CINOVNIK U SLUZBI PLEMENITE IDEJE

,AIM, Beograd, 26. 02. 1994.

Intervju sa Veljkom Knezevicem, sefom Biroa SRJ u Hrvatskoj

s: Novoimenovani sef Biroa SRJ u Hrvatskoj govori o svojim zadacima

na normalizaciji odnosa izmedju dve drzave. Prednost imaju humanitarna pitanja, uspostavljanje komunikacija i privrednih veza. Normalizaciju smatra plemenitom misijom za koju ima jaku motivaciju. Opovrgava zamerke koje su sa hrvatske strane izrecene povodom njegovog izbora. Termin avnojevske granice smatra neadekvatnim i nepreciznim.

Veljko Knezevic je mnogo poznatija licnost u Hrvatskoj nego u SR Jugoslaviji ciji je drzavljanin poslednje tri godine. Iz Zagreba je otisao davsi ostavku na polozaj prvog coveka Radio-televizije. Rat je proveo u Beogradu, gde su mu kolege "izmislile" mesto savetnika u Radio-televiziji Beograd tj. RTS. Na toj funkciji vise je bio na prinudnom odmoru nego na poslu, pa se u javnosti nije mnogo eksponirao. Price da je za prvog sefa buduceg Biroa SRJ u Hrvatskoj imenovan zahvaljujuci svojoj aktivnosti u Savezu komunista-pokretu za Jugoslaviju, ciji je potpredsednik, tj. zahvaljujuci partijskom saborcu Mirjani Markovic, supruzi Slobodana Milosevica, opovrgava kao naklapanja bulevarske stampe. Naznake da Srbi iz Knina nisu odusevljeni njegovim izborom ne zeli da komentarise javno. Sebe, sa svim onim sto sa sobom nosi, smatra pogodnom licnoscu za "ozdravljenje odnosa" izmedju dve drzave i dva naroda.

* Rezultati jedne nedavne novinske ankete medju gradjanima Hrvatske pokazali su da oni u znacajnom procentu imaju pozitivan odnos prema najavljenoj noramlizaciji odnosa sa SR Jugoslavijom. Slicni indikatori postoje i o raspolozenju medju gradjanima Srbije. Pre godinu dana takve ankete se nisu ni pravile. Cinjenica je, medjutim, da su pre oko godinu dana Hrvatska i SR Jugoslavija, tj. Tudjman i CCosic potpisali vec jednu deklaraciju o normalizaciji medjusobnih odnosa. Sta se to u SR Jugoslaviji promenilo da se normalizacija sada prihvata, a prosle godine te spremnosti nije bilo, cak je taj potez predsednika CCosica kritikovao i sam Milosevic?

• Ne bih rekao da spremnosti nije bilo. U pitanju su bili neki nesporazumi kompetencija, nesporazumi oko uslova, verovatno i sa jugoslavenske strane. Mislim da je to bio jedini razlog. Tog casa je ispalo da jugoslavenska strana nije bila za normalizaciju odnosa. Ja mislim da je ona uvijek bila za normalizaciju, samo je bilo pitanje uslova pod kojima se ulazi u noramlizaciju, kako se oni definiraju i ko ih definira.

* Reakcije na Vase imenovanje za predstavnika SRJ u Hrvatskoj bile su vrlo negativne. Zamera Vam se da ste Vi, pre svega, hrvatski drzavljanin, i ne mozete predstavljati drugu drzavu, zatim da ste Kninjanin i da radite u interesu RSK, da ste clan SKPJ koja tezi obnavljanju bivse Jugoslavije... Da li ovakve reakcije vidite kao breme za funkciju na koju ste naimenovani?

• Ja sam rodjen u Kninu, i sta tu mogu. Covjek je rodjen tamo gde ga rode i to ga prati kroz cio zivot, i kad se objavljuje za neki javni posao. Ja sam bio drzavljanin SFRJ kao i svi sto smo bili. Nemam hrvatsku domovnicu. Ja imam drzavljanstvo SRJ. Ja tamo idem kao drzavljanin SRJ i kao sluzbenik Saveznog ministarstva za inostrane poslove na funkciji sefa Biroa. Zelicu i nastojacu i uradicu sve sto mogu - koliko mogu najbolje i koliko budu dopustale moje snage - na ostvarenju zadatka za koji sam postavljen. Ja idem u dvostrukoj iskrenoj namjeri. Duboko sam uvjeren u iskrenost vlade SRJ da zeli normalizaciju odnosa sa Republikom Hrvatskom sto prije i sto potpunije. Bez noramlizacije odnosa izmedju SRJ i Hrvatske nema mira na prostoru bivse Yu, pa i na prostoru Balkana i Evrope. Tako da je to, gotovo bih rekao - nek mi se dozvoli jedna pateticna rijec - jedna plemenita ideja. S druge strane, mene je taj zadatak, taj cilj jako motivirao i rado sam prihvatio ponudu da budem prvi sef Biroa.

* Pitanje je bilo da li ste Vi, s obzirom na vec poznate reakcije, pogodna licnost da zapocnete normalizaciju odnosa?

• To biste morali pitati njih. Veliki broj onih koji mene dobro znaju u Hrvatskoj, koliko sam vidio, novinara, komentatora, stranackih lidera, znaju da nije tacno to sto govore o meni, ni u ljudskom ni u svakom drugom pogledu. A to sto sam ja bio komunista, pa... eto, bilo je i iskrenih komunista, komunista koji ne mijenjaju uvjerenja kao kosulje. Ja sam bio i ostao covek leve orijentacije i to ne krijem. Moje clanstvo i moje funkcije u SK sada su automatski zamrznute. Nisam ni u kom pogledu tamo vise aktivan. Ja u Zagreb ne idem privatno i moja privatna opredeljenja i privatne simpatije za neka drustvena uredjenja, na primjer, veoma su, veoma nevazna stvar. Ja tamo idem kao i nastojacu biti u najboljem smislu rijeci vrlo disciplinirani cinovnik SSIP i vlade SRJ i nista drugo.

* Koje su to granice Hrvatske koje cete Vi kao sef Biroa sluzbeno priznavati?

• One granice Hrvatske koje priznaje jugoslavenska vlada.

* Jesu li to avnojevske granice ili ne?

    - Termin avnojevske granice je veoma neadekvatan i neprecizan i,

koliko ja znam, s njim se ne barata u smislu definitivnih instrukcija. Medjutim, to je pitanje koje treba pitati saveznog ministra za inostrane poslove Vladislava Jovanovica, pa dalje. Ja sam obicni sef Biroa i imam odredjene zadatke koji su zapisani vrlo precizno i radicu samo unutar toga.

* Hoce li Vas zadatak obuhvatati i normalizaciju odnosa izmedju Hrvatske i Republike Srpske Krajine?

• Ne. Taj problem ce se resavati u direktnim pregovorima izmedju njihovih predstavnika. Moj je jedini zadatak normalizacija odnosa izmedju SR Jugoslavije i Republike Hrvatske. Normalizacija nam je potrebna kao takva. Potrebno je stvarati atmosferu i poticati svijest u susret zeljama gradjana i Jugoslavije i Hrvatske da prestanu napetosti, neprijateljstva i da se uklone opasnosti od vecih sukoba i vecih nesreca izmedju nasih dveju drzava i nasih dvaju naroda. To je najvaznije. A sve drugo je operacionalizacija tog dogovora, nekih stvari koje imaju svoj logicki sled. Najvaznije je, a tako je i dogovoreno, da se odmah pocnu rijesavati stvari iz sfere humanitarnih odnosa. To je i ljudski najprioritetnija oblast.

* Sta to podrazumeva?

    - Kako sam ja vidio stvari koje su se odvijale na razgovorima u

Zagrebu izmedju Simica i Granica i delegacije jedne i druge drzave, mnogo je roditelja koji traze djecu, nestalu ili za koju se ne zna jos od vremena prvih sukoba na tlu Hrvatske i posle na tlu Bosne i Hercegovine. Pomaganje onima koji nekoga trze ce biti neki prvi koraci. kao i uspostavljanje pokidanih komunikacija, po redosledu od najlakseg prema najtezem. Po mom osecaju, najprakticnije a i najlakse je uspostavljanje PTT saobracaja. Tu jos ima nekih teskoca tehnicke naravi koje su mogu relativno brzo otkloniti i moglo bi doci do brze uspostave telefonskih linija. U nekom prenesenom smislu i to spada u humanitarna pitanja. Citave su familije, rodbina, mnogi prijatelji, poznanici razdvojeni drzavnim granicama. Sigurno je da ce obnavljanje prekinute govorne komunikacije pomoci stvaranju atmosfere za brzu normalizaciju.

* Hocete li se baviti i uspostavljanjem ekonomskih veza? Koliko je normalizacija privrednih odnosa ostvarljiva u neposrednoj buducnosti?

• Naravno, kako da ne. Sve poslovne ponude koje ce Biro imati od privrednih subjekata iz SR Jugoslavije cemo sugerirati, prenositi. Po logici ekonomije, normalizovanje privrednih odnosa je lako i brzo ostvarivo. U pitanju je samo dobra volja s jedne i s druge drzavne strane, a privreda ce u obnavljanju odnosa naci svoj interes.

* Sta kao televizijski profesionalac mozete reci o ulozi televizije u normalizaciji odnosa? Kako mogu hrvatska i srpska televizija koje su do juce radile na "denormalizaciji" srpsko-hrvatskih odnosa, podsticale nacionalnu mrznju i podstrekivale rat, sada doprineti toj normalizaciji?

• Ne bih mogao uporedjivati dve televizije. Veoma sam malo gledao hrvatsku televiziju i bilo bi neozbiljno da su upustam u bilo kakvu analizu. Ipak smatram da su Vase ocene jednostrane i rigidne. Necu da kazem da su televizija i stampa odigrale dobru ulogu u ovim nasim nevoljama jugoslavenskim, ali treba izbjegavati generalizacije. Naravno da televizije i mogu i treba da doprinesu ozdravljenju odnosa. One mogu da skinu neki ton, da nastoje da budu maksimalno informativne, da izbegavaju teme koje same po sebi uzbudjuju i huskaju. One bi mogle da prihvate, da tako kazem, neku drustvenu funkciju normalizacije odnosa, smirivanja naroda.

Razgovor vodila: Jovanka Matic

Ja s ene opravdavam i ne ispricavam. ja sam bio postavljen najpre za direktora predstavnistva Radio televizije Beograd u Hrvatskoj kada se je mislilo nda ce tako nesto moci da funkcionise u Hrvatskoj i kad sam ja zelio da tamo ostanem i da to radim da ne bih otisao prerano u penziju id a bih mogao izdrzvati svoju familiju. Medjutim, to nije bilo moguce jer su se stvari do tem emjere zaostrile da je formiranje jednog takvog predstavnistva bilo apsurdno. kako to nije bilo oguce, meni je bilo ponudjeno d dojemu Beograd id a sacjekam neako bolje vreme i da poceno ostvarivati kasnije, Kako tih boljih vremena nije dolazilo brze, tako sam je prebacen u zvanje savetnika u direkciji RTV Beograd. A vi jako dobor znate sta savetnici rade

_ ne znam Savetnici su ugalvnom neke formalne funkcije. To je bilo meni u kolegijalnoj nameri dato da to bude sinekura.