SAVEZ SINDIKATA MAKEDONIJE
AIM, Skopje, 21.02.1994
Savez sindikata Makedonije (SSM) je glavna i takoreci jedina radnicka organizacija koja obuhvata oko 365 hiljada clanova. Ostale radnicke organizacije povezane u Uniji nezavisnih sindikata, osim kratkog i relativno bucnog perioda u vremenu kada su se intenzivno radjale i politicke partije, a neke od njih pokusale i "kupiti" radnike za svoje programe, vec danas, kao da silaze i da su vec sisle sa drustvene scene.
SSM je, cini se, koliko-toliko uspeo pronaci svoj kolosek u drzavi i relativno bezbolno preziveti pad bivse komunisticke partije. Svakako bivsa vezanost za komunisticku partiju i njenu ideologiju, koju je intenzivno sirio medju radnicima, mogao je i te kako biti dobar razlog da zajedno sa partijom padne i sindikat. Sigurno da za ovakav ishod zaslugu imaju i sami gradjani Makedonije, koji nikada nisu bili bog zna koliko antikomunisticki raspolozeni. Osim toga, sindikatu je pogodjavala organizicaiona postavljenost i rasirenost, koju je partija pedantno stvarala.
Ipak, Sindikat nije nikada, ako se tako moze reci, imao visok rejting kod radnika.Cak sta vise, one u njega nisu imali prakticno, nikakvog poverenja. Bilo je tu i korisnih momenata- bata i tekstil na vise mesecnih rata, po nizim cenama.
Pa ipak, postavlja se pitanja koliko je ipak jak i uticajan SSM. Zadrzavsi svoju raniju strukturu , ovaj Sindik ima tu mogucnost da bude prisutan. Cak, ima i svojih para- naravno iz clanarine koja iznosi (tamo gde se skuplja) od 0,4 do jedan otsto od radnicke plate. Desilo se da se izdvoje vrlo dobro stojeci granski sindikati kod gradjevinara, metalaca, pa cak i u zdravstvu, u okviru kojih, neka preduzeca su vec u mogucnosti da radnicima isplate tri plate, ukoliko preduzeca ostanu bez posla. Sindikat zdravstva i farmacije je doneo odluku za otvaranje "Medicinske stedionice", jer vec sada raspolaze sumom od vise desetina hiljada nemackih maraka. Razmislja se da se na nivou celog Sindikata otvori stedionica, jer je ideja o radnickom denaru i njegovog uposljavanja i oplodjivanja zanimljiva i privlacna. Naravno, postoji bojazan da razlicita finansiska salda razlicitih granskih sindikata ne doprinesu sindikalnom rascepkavanju. Pare su oduvek bile vrlo osetljivo pitanje.
Pitanje odnosa politika-sindikat se oduvek postavljalo. To se pitanje vrlo cesto postavlja i u Makedoniji, a vrlo su glasna bila razmislanja da sindikat treba da bude sto dalje od nje. Ipak, predsednik SSM-a, Zivko Tolevski smatra da SSM ne moze biti pasivan i ne reagovati na politiku kada se radi o znacajnim pitanjima koja se mogu odraziti na poziciju i dzep radnika. "Mi postujemo svaku politicku partiju, ali ne stojimo na pozicijama bilo koje od njih", kaze Tolevski. Sindikat je sredinom prosle godine doneo odluku o prikupljanju 150.000 potpisa kao osnovu da se zatrazi referendum za prevremene parlamentarne izbore. Nezadovoljstvo je bilo zbog resenja koje je ponudio Zakon o transformaciji drustvenog kapitala. Sindikat je smatrao da radnicima treba dati pravo da dobiju 20 otsto akcija besplatno, imajuci u vidu njihov doprinos u stvaranju drustvene svojine. "Za nas nije bitno dali je tada bio socijalizam, a sada kapitalizam", rekao je tada Tolevski. Tadasnja akcija sindikata, iako je bila razlicito ocenjivana i osporavana, naisla je na solidan odglas - ipak, Sindikatu, prema brojkama koje je iznosio, izgleda falilo je petnaesetak hiljada potpisa. Danas, fali jos 7-8 hiljada potpisa, jer akcija, kazu jos traje.
Sindikat najvecu aktivnost pokazuje na planu tripartitnih dogovora ( Vlada-Privredna komora_Sindikat), gde je tema reguliranje plata i gde SSM ne popusta. Dalji zadaci Sindikata, kako je to ocenio njegov prvi covek, jeste Transformacija, kolektivni dogovori, zahtev da se materijalno obezbede radnici na cijim ledjima ce pasti tovar antiinflacionog programa, koji je donet krajem prosle godine. Tada je Sindikat imao vrlo velikih primedbi, ali je dao nacelnu podrsku premijeru Crvenkovskom, uz zahtev o kome je bilo reci. Pored prosirenja socijalnih fondova Sindikata, on treba produziti u usavrsavanje svoje pravne sluzbe koje ukazuje pravnu pomoc radnicima kojima je ona potrebna. Za razliku od nekadasnje postavljenosti (komunistickog) sindikata vec se danas moze reci da komunikacija vlast-sindikat nije na nekom nivou i da postoji puno stvari koje obostrano nisu rasciscene.
Naravno, sam Sindikat je daleko od nekih evropskih standarda i ima jos puno toga sto se treba menjati, posebno u metodu rada i komunikaciji sa radnicima. Treba li pomenuti da je SSM potpuno bio zaboravio da postoje radnici koji rade u privatnom sektoru kojima je pomoc neophodna. Sigurno svako zna da se bas u ovaj sektor dogadjaju i nejvece radnicke nepravde. To je pitanje sada pomenuto u novim dokumentima SSM-a i treba ocekiveti akciju na planu organizovanja ovih radnika. Zasigurno, posao u ovoj oblasti je i najtezi, pa ce to biti ispit koji ce dati odgovor na pitanje-koliko je zaista SSM mocam i utecajan? PANTA DZAMBAZOSKI