MOCNI COVEK IZ SENKE

Beograd Feb 25, 1994

,AIM, Beograd, 24. 02. 1994.

Mirko Marjanovic, mandatar nove srpske vlade

Posle dva meseca odugovlacenja predsednik Milosevic najzad imenovao novog mandatara - Mirka Marjanovica, direktora beogradske spoljnotrgovinske firme "Progres" i clana SPS. Nepoznat na politickoj sceni, on je jedan od najuspesnijih srpskih privrednika. Rodom Knjinjanin i svojevremeno direktor kninske fabrike "Tvik", Marjanovic je svoju karijeru razvio na spoljnotrgovinskim poslovima, posebno sa Rusijom. Godine 1992. godine, u prisustvu predsednika Milosevica, on je potpisao Ugovor o privrednoj saradnji Rusije i Srbije vredan 3,5 milijarde dolara, najvredniji ugovor ikada potpisan u Srbiji.

Neizvesnost oko nove srpske vlade trajala je puna dva meseca. Iako su izbori zavrsseni joss u decembru, novi mandatar imenovan je tek u poslednjoj nedelji februara. I novu vladu, kao i one prethodne, treba da sastavi jedan clan Socijalisticke partije.

Ime mandatara, Mirka Marjanovica, generalnog direktora beogradske spoljnotrgovinske firme "Progres", koga je predlozio Slobodan Milosevic, objavila je agencija Tanjug 22. februara. Time su okoncana brojna nagadjanja o licnosti koja ce sastaviti vladu koja bi mogla da prodje u podeljenom srpskom parlamentu. Prve reakcije lidera politickih partija opozicije (Demokratska stranka, Nova demokratija) ukazuju da ce predlog srpskog predsednika u skupstini sakupiti dovoljno glasova. Od Marjanovica se ocekuje da sastavi vladu narodnog jedinstva u kojoj, kako pise u predlogu, "treba da se okupe najsposobniji ljudi, bez obzira na stranacku pripadnost ili nepripadnost".

Mirko Marjanovic do sada nije bio prisutan na srpskoj politickoj sceni, ali je zato jedan od najuglednijih i najmocnijih srpskih privrednika. Rodom Kninjanin, po zavrsetku studija na beogradskom Ekonomskom fakultetu, karijeru je zapoceo u kninskoj fabrici vijaka "Tvik". Od posla evidenticara radnih zadataka u pogonu, Marjanovic je posle osam godina rada postao komercijalni direktor "Tvika" i to u vreme pojave maspoka u Hrvatskoj. Pocetkom 1973. godine, kao vec afirmisani privrednik, odlazi u predstavnistvo firme "Progres" u Moskvi sa zadatkom da poboljsa izvoz proizvoda RMK Zenica. Za tri godine postaje direktor predstavnistva, trostuko uvecava promet, i uspostavlja mnoge licne i poslovne veze koje ce mu kasnije omoguciti uspesne poslovne poteze. Poznato je njegovo prijateljstvo sa Jurijem, sinom Leonida Breznjeva (u to doba na celu uprave koja je zakljucivala uvozne poslove), ali i sa direktorima i predsednicima velikih zapadnih metalurskih koncerna.

Posle cetiri moskovske godine, Marjanovic se 1976. godine vraca u Beograd, na mesto direktora "Progres-^elika", specijalizovanog za poslove u crnoj metalurgiji. Od OOUR-a pred likvidacijom, "Progres-^elik" je uskoro postao najuspesnija "Progresova" firma, sa godisnjim prometom od preko 300 miliona dolara. Spisak poslova koje je Marjanovic obavio je obiman i raznolik: izvoz kocionih uredjaja "Prve Petoletke" od oko 100 miliona dolara, preradni poslovi za RMK Zenica od 200 miliona dolara, izvoz obojene metalurgije, reeksport aluminijuma, plasman semenskog kukuruza. Posle tri godine, 1979. godine, Marjanovic dolazi na mesto generalnog direktora "Progresa", u trenutku kada se firma zbog tada poznate "secerne afere" nalazila gotovo pred likvidacijom. Berzanske spekulacije sa secerom ostetile su, naime, "Progres" za gotovo 200 miliona dolara, ali je ova afera, kao i mnoge druge slicne, zataskana, a njeni glavni akteri ostali su do danas nepoznati javnosti. To je bilo vreme privrednih afera, pa "secerna afera" nije bila i jedina u "Progresu" tih godina. Uprkos svemu, Marjanovic je, koristeci po sopstvenom priznanju licne i poslovne veze, uspeo ne samo da sanira sve gubitke, vec da promet firme poveca za 50 odsto.

Kraj sedamdesetih i pocetak osamdesetih godina bio je najbolji period za spoljnotrgovinske firme u tadasnjoj Jugoslaviji, pa Marjanovic gotovo celokupnu delatnost svog preduzeca prebacuje na spoljnotrgovinsko poslovanje. Veliki prihod ostvarivan je iz reeksportnih poslova i saradnje sa najvecim svetskim firmama iz oblasti crne metalurgije, tako da "Progres"

  1. godinu zavrsava sa cak milijardu dolara ostvarenog prometa. Osamdesete su bile period ekspanzije, pa je poslovanje "Progresa" bilo izuzetno dobro. Na kraju 1991. godine, "Progres" je zabelezio promet od 2,17 milijardi dolara. Tome su doprineli poslovi sa ruskom naftom i gasom pa je, primera radi, 1991. godine sa sovjetskom stranom potpisan ugovor o isporukama gasa vredan 200 miliona dolara. Sa jugoslovenske strane u ovom kompenzacionom poslu ucestvovali su proizvodjaci lekova, crne metalurgije, opreme i robe siroke potrosnje. Ipak, kruna Marjanoviceve karijere bio je potpis na najvrednijem ugovoru koji je ikada potpisan u Srbiji - 1992. godine, u prisustvu predsednika Milosevica, Marjanovic u ime najvecih srpskih spoljnotrgovinskih firmi, "Progresa", "Genexa" i "Inexa" potpisuje Ugovor o privrednoj saradnji Rusije i Srbije vredan 3,5 milijardi dolara.

Za Marjanovicev nacin rukovodjenja ilustrativno je i to sto je, osim po poslovnim uspesima, "Progres" poznat kao veliki sponzor i firma koja ucestvuje u brojnim humanitarnim akcijama. U srpskim poslovnim krugovima moze se cuti tvrdnja da gotovo da nema nijednog preduzeca sa kojim je "Progres" radio, a da po nekom osnovu nije u njega ulozio sredstva. Poznato je da je 1986. godine gotovo celokupna akumulacija "Progresa" data za saniranje loznicke "Viskoze", dok je 1990. godine, u saradnji sa jos nekoliko velikih srpskih firmi, od propasti spasen i kninski "Tvik".

Uvodjenje sankcija moralo se odraziti na poslovanje "Progresa", ali, kako izgleda, ne presudno. Tvrdi se da je "Progres" i sada jedno od pet najuspesnijih srpskih preduzeca. Kao ilustracija moze da posluzi podatak koji je Marjanovic izneo u julu prosle godine u "Ekonomskoj politici" - uprkos sankcijama, poslovnu 1992. godinu "Progres" je zavrsio sa prometom od 1,3 milijarde dolara. U tome svakako veoma vaznu ulogu igraju 24 preduzeca koje je "Progres" otvorio u inostranstvu (samo u Rusiji postoji osam "Progresovih" firmi).

Marjanovic je inicirao i svojinsku transformaciju "Progresa". Njoj je prethodila izrada studije koja je pokazala da je "Progres" firma sa velikom koncentracijom vlasti u najuzem rukovodstvu. Stoga nije tesko pretpostaviti da ce osobeni licni stil rukovodjenja Mirko Marjanovic preneti i na vladu na cijem ce celu, verovatno, biti.

Milica Kostic