Raznatovic Arkan stalni je njen gost. TV je slika sa predsednikom savezne vlade, Radojem Konticem. Dozvoljava sebi da je rezimska televizija samo posle nekoliko meseci od porodicne tragedije, snima neukusno okicenu i crvenih ociju, na doceku Nove godine, u drustvu prvog coveka drzavne bezbednosti, Mihalja Kertesa. Od tada se u Srbiji veruje da je tragedija iscenirana, a toj tezi u prilog ide izjava Milenka Radica da je samo pet dana pre pogibije iz "Dafimentbanke" izneto pet miliona maraka u kesu i kupljeno pet avionskih karata. Moguce je da je ova sumnja tek deo balkanskog folklora, niko ne zeli istinu i skrhane nade. I dalje pred Skupstinom ostavlajaju panoe sa porukom "Pustite Dafinu da radi", i jos cekaju da se odbegli Jezda vrati u zemlju i obesteti ih.

Kakav epilog se moze ocekivati? Najnovija informacija kaze da SRJ garantuje deviznu stednju a NBJ dinarsku. Tome se slatko smeju "stare devizne stedise" koji su pre nekoliko godina izgubili svu deviznu ustedjevinu i iskusili takvu garanciju. Drzava nema hrabrosti za stecaj, zbog gneva naroda, a nema finansijske moci da banku sanira. Niti hapsi Dafinu, niti je pusta u inostranstvo, u strahu da ce tamo "otvoriti karte". Ipak, zebnja raste, na njenu kucu u januaru bacena je bomba. Mnogi veruju da ce na kraju, Dafina Milanovic podici ruku na nsebe. Ili ce to uciniti neko drugi.

Gordana Igric