POSREDNICKA MISIJA EVROPSKE UNIJE

Skopje Feb 23, 1994

* Van den Bruh posetio Skopje i Atenu. *Prema recima Van den Bruha ne treba misliti da je moguce osetljiva politicka pitanja , koja vec dve godine opterecuju odnose , resiti za dva dana. * U svojoj pismenoj poruci Papandreua, Gligorov pokazuje spremnost za nastavak dijaloga izmedju Atene i Skopja ali "bez prethodnih uslovljavanja".

AIM, Skopje, 23.02.1994

O tome sto ce donjeti posrednicka misija komesara za vanjsko politicka pitanja Evropske Unije Hansa Van Den Bdruka, koji je u sredu posetio Skopje i Atenu, znat ce se nesto vise sutra, kada se ocekuje da ponovo svrati u Skopje. U ovom trenutku, medjutim , ne treba ocekivati neki kapitalni zaokret, ponajmanje, da ce grcka vlada povuci svoju odluku kojom je uveden embargo i zatvorena granica prema Makedoniji.

I prema recima samog Van Den Bruka, ne treba misliti da je moguce osetljiva politicka pitanja, koja vec dve godine opterecuju odnose izmedju dve zemlje, resiti za dva dana. Objasnjavajuci svoju misiju, taj visoki funkcioner Evropske unije podvukao je da je dosao u Skopje i odlazi u Atenu da bi se videlo kako Evropska Unija moze pomoci u obnavljanju dijaloga izmedju dve zemlje. Posebno je naglasio da je normalizacija odnosa izmedju Atene i Skopja vazna za stabilnost i sigurnost regije pri cemu treba imati na umu da se te dvije zemlje nalaze na opasnoj tacci sveta.

Van Den Bruk se iz Skopja zaputio u Ateni s pismenom porukom predsednika Makedonije Kire Gligorova, koja je upucena grckom premijeru Andreasu Papandreua. U njoj Skopje poziva Atenu na nastavak dijaloga. No, sudeci prema sadrzaju poruke, koju su odma objavili makedonski elektronski mediji, ponuda Skopja jos uvek ne ispunjava uslove, koje je postavio Papandreu. U njoj se, naime, jos uvek ne precizira, hoce li Makedonija promeniti simbol na zastavi i uneti izmenu u Ustav, a sto zahteva Atena kao uslov za nastavak grcko-makedonsog dijaloga, koji se vodi pod okriljem Ujedinjenih nacija i uz posrednistvo Sajrusa Vensa.

Izrazavajuci zainteresiranost svoje zemlje za razvijanje odnosa sa susednom Grckom, Gligorov je pozvao grckog premijera da zajedno "stvore uslove za normalizaciju medjusebnih odnosa". I ovom prilikom djelim potvrditi nasu spremnost da potpisemo dogovor, kojim bi se garantirale postojece granice izmedju dve zemlje - kaze se, medju ostalim, u poruci Gligorova. Ako je potrebno, kako se dodaje, suglasni smo da taj dogovor garantiraju Ujedinjene nacije i Evropska Unija.

Gligorov je , takodjer, pokazao spremnost za nastavak dijaloga izmedju Atene i Skopja o svim pitanjima u kojima postoje razlike, ukljucujuci tu i pitanje drzavnih simbola i imena makedonske drzave, sto smeta Ateni. U tom je cilju i predlozio da se sastanu ministri vanjskih poslova dve zemlje u bilo kojoj evropskoj prestolnici. Medjutim, unatoc tome sto pokazuje i spremnost za "iznalazenje odgovarajucih i obostrano prihvatljivih solucija za postojece probleme", makedonski predsednik ni ovom prilikom nije obecao da ce pre sedanja za pregovaracki stol ispuniti grcke zahteve. Stovise, i u ovoj poruci inzistira na obnovi dijaloga "bez prethodnih uslova".

A upravo je to i dosada bio glavni razlog zbog kojeg je Atena odlucila da "pritisne"Makedoniju. Nije bilo sporno to da li je Skopje bilo spremno na neke ustupke. Medjutim , to nikako nije zelelo da ucini pre nego sto se sedne za pregovaracki stol. Atena je, pak, zahtevala da se prethodno izadje u susret svim njenim zahtevima kako bi se onda pregovori vodili samo oko imena makedonske drzave, za koje Grcka smatra da pripada njenoj istorijskoj bastini.

Ako je Van Den Bruk poneo u Ateni samo ono sto su obelodanili makedonski mediji, tesko je poverovati da ce se stvari pomeriti sa mrtve tacke. Jer to je Makedonija i do sada nudila. Zanimljivo je , medjutim da poruka Gligorova papandreua ima i jednu upozoravajucu notu. Izrazavajuci zabrinutost zbog situacije nastale odlukom grcke vlade da uvede embargo prema Makedoniji, Gligorov upozorava da ce "odrzavanje i produzavanje te situacije izazvati nezeljene posledice po mir i stabilnost ovog dela Balkana". VERA GEORGIEVSKA