ZA ZlOCINCE ILI ZA SVEDOKE?

AIM, Beograd, 14.02. 1994.

Ponovo o smrtnoj kazni

U haoticnom krivicnom zakonodavstvu kakvo je danas u SR Jugoslaviji, uvodjenje tek ukinute smrtne kazne moglo bi umesto protiv zlocinaca i naredbodavaca da bude iskorisceno za uklanjanje nepozeljnih svedoka

Smrtna kazna u SRJ ukinuta je saveznim krivicnim zakonom pre nekoliko meseci, i to posle natezanja od nekoliko godina. Do poslednjih izmena krivicno zakonodavstvo nekadasnje Jugoslavije predstavljalo je raritet u svetskim razmerama. Smrtna kazna je bila predvidjena cak za 47 krivicnih dela.

Zvanicno, medjutim, smrtne kazne sada i ima i nema. U saveznoj drzavi i njenim republikama funkcionisu dvojna zakonodavstva. Iako ukinuta na nivou savezne drzave, smrtna kazna jos uvek postoji u srpskom krivicnom zakonu, kao i pre desetak godina. Crna Gora je nedavno i u Ustav republike unela odredbu o postojanju smrtne kazne, bez obzira na savezni ustav i savezni krivicni zakon.

Ovih dana u Srbiji ponovo se zagovara neophodnost ozivljavanja smrtne kazne. Povod ovim zahtevima je nedavno svirepo ubistvo Vere Zidic i njenog maloletnog sina u njihovom stanu u Novom Beogradu. Prvi se oglasio psihijatar Maksim Sternic: "Nasilje na ovim prostorima se povecava i ubice moraju biti kaznjene na adekvatan nacin". On smatra da je to smrtna kazna.

Uvodjenje smrtne kazne podrzao je i advokat Veljko Guberina, covek koji je branio osudjene na smrt. "Zadrzavanje smrtne kazne je neophodno zbog zlocina koji se cine u ovom ratu. Samo ljudi koji su iskusili ratne strahote mogu da shvate i prihvate smrtnu kaznu" rekao je on na zvanicnom radiju. Guberina nije propustio priliku da ukori sve one "vajne intelektualce" koji se sa stanovista ljudskih prava zalazu za ukdanje smrtne kazne, prizeljkujuci im "sudbinu svih onih stradalnika koji ispastaju zbog nedela zlocinaca..."

Opipavanje pulsa javnog mnenja zasicenog ubistvima i kriminalom na prostorima nove Jugoslavije, izvesno je - dolazi u pravom trenutku. Ljudi nestaju bez traga, u vozovima, na beogradskim ulicama. Slucajevi najcesce ostaju nerasvetljeni, a pocinioci nekaznjeni.

Ugledni kriminolog Vladan Vasilijevic, funkcioner u Fondu za humanitarno pravo i Odboru za zastitu ljudskih prava i politickih sloboda, ponovno ozivljavanje zahteva za smrtnom kaznom smatra izuzetno opasnim. "Greske koje se mogu pociniti smrtnom kaznom su nepopravljive, a u uslovima kao sto su nasi, u kojima je zakonodavstvo u haosu a sudstvo pod direktnim uticajem vlasti, posledice mogu biti drasticne. Ne moze se osporiti cinjenica da je kod nas u porastu broj krivicnih dela sa elementima nasilja, ali se o smrtnoj kazni ni jednog trentuka ne sme raspravljati kao o spasiteljskom sredstvu. Jer , sva svetska istrazivanja pokazuju da ukidanje smrtne kazne nije donelo porast kriminala, niti je zbog njenog uvodjenja nasilje smanjeno".

Dr Vasilijevic upozorava da se nikada ozbiljno, pa ni danas, nije raspravljalo o dometima smrtne kazne. "Mislim da ljudi koji pozivaju u pomoc smrtnu kaznu zapravo zele da se dodvore totalitarnom politickom rezimu koji danas postoji na ovim nasim prostorima. S obzirom na vreme u kome zivimo, smrtna kazna bi olaksala obracun sa nezeljenim svedocima, akterima zlocina koji su dirigovani iz centara vlasti i moci. Njima je potrebna panika i strah medju gradjanima kako bi se sprecio bilo kakav otpor."

Kao potvrdu ovoj tezi dr Vasilijevic navodi obracune na beogradskim ulicama cije su zrtve uglavnom bile vezane za paravojne formacije koje su ratovale u Hrvatskoj i Bosni, ili su u pitanju bili ratni profiteri. Vecina slucajeva je za javnost ostala obavijena velom tajne, iako su u obracunima ucestvovali cesto i pripadnici policije. Neki od okrivljenih za ubistvo se nalaze u zatvoru, kao sto je slucaj Arkanovog kapetana Stuke, a da protiv njih nikada nije pokrenut sudski postupak. U opstem haosu koji vlada u krivicnoj politici, mogu profitirati samo narucioci ubistava. Zrtve ostaju i ubijeni i ubice.

U zemljama u kojima postoji smrtna kazna postuju se minimalni standardi u zastiti ljudskih prava u vanrednim prilikama. O svakom izvrsenju smrtne kazne moraju se obavestiti madjunarodne organizacije, a kazna se ne moze izreci licima izmedju 18 i 21 godine, kao ni onima starijim od 70, ili pak onima koji su izvrsili dela koja predstavljaju politicko neslaganje sa aktuelnom vlascu.

Neuskladjenost saveznih i republickih zakona i veca nadleznost federalnih jedinica u krivicnom zakonodavstvu gde smrtna kazna i dalje postoji, upozorava da se zapravo na ovim prostorima nikada i nije odustalo od kazne ubistva u prisustvu vlasti. Smrtna kazna zvanicno postoji i u svim dokumentima u takozvanim novim srpskim zemljama. Preuzeta je iz ustava i saveznog zakonodavstva nekadasnje Jugoslavije. Najodogovorniji ljudi u krajinama imaju preca posla od postovanja ljudskih prava i sloboda. Uostalom, kad zavlada pravo jaceg, pravo na zivot postaje nebitno.

Branka Kaljevic