A KO JE STVORIO HAOS

AIM, BEOGRAD, mart l994.

Protesti u Srbiji

Zasto nebrojeni protesti tesko mogu prerasti u socijalne nemire kojima opozicija godinama preti Milosevicevom rezimu? Pauperizovana Srbija zagussena je protestima - protestuju stedise, maturanti, livci, glumci, invalidi, zeleznicari, vlasnici telefona... Ti protesti u javnosti nemaju odjeka, jer su svi zabavljeni svojim jadima. Nema politicke snage koja ce da usmeri nezadovoljstvo.Drzavni sindikat je iskompromitovao strajk, a nezavisni nema dovoljno moci. U opstem haosu cini se da samo vlast - iako se protiv nje protestuje - moze da uspostavi red.

Covek sa gitarom pokusava da udje u gradski autobus. Nemoguce. On se gura. Umuvava gitaru. Gde je stala, bog zna. "Hajde jos malo", vice. Nekako stane jedna noga. Gura, gura. Kad u autobus, registrovan za 8O ljudi, stane dvesto, onda moze jos jedan. "Hajde, jos malo." Prolazi vreme. Dva minuta, tri... Citav autobus ceka da se on ugura unutra. "Hajde sidji. Ne mozemo svi zbog tebe da stojimo!", kaze autoritativno nervozni covek s brkovima. "Hajde, jos malo... Ma, sidji... Samo jos malo... Silazi, silazi..." Covek s brkovima zgrabi za kosu coveka s gitarom, gadno opsova i poce da ga divljacki gura napolje. Ostali putnici cute. I covek s gitarom se prope, zgrabi brku za kosu. Culo se stenjanje, krici, onda onaj donji ispade iz autobusa. Pobednik zgrabi gitaru i sutnu je kroz vrata. Sofer konacno zatvori vrata i autobus krenu. Putnici su jos mogli da vide kako onaj napolju ponosito pokazuje cuperak kose koji je otkinuo.

Beograd, l994. Svakodnevica - prekrasno polje za "in vivo" izucavanje socijalnih psihologa koliko covek moze da izdrzi, kud usmerava negativnu energiju, kako ugrozeni nalaze "zrtvene jarce", sta je "kiselo grozdje", koliko su jake obicajne i moralne regule pred borbom za opstanak.

Tesko da ima i pet odsto Jugoslovena koji su danas zadovoljni organizacijom svog drustva. Cetiristo hiljada gradjana Vojvodine, najbogatijeg dela SRJ, ne moze da plati struju, vodu, grejanje, telefon i stanarinu. To je polovina domacinstava u pokrajini u kojoj zivi oko dva miliona ljudi.

Minimalna zarada je 35 dinara. Profesor dr Zoran Popov, jedan od tvoraca programa oporavka, tvrdi "da najniza cena treba da bude ravna garantovanoj ceni od 2O dinara, jer su to realne mogucnosti sadasnje privrede". A za stan od pedesetak kvadrata u zimskom periodu racun za struju je bar 4O dinara. Telefonski impuls je najskuplji u Evropi. Mesecna pretplata za gradski prevoz u Beogradu je 4O dinara.

Proracuni pokazuju da cetvoroclanoj porodici za "skromnije prezivljavanje" - za stan i hranu - mesecno treba 2OO dinara."Iznos je nedostizan za bar 97 odsto stanovnistva".

Situacija izgleda nemoguca. "Za veknu hleba dnevno i litar mleka, ali svaki treci dan, potrebno je 65 dinara za troclanu porodicu", doracunava to Dragoslav Sljukic, predsednik Samostalnog sindikata Fabrike traktora u Beogradu u kojoj, inace, od 8OOO zaposlenih radi l5 odsto.

"Mi podrzavamo stabilizacioni program, ali on ne podrzava nas" - veli sindikalni lider livaca Dragan Cakarevic. I preti strajkom. Prete i tekstilci.

Sta se moze postici strajkom? Vise od dve nedelje su odbijali da rade lekari i medicinsko osoblje. Pregovori, pregovori

• i lekari specijalisti dobice platu od ll5, medicinske sestre 56 a spremacice 39 dinara. Strajk je " zamrznut". Medjutim, ostaje gorko saznanje da takvi protesti u svim i svacim prezasicenoj javnosti nemaju nikakav odjek. Svi su zabavljeni svojim jadima.

A strajk zeleznicara, na primer, izazvao je bes javnog mnenja. Njihov krik da je 7O odsto masina unisteno i da saobracaj samo sto nije i sam od sebe stao pretvorio se u pravdanje: "Razumeo bih da su linc trazili roditelji koji su ostavili decu na peronu, ali mi je tesko sto su pretili sverceri koji se prakticno dzabe voze mesecima i koji na jednoj voznji zarade lO mojih plata", govori rezignirani vodja strajkaca Milos Markovic.

Strajk elektroprivrede vec nije mogao da se "gusi" tim metodima. Umesala se i tajna policija."Bilo je zastrasivanja, imputiranja, pokusaja da nas ubede da se okanemo tog posla", izneo je sindikalac Dragan Stulic iz termoelektrane "Nikola Tesla", pedesetak kilometara udaljene od Beograda.

Sve ukazuje na to da od sveta izolovanu, pauperizovanu do neslucenih razmera, SR Jugoslaviju sada tesko mogu uzdrmati socijalni protesti. Prvo, spoljni pritisak obavezuje ljude na izvesnu solidarnost, a sindikalce na stalno pravdanje: "Svako ko pokusa da zloupotrebi okupljanje nesrecnika koji zele samo da prezive, snosice teske kosenkvence" - mora u najavi strajka da objasnjava sef sindikata "Nezavisnost" Branislav Canak.

A i samo sindikalno organizovanja je u dubokoj krizi. "Drzavni sindikat je obrukao strajk kao sredstvo borbe, a oni nezavisni jos nemaju ni materijalnu ni politicku moc da nesto ucine", ocenjuje mr Darko Marinkovic iz Instituta za politicke studije u Beogradu.

Drugi razlog koji ukazuje da srpski rezim nece uzdrmati socijalni nemiri jeste potpuno zagusenje protestima. Protestuju stedise cije su pare zarobljene u bankama jos od vremena postojanja SFRJ. Oni su osnovali udruzenja. Istakli zahteve.

Jos organizovanije, ali sa manjim izgledima i na kakav uspeh, su stedise cuvenih "Dafiment" i "Jugoskandik" banki. Dok gospodja Dafine Milanovic, cija banka duguje stedisama preko milijardu maraka, pred anketnom komisijom Savezne skupstine i dalje govori kako bi, samo da je puste da radi, "svako dobio svoju glavnicu novca, a za kamatu bi trebalo jos malo vremena" - ispred skupstine stotine njenih stedisa demonstrira. Skupljaju se potpisi za peticije, preti, traze veze, angazuju advokati, neki dobijaju i presude i otvaraju prazne sefove. Gospodja Milanovic je pokusavala i da izadje iz zemlje, ali su je ljudi iz tajne policije vratili sa granice.

Jezdimira Vasiljevica tajna policija nije zadrzala. Sad je negde u Juznoj Americi. Stigne ponekad neka vest koja sve uskomesa, zbuni, zakomplikuje. Njegove stedise su izdale poternicu na kojoj su ucenjeni Slobodan Milosevic, Zoran Sokolovic ministar policije, Zeljko Raznatovic Arkan, bivsi i sadasnji premijeri Bozovic i Sainovic.

S druge strane, neke nevladine organizacije, kao sto su "Bela ruza" i "Nova Vizantija" organizuju proteste protiv prolaska stranih brodova Dunavom, proteste protiv pretnji NATO-a bombama Srbima u Bosni, svecane proteste zahvalnosti "majcici Rusiji"...

Pred zgradom vlade danima demonstriraju srednjoskolci-maturanti jer jos ne znaju sta ih ceka na kraju skolske godine. Oni su prva generacija koja zavrsava reformisanu gimnaziju po inoviranim programima i sve je neizvesno: koliko ispita, kakvih, kada?

Na mostu na Savi invalidi iz ovog rata koji jos traje - momci bez ruku, nogu i bilo kakve perspektive trazili su bilo kakve garancije.

U Domu omladine u centru Beograda zaposleni su protestovali zbog smene svog direktora. Posto se, prakticno, tu rodila srpska opozicija, desetine uglednika je svako vece govorilo protiv represije socijalisticke vlasti. Vuk Draskovic, Vesna Pesic, Ratko Bozovic, Nikola Milosevic, Vida Ognjenovic, prvaci Beogradske opere... I vlasti su privremeno odustale.

U Narodnom pozoristu, pak, zaposleni hoce posto-poto da smene direktora Aleksandra Berceka, poznatog glumca, inace visokog funkcionera vladajuce partije. Pisu se otvorena pisma predsedniku Milosevicu.

Hiljade ljudi u redovima svakodnevno opseda zgrade posta zbog enormno visokih racuna.Umesao se i Ustavni sud. Preduzece za odrzavanje liftova svoju unutrasnju reorganizaciju resavaju tako sto odbijaju da rade dok se stvari ne srede. Direktori raznih preduzeca prete vladi ukoliko im ne odobri kredite za plate:"Ako to ne ucinite, pusticu radnike pred vladu."

Haos! Niko vise ne moze da prati sta se zbiva. Nigde na vidiku nema organizacije koja bi te mnoge pojedinacne interese usaglasila i svu tu energiju ujedinila.

Inace, sam Slobodan Milosevic i nije covek koga haos plasi. Jedan od najboljih srpskih viceva poslednjih meseci upravo tretira tu temu. Kao, hvale se na nebu lideri juznoslovenskih drzavica. Izetbegovic veli kako je Muslimanima stvori drzavicu kakvu takvu, bolju nikad nisu imali, Tudjman je ostvario "povijesni san" Hrvata, Kucan doneo narodu dezelu za deset dana rata, Gligorov stvorio "bivsu" drzavu ali makledonsku... Utom ih Gospod prekori sto se toliko hvalisu: "Ja sam stvorio svet, pa se toliko ne hvalim. Pre toga bio je samo - haos." U tom trenu se trgnu Milosevic: "Haos!? A ko je stvorio haos?"

Predsenik Milosevic zaista ne vazi za coveka koji se plasi "sila mraka i haosa". Naprotiv. Nije li on i ovog decembra prvo isao na izbore, pri milionskoj hiperinflaciji, a onda kad je njegova partija dobila vecinu, inicirao program za obuzdavanje inflacije. Prosto i jasno.

Slobodan Reljic