PENZIONERSKO KUPOVANJE BUDUCNOSTI

U Beogradu se, tokom procesa otkupljivanja drustvenih stanova, razvio novi biznis: otkup penzionerskih stanova za dozivotno izdrzavanje. Biznis je unosan pre svega za agencije za promet nekretninama. Penzionerima je dovoljno malo brige i mesecno izdrzavanje od 100 maraka. Agenti posrednika, kada potencijalnom kupcu objasnjavaju koliko je vlasnik star, brane se rechima: "Malo je morbidno, ali takav je zivot.."

,AIM, Beograd,21.2. U poslednje dve godine u Srbiji je u privatne ruke preslo 700 hiljada drustvenih stanova. To je omoguceno zakonskim propisima o otkupu stanova. Na pocetku procesa otkupljivanja drustvenih stanova vrednost stana se merila u hiljadama maraka. Kako je vreme odmicalo, a inflacija dostizala hiljade procenata, pristojan stan se mogao otkupiti za 50-ak nemackih maraka. Jos kasnije, vile u najelitnijem kraju Beograda, na Dedinju, od preko 100 kvadrata otkupljivane su za desetak maraka.

Ali, bilo je i onih koji nisu imali ni to malo gotovine za otkup svog stana. To su pre svega penzioneri. Od svojih mirovinskih prinadleznosti nisu mogli obezbediti ni svakodnevno prezivljavanje, pa je velikom broju njih nabavka skupih lekova bila preca briga nego kupovina stana. Sustinu penzionerskog sindroma prve su shvatile agencije za promet nekretninama. Tako je u Beogradu, pre svega, poceo da cveta novi biznis - briga za stare u zamenu za stan. Bespomocnim starcima nudi se beznacajna gotovina uz "dozivotno izdrazavanje" od 100 maraka mesecno i eventualnu lekarsku negu. Neke agencije nude i placeni desetodnevni zimski i letnji odmor. Uslovi se preciziraju u ugovoru o dozivotnom izdrzavanju koji je prateci dokument kupoprodajne transakcije kojom agencija postaje vlasnik stana. "Penzionerski" stan je upola jeftiniji od useljivog.

Tako se razvilo specificno trziste neuseljivih stanova ciji su vlasnici penzioneri koji se sve cesce odlucuju da stan zamene za pristojne staracke dane. Gotovo da nema agencije za promet nekretninaama, a samo u Beogradu ih je regostrovano oko 400, koje ne pokusavaju da penzionere privole na taj "unosni" korak: organizuju razgovore u gerontoloskim centrima, ostavljaju u postanskim sanducicima obavesstenja o pogodnostima koja se nude. U oglasima agencija MENADZER porucuje : "vraticemo vam dostojanstvo i veru u ljude", a JUGOAGENT u zamenu za stan nudi "bezbriznu buducnost". BDB agent poziva starce da zive "mirno i sigurno".

Bitan, ako ne i najbitniji, faktor u ovim poslovima je starost i zdravstveno stanje stanara. Sto stariji i bolesniji, to bolje.

Kada se javite na oglas za kupovinu neuseljivog stana, agent se vrlo dugo zadrzava na detaljima kao sto su lokacija, raspored prostorija, kvalitet plocica i parketa, grejanje, lift...Pre nego sto predje na informacije koje kupca najvise interesuju - koliko je vlasnik star i kakvog je zdravlja - ucini nehajan prelaz: "Malo je morbidno, ali takav je zivot..."

Vlasnik jedne od agencija koje se bave kupoprodajom ovakvih stanova objasnjava da se izmedju ljudi iz agencije i vlasnika stana stvaraju odnosi mnogo suptilniji od poslovnih. Usamljeni, a cesto i bolesni, starci dozivljavaju agencijske posrednike kao najrodjenije. Ako ih duze ne posete, znaju i da se uvrede.

Polazeci da pogledamo jedan stan na Novom Beogradu, zamoljeni smo da se pretvaramo kako trenutno nismo zainteresovani za kupovinu stana. Gospodji koja tu zivi jako je stalo da agencija ostane vlasnik stana, dok je ona jos u zivotu. Dok smo pili kafu, sicusna, pronicljiva starica je ponavljala: "Necu ja jos dugo, osecam da necu dugo."

Od dobrodrzece bake na periferiji Beograda nije trebalo skrivati da smo kupci. Ispricala je kako su se njeni rodjaci uvredili sto je stan prodala za 12 hiljada maraka, plus 100 maraka mesecno dok je ziva.

U mirnoj ulici u centru grada prodavao se dvosoban stan u kome zivi bracni par penzionisanih nastavnika istorije i matematike. Starci su spremno pokazivali lekarske nalaze: bolesno srce, visok pritisak, reuma, slab vid, slab sluh. Uveravali su nas da ce stan vrlo brzo biti useljiv. Novac im ne treba toliko za hranu ("malo jedemo, stari smo"), vec za skupe lekove.

Taj stan od 57 kvadrata prodavao se za 25 hiljada maraka. "Kada postane useljiv, vredece 60 hiljada" rekao nam je agent i nikako nije mogao da razume zasto bi neko odbio tako povoljnu ponudu.

SLAVICA RAKIC