JEDINO JE IZVESNO KAJANJE

`

size: Antiinflacioni program je u toku prvih mesec dana uspeo da odrzi proklamovan odnos dinara i nemacke marke 1:1. Inflacija je obuzdana. Ipak, uspeh programa je neizvestan, jer je glavni izvor realnih sredstava devizna ustedjevina gradjana. Okolnosti za suzbijanje inflacije su nepovoljne, a politickog konsenzusa oko Avramovicevog programa nema. Na delu je uspesan scenario trikova - gradjani su bankama prodali preko sto miliona dolara. Niko ne zna koliko para ima u "slamaricama", ali dokle god ih bude, bice smisljani trikovi da se i one angazuju. Upravo zato se i garantuje, a u prvo vreme ce se i svakako odrzavati, kompletna devizna pokrivenost svih dinara u opticaju.

(AIM, Beograd, 17.02.1994.) Avramovicev program je startovao uspesno: posle inflacije od 350 milona odsto u decembru i 9 .000 u prvoj nedelji delovanja programa, druga nedelja je donela pad cena od pola procenta, a treca minimalni rast od jednog i po procenta. Dakle, inflacija je ovu rundu izgubila, no rat protiv nje je tek na pocetku. Znacajnije je koliko ce on trajati, nego ko ce pobediti.

Da se sa programom nije startovalo, januar bi bio poslednji mesec postojanja dinara, a u februaru bi tok dogadjaja bio daleko od predvidljivog. Socijalni amortizeri bi popustili.

Narodu nije mogla da se ubrizga nova doza patriotizma - vec je predoziran. Biracka baza vladajucih socijalista, milon i tristotine hiljada penzionera, bili su dovedeni do ivice egzistencijalnog ambisa. Njihova bezrazlozna vera da su glad i sirotinja adekvatna i privremena cena postizanja velikih i nebeskih ciljeva sudarila se sa praznim stomacima i nestasicom lekova. Nekakav, bilo kakav antiflacioni program je tako iznudjen. Prvi potez u svakom programu morao je biti isti - drasticno rezanje inflacije skoro potpunim prekidom rada topciderske fabrike novca. Problemi nastaju kada se narkomansko naviknuti javni i tajni korisnici budzeta jave po svoju dozu. Medju tim korisnicima su i privreda koja ne proizvodi, i srpski delovi Bosne i Hrvatske, i predimenzionisana policija koja seta Kosovom, i penzioneri, i prevelika drzavna administracija, i neefikasno zdravstvo, i ... Zadovoljavanje ovih ovisnika tj. inflatorno finansiranje prenosilo je trosak na buducnost; drzava se zaduzivala kod generacija koje se tek radjaju - jedinog poverioca koji je preostao.

Medjutim, istopljeni decembarski dinar vise nije mogao nikoga ni da zavara. Novi dinar, za koji se trazi pokrice je deficitaran i on zasada nece biti izdavan na trebovanje. Ko ce i kako obuzdati sve one koji su navikli da svoju novcanu dozu dobijaju, makar i na kasicicu, ali redovno i besplatno, tesko je zamisliti. Jos je teze promisliti efikasnu odbranu od onih koji su izgradili moc i bogatstvo, ali i uticaj, na dinaru koji je menjao vrednost dva procenta na sat. Glavni izvor realnih sredstava u novom paketu ekonomskih mera su gradjani i njihove rezerve. Ako bi se govorolo o vrsti ekonomskog scenarija na delu, ovaj bi bio SCENARIO TRIKOVA. Prvi dani pokazuju da stvar na tom terenu funkcionise - gradjani su za samo nekoliko dana prodali bankama preko sto miliona dolara. Niko ne zna koliko para ima u "slamaricama", ali dokle god ih bude, bice smisljani trikovi da se i one angazuju. Umesto ekonomskog ili politickog rezonovanja, na delu je psiholosko pridobijanje navijaca programa. Upravo zato se i garantuje, a u prvo vreme ce se i svakako odrzavati, kompletna devizna pokrivenost svih dinara u opticaju.

Zasto bi se, medjutim, poverovalo da ce od februara 1994 Narodna banka Jugoslavije voditi restriktivnu monetarnu politiku, bez podleganja politickim pritiscima, ako to nije bila u stanju ranije? Spisak pitanja je veliki, mogao bi se zavrsiti i cudjenjem zasto inflacija nije zaustavljena ranije, kada je sve tako prosto. No, problem su odgovori.

Kada se procenjuju sanse na uspeh nekog antiinflacionog ili stabilizacionog programa, po prvilu se u prvi plan stavlja konsenzus svih relevantnih snaga. U Jugoslaviji su sve relevantne snage sublimirane u licnosti Sobodana Milosevica i njegova podrska bi znacila postizanja potrebne politicke potpore. Tvorci porograma se i pozivaju na najvise funkcionere, pa i na predsednika Srbije. On sam nije jos uvek nista rekao. Kada je u pitanju bio vojni budzet, zahtev "najvisih funkcionera", ukljuciv i predsednika Srbije, nije bio u skaladu sa potrebama programa, pa je veliko pitanje koliko su jake politicke pretpostavke za uspeh programa .

Sanse programa se moraju procenjivati i sa aspekta raspolozivih resursa. Jugoslavija pokusava da se izvuce iz totalnog ekonomskog kolapsa u najgorem mogucem trenutku - kada je pod sveobuhvatnim sankcijama svetske zajednice, pa nema mogucnosti da se Avramovicev program proveri kod MMF ili Svetske banke. Da ima, on sigurno ne bi bio prihvacen, jer se racuna sa milijardu i po dolara deficita budzeta za koji se ne nazire pokrice. Ocekivanja podrske iz inostranstva ili deblokade deviznih rezervi SFRJ su takodje bez ikakve podloge u realnosti. Dok traju sankcije savrseno je jasno da se ne moze racunati na priliv zdravog novca.

Jos je gore sa zarobljenim parama SFRJ. SR Jugoslavija nije priznata kao drzava,a pogotovu nije priznata kao naslednica bivse Jugoslavije, pa se tako u najboljem slucaju moze pretpostaviti da ce se jednog dana - kada prodju tekuci balkanski ratovi medju bivsim bratskim republikama - otvoriti rasprava kome i koliko od milijardu i cetiristotine milona dolara pripada. Konacno, pokretanje proizvodnje uz surovu restriktivnu monetarnu politiku bi bilo ravno izmisljanju perpetuum mobila.

Treca grupa agrumenata u procenjivanju sansi programa tice se stepena razradjenosti mehanizama za njegovo dosledno sprovodjenje. Sam Avramovic je izjavio da su mnogi detalji ostali nedoreceni i da ce se u hodu razradjivati... Mnogo gore je sa pretpostavkama: precenjeni drustveni proizvod je posluzio da se na bazi njega formiraju vrlo velike obaveze - kada se pokaze da tog drustvenog proizvoda nema, potrosice se i ono sto je moglo i ono sto nikako nije smelo da se potrosi.

Kada se sve sabere i oduzme, lako se zakljucuje da ce svaki novi mesec trajanja stabilnog jugoslovenskog dinara biti prijatno iznenadjenje. Mora se reci, ipak, da takvo prijatno iznenadjenje nije sasvim nemoguce.

Osnovni domet programa mogao bi biti premoscivanje ambisa koji se otvorio raspadom SFRJ i ratovima u BiH i Hrvatskoj, do stabilnih uslova privredjivanja i neke nove sanse.

Vreme je svakako kupljeno. Ako se ispuni projekcija programa od sest procenata mesecne inflacije, stvarni odnos kupovne snage marke i dinara ce sa odnosa "jedan na prema jedan" doci na "jedan na prema dva", a kurs se nece menjati. To deluje neostvarivo. Ako se prihvati, a ta mogucnost je najavljena, da se novac daje privredi - prihvatice se, u stvari, kreditiranje socijalnog mira parama iz primarne emisije i opet ce program biti srusen. Ako ...

Vratimo se pocetnoj konstataciji: Program je ipak uspeo. Avramovic je usao u ekonomsku istoriju, a dinar je stabilan vec cetiri nedelje. Svaka nova nedelja stabilnog dinara je dobrodosla. Ko zna, mozda se tako doceka kraj sankcija ili smisli neki novi trik.

Srdjan Bogosavljevic