BEOGRAD RAZUMEO PORUKU
1
Srbija o ultimatumu NATO bosanskim Srbima
size:Beograd je ozbiljno shvatio ultimatum NATO. Milosevic je vodji bosanskih Srba Karadzicu rekao da se ne sme igrati, jer moze izazvati pozar velikih razmera. Opozicija je razlicito reagovala. Vodja Demokrata Djindjic je otisao na Pale dan uoci isteka ultimatuma, a vodja SPO Draskovic je rekao da bi pre bio sa "nasima" u Sarajevu, nego na Palama. Srbima je donela olaksanje vest o dolasku ruskih trupa u okolinu Sarajeva. Naredni sati i dani ce pokazati da li su bosanski Srbi ozbiljno shvatili pretnju NATO-a.
,AIM, Beograd, 20.2.94.
Napustajuci kancelariju predsednika Srbije Slobodana Milosevica, nakon prvih konsultacija po objavi naloga bosanskim Srbima da povuku tesko naoruzanje oko Sarajeva, upucenog iz sedista NATO u Briselu, Radovan Karadzic je bio primetno nervozan i bled.
Njegova usputna opaska u kojoj je dan ranije izrecenu pretnju NATO uporedio sa ultimatumom Austro-Ugarske Srbiji 1914. zvucala je vise kao prigovor samom Milosevicu nego kao zvanicni srpski odgovor na postavljene uslove. Jer, Milosevic je pre toga Karadzicu povisenim tonom rekao da se ne igra glavom, da je situacija ovoga puta zaista ozbiljna i da bi svojim nerazumnim ponasanjem bosanski Srbi lako mogli izazvati veliki ratni pozar sa nesagledivim posledicama.
Nevolja je u tome sto medju bosanskim Srbima, narocito medju pripadnicima vojske "Republike Srpske", ima mnogo onih koji prizeljkuju da im se srpske oruzane snage s onu stranu Drine konacno i otvoreno pridruze, cak i po cenu sveopsteg balkanskog ili nekog jos veceg rata, jer su svesni da svoje ratnicke i politicke ambicije sami nisu u stanju da ostvare.
Dok su potom trajale groznicave diplomatske konsultacije, Karadzic je u Beogradu i na Palama - disciplinovano sledeci Miloseviceva uputstva - uporno davao pomirljive izjave. Kamere "Srpske televizije" su ga snimile jednog jutra u 04.15 u kancelariji na Palama, primetno umornog, kada je receno da "gospodin predsednik ovih dana ima toliko puno posla da gotovo i ne stize da spava". Njegov potpredsednik, Nikola Koljevic, je - ocito pokusavajuci da koriguje neke disonantne i ratoborne izjave koje su se "omakle" pojedinim srpskim generalima - rekao da to i nije ultimatum Srbima, nego "ultimatum ratu", te da ga Srbi zato u potpunosti prihvataju!
Ipak, najzaposleniji je, izgleda, bio komandant vojske "Republike Srpske", general Ratko Mladic. Nekoliko dana on nije vidjen na Palama, a za to vreme na zvanicnim pregovorima sa komandantom UN u Sarajevu, Majklom Rouzom (Michael Rose), zamenjivao ga je nacelnik staba, general Momcilo Milovanovic. Na pitanje - gde je Mladic? - upuceni zvanicnici su zagonetno odgovarali da je morao hitno da ode na jedno "vrlo vazno putovanje". On sam je, po povratku, rekao da je "bio na frontu".
Kako bilo da bilo, vrlo je verovatno da je Mladicevo putovanje bilo u nekakvoj vezi sa hitnim merama za osposobljavanjem sistema vazdusne odbrane bosanskih Srba koji bi trebalo da se suprotstavi avionima NATO. Komandant ratnog vazduhoplovstva i PVO (protiv-vazdusne odbrane) Vojske "Republike Srpske", general Mile Novakovic ce kasnije, kratko i zagonetno, reci da pilote u avionima NATO "cekaju mnoga iznenadjenja". A, jedan svedski general - pozivajuci se naknadne procene zapadnih obavestajnih izvora
- ce u nedelju, samo nekoliko casova pred istek ultimatuma, reci da srpska PVO u Bosni "nije bas u rudimentalnom obliku", kako se ranije verovalo, jer raspolaze sovjetskim raketnim sistemima koji mogu da dosegnu avione i na visini od 5.000 metara!
No, kako je rok postavljenog ultimatuma isticao, oficijelni Beograd je sve manje uspevao da prikrije zbunjenost, ali i strah da bi do bombardovanja srpskih polozaja ovoga puta zaista moglo doci. Milosevicevi socijalisti su u Skupstini Srbije izbegli da se pridruze predlogu Seseljevih radikala da se usvoji posebna rezolucija u kojoj bi bilo receno da ce Srbija, u slucaju bombardovanja bosanskih Srba, smatrati da je i sama napadnuta. Odgovarajuce doze neophodnih patriotskih izjava, radi bodrenja preplasene domace javnosti, davali su samo nizi funkcioneri i neimenovani "diplomatski izvori" u Beogradu, na koje se pozivala drzavna novinska agencija Tanjug.
Opozicija je bila takodje zbunjena i, po tradiciji, nejedinstvena. Sef demokratske stranke, ambiciozni Zoran Djindjic, je najavio da ce u nedelju, uoci isteka ultimatuma, otputovati na Pale da bi tamo "podelio sudbinu sa srpskom bracom". On je to i ucinio, nalazi se na Palama. Ostali opozicioni prvaci, cak i oni koji obicno izrazavaju radikalnija nacionalisticka gledista od Djindjica nisu ga u tome sledili. Vodja najjace opozicione grupacije u srpskom parlamentu, Vuk Draskovic, je to ocenio kao "jeftino politikantsvo".
"Ja bih voleo da mogu da odem u Sarajevo, da budem sa nasim ljudima koji zive u tom gradu. Jer, u Sarajevu zivi vise nasih ljudi nego na Palama i na okolnim brdima oko Sarajeva. A, kad vec ne mogu da budem sa onim nasim ljudima koji zive u Sarajevu, ne zelim da budem ni sa onima na Palama", rekao je Draskovic.
Olaksanje je nastupilo u cetvrtak popodne, kada je objavljeno da je postignut sporazum o razmestaju ruskih vojnika iz sastava UN na kriticne polozaje oko Sarajeva. "Moskva spasla NATO", zakljucila je sutradan beogradska "Politika". Medjutim, sudeci prema primetnom smanjivanju napetosti koje je odmah usledilo u celokupnoj domacoj javnosti, i vecini domacih medija, ocigledno je bilo uverenje da jeMoskva ovoga puta spasla i - Srbe.
Naravno, Beograd se sada otvoreno raduje aktivnijoj ulozi Moskve u bosansko-hercegovackoj krizi. Mada Rusi od bosanskih Srba nisu zahtevali nista manje od onoga sto je od njih trazio NATO - povlacenje teskog oruzja iz okoline Sarajeva - Srbi sada kazu da nisu poslusali NATO, nego Ruse... Tako je, makar privremeno, izbegnuto jos jedno krvoprolice u Sarajevu, a svi mogu da odahnu pa i da kazu da su ponesto profitirali. NATO je sacuvao sopstveni ugled i kredibilitet, jer je njegov ultimatum postovan. UNPROFOR je sacuvao svoje ljude od mogucih iskusenja u slucaju bombardovanja Srba i izbegao otvoreni konflikt sa komandnom strukturom NATO. Rusi su ostvarili vazan diplomatski poen...
Ostaje samo da se vidi da li ce Karadzicevi Srbi, koji sada sve to pokusavaju da prikazu kao sopstvenu politicku pobedu, bas kao i druge dve zaracene strane, shvatiti da u Bosni i Hercegovini vise nista nece biti kao sto je bilo. Jer, mnogo veci i jaci od njih su se konacno umesali u ovaj rat, najavivsi spremnost da ga po svaku cenu
- okoncaju!
(kraj) STEVAN NIKSIC