ATINSKA VEZA BEOGRADA

Aleksandar Nenadovic Promene i prividi

AIM, Beograd, 26.2.

Po drugi put za poslednje dve godine, srpski politicki lideri predlazu Grcima da se udruze u konfederaciji.Prvi put je to, potkraj 1992, u intervjuu za grcku privatnu TV stanicu, nenadano i neformalno, ucinio srpski predsednik, Slobodan Milo- sevic, licno.Zvanicna grcka politika, ako nas secanje ne va- ra, nije se tim povodom ni na koji nacin oglasavala.

Buduci da grcko cutanje nije ni u Beogradu shvaceno kao znak odobravanja, cinilo se da je posredi neka Miloseviceva, mozda odvec komotno lansirana takticka improvizacija koja ce brzo biti zaboravljena.I, zaista, vreme je prolazilo a da niko ko je u Atini i Beogradu neko, nije smatrao za potrebno da iznova po- trze ideju o zasnivanju konfederacije.

Ispostavilo se, ipak, da to nije kraj price o projektima za cvrsce srpsko-grcko povezivanje.Ovih dana se, naime, drugi vazan srpski lider, Radovan Karadzic, oglasio sa istim predlogom u intervjuu za atinski list "Elefteros tipos".Razlika je, samo u tome sto on, ako smo ga dobro razumeli, razmislja o sjedinjava- nju dva naroda u troclanoj konferderaciji.Treci clan bila bi Karadziceva, dakle druga srpska drzava, koja jos nije nigde pri- znata, ali je poznata pod imenom Republika Srpska.

Kao i Miloseviceva "finta" pre dve godine.tako je i nova, Karadziceva ponuda bila u Atini ignorisana, bar kad je rec o zvanicnim funkcionerima i institucijama.Zbog cega? Ako uops- te veruju da bi od takvih projekata mogli imati neke vajde, Grci, zacelo, vode racuna i o tome da Republika Srpska nema ni minimalne izglede da u dogledno vreme stekne medjunarodno priznanje.Cak se ni maticna Srbija ne zuri da je formalno prizna-mozda ne samo zato sto prizeljkuje brzo ujedinjenje, odnosno i formalno zasni- vanje "Velike Srbije".Za celnike srpske politike sa obe strane Drine, mnoge stvari, blago receno, jos su neizvesne.

Gledajuci iz Atine, ili s bilo koje druge nesrpske strane, drzava koju dr Karadzic predvodi, i nudi kao treceg clana eve- ntualne grcko-srpske konfederacije, zasad postoji samo kao jedna od tri zaracene etnicke zajednice na tlu bivse Jugoslavije.Bo- sna i Hercegovina je, istina, sto se Srba tice, odavno vec "biv- sa" drzava.Ali ne i za Grcku.Poput ostalih clanica Evropske unije i vecine u OUN, Atina diplomatski priznaje jedino vladu Alije Izetbegovica, bez obzira na politicku solidarnost sa Srbima u sporu oko buducnosti bivseg jugoslovenskog prostora.

Ako je sve to tako-a zasad jeste i ostace, sve dok se mirovni sporazum u Bosni ne potpise-cemu onda sluze, naizgled neobjasnjivo napadne ponude za stvaranje srpsko-grcke konfede- racije? Ili, drukcije receno:koliko su grcko-srpske veze poli- ticki utemeljene i perspektivne?

Nije, naravno, nemogucno, mada je malo verovatno, da se Ka- radzicevo obnavljanje ponude o konfederaciji ne podudara sa me- djunarodnom, posebno balkanskom strategijom Miloseviceve vlasti u Srbiji.Ali, cak i ako je tako, svakako je mnogo vaznije kako se u Beogradu pristupa grckoj politici nego sta Karadzic, ili bilo ko drugi u srpskoj Bosni, tim povodom misli i nudi.Srpsko- grcka veza stvarana je preko Beograda a njena uloga u, odvajka- da komplikovanim balkanskim udruzivanjima i raskolima, moze biti valjano odmerena samo ako se ne smetne s uma da je starija i od Milosevica i od Karadzica.

Mada zloupotrebe krupnih reci za politicke ciljeve koji nisu uzviseni ima i u srpskoj i u grckoj politici, tradi- cionalne bliskosti izmedju dve zemlje zaista su istorijski ute- meljene.Pored zajednicke religije (pravoslavne) tu su i zna- meniti datumi velikih bitaka i zrtava, od onih u vreme otpora turskoj dominaciji jos od prve polovine 19.veka, do bratstva po oruzju u oba velika svetska rata.Postoje, ukratko, istorijska pamcenja, emocije i tradicije koje odrzavaju u zivotu svest o, vise ili manje, srodnim teznjama i interesima na obe strane.

Valja, ipak, imati na umu da ta istorijska medalja ima i drugu, za danasnje veze Beograda i Atine, mozda, presudnu di- menziju.Oduvek pretezno zavisne od odnosa, sukoba ili mirenja, sa trecima, posebno u medjubalkanskim odnosima, te se veze, u novije vreme, najcesce vrte oko Makedonije.Dakle, opet oko trece, sporne sile, zavisno od unutrasnjih prilika i potreba Grcke ili Srbije.Kljucna odrednica za njihove medjuodnose bilo je, i ostaje "makedonsko pitanje".

Dok je postojala tzv.druga ("Titova") Jugoslavija to je, uprkos nacelno dobrim, cak i saveznickim odnosima, pocesto bio kamen spoticanja, ponekad i prgavih politickih suocavanja.Braneci makedonsku naciju kao suverenog clana bivse federacije, tadasnji zvanicni Beograd je neretko mo- rao da "gazi po iglama".S mukom se provlacio izmedju antima- kedonskih pretenzija Atine s jedne i nacionalne (ponekad i nacionalisticke) ozlojedjenosti Skoplja, s druge strane.

Raspadom bivse Jugoslavije nastupile su krupne pro- mene.Umesto bivse, zajednicke jugoslovensko-grcke granice sada je izmedju Atine i Beograda stala nova, nezavisna drza- va Makedonija.Time, razume se, nije nestao zajednicki grcko- srpski interes.Ali je zato sustinski izmenjen njegov, da ta- ko kazemo, politicki sadrzaj.Do te mere da sada antimakedo- snka ostrica postaje osnovna karika na vezi izmedju Atine i Beograda.Otuda i mogucnost koja ne moze biti iskljucena: ponovljeno sugeriranje, zasad, ipak, sasvim teorijskog projekta grcko-srpske konfederacije kao da podrazumeva da bi i Make- donija u to bila "utopljenja", odnosno da bi njena nezavisnost postala neodrziva u senci takvog balkanskog pregrupisavanja..

Stasavanje nezavisne Makedonije podiglo je, u svakom slucaju, i Beograd i Atinu na noge.Razlika je, mozda, samo u taktickim obzirima pri ispoljavanju obostranog nezadovoljs- tva.Grci su makedonsku drzavnu nezavisnost docekali na noz, uz rizik da time okrenu protiv sebe bezmalo sav ostali, i zapa- dni i istocni svet.Srpska politika je bila i ostala retoricki umerenija.Valjda i zbog manjeg manevaraskog prostora jer njoj je veci deo spoljnjeg sveta odranije okrenuo ledja pripisuju- ci joj najvecu odgovornost za jugoslovenski ratni kosmar.

Ali diplomatska obazrivost zvanicnog Beograda jedva da je mogla da prikrije ociglednu nespremnost kako srpske vlade, tako (pa i jos vise) ultranacionalisticke opozicije, da se po- miri sa postojanjem nezavisne Makedonije.A ima i takvih za koje Makedonija, cak i posle njenog medjunarodnog priznavanja i odlu- ke Ujedinjenih nacija da uz njene granice postave nekoliko sto- tina "plavih slemova" (pretezno Amerikanaca) i dalje postoji samo kao "juzna Srbija".

Toj varijanti nacionalisticke, velikodrzavne nostalgije idu naruku pseudosocioloske analize na osnovu statistika po kojima ce, zbog porasta etnicke neravnoteze u korist albanske popula- cije, Makedonci uskoro postati manjina u sopstvenoj drzavi.A to ce, pre ili kasnije, dovesti do rusvaja, odnosno do raspada Makedo- nije po teoriji koja zeli da dokaze da na Balkanu buducnost imaju samo nacionalne, etnicki, vise ili manje, ciste drzave.

Cini se, ipak, da takva predvidjanja i Beograd i Atina gu- raju ustranu.Svakako i u strahu od nezeljenih medjunarodnih po- sledica koje izazivaju grubi pritisci na Makedoniju, poput odluke Papandreuove vlade da zatvori Solunsku luku.Pada, recimo, u oci da zvanicna srpska politika, bar ona koja se javno oglasava, ne zuri da se ukljuci u takve pritiske.Naprotiv.Kao da se tiho trudi da se makar okolisno distancira.Ima i razloga:odluke Atine kao sto je zatvaranje Solunske luke za promet makedons- ke robe, Srbiji mogu samo da stete.

Takvi i slicni, sve vidljivi raskoraci, mogli bi, nadaju se zasad usamljeni optimisti, podstaci i Atinu i Beograd da se zamisle nad cenom svoje antimakedonske solidarnosti.Malo je, da- kako, verovatno da ce srpska politika koja, pod teretom medju- narodne izolacije, vidi u Grckoj malte ne jedinio ostrvce nade, naciniti neke spektakularne zaokrete.Ali razloge za ozbiljni- je razmisljane o svrsishodnosti dosadasnje strategije mogla bi naci i u drzanju grcke diplomatije.

Iako nastoji da dokaze da za Srbe cini najvise sto mo- ze, Atina, ocigledno, ne cini nista sto bi ugrozilo njene in- terese.Opominjuci dokaz tome u prilog dao je, tu skoro, visoki grcki funkcioner, ministar za evropska pitanja, Papagalos.Osipa- juci paljbu na "Skoplje", kako u Atini zovu Makedoniju, on je, uz ostalo, pravdao blokadu Solunske luke zalaganjem za posto- vanje sankcija protiv Srbije.Optuzio je, naime, Makedonce da "tri cetvrtine nafte koju uvoze preko Soluna tajno prodaju Srbima i tako krse embargo Ujedinjenih nacija..." (AIM)