MAKEDONSKO PRIBLIZAVANJE NATO

*Hoce li se broj maerickih vojnika u Makedoniji povecati sa sadasnjih 300 na pet hiljada, nije sigurno. * Gligorov izrazava "veliku zabrinutost" u slucaju da se ne resi problem opsade Sarajeva zbog mogucih posledica po celu regiju. *Dali su osnovane spekulacije o tome da NATO planira iskoristiti Makedoniju kao prolaznu bazu u eventualnoj vojnoj intervencii u Bosni?

AIM, Skopje, 15.02.1994

Zelja makedonskog drzavnog vrha da i Makedonija pristupi projektu NATO "partnerstvo za mir" , od utorka je i oslzzbenjena. Makedonski ministar vanjskih poslova Stevo Crvenkovski uputio je pismo s tim zahtevom generalnom sekretaru NATO-a Manfredu Verneru. Sledi, dakle , period cekanja odgovora iz Brisela.

Bude li se, uz to, ostvarila najava cefa grcke diplomacije Karolosa Papuljasa da Grcka nece upotrebiti veto da bi i dalje sprecavala prijem Makedonije u punopravno clanstvo KEBS-a, ambicijama te bivce jugoslavenske republike sirom ce se otvoriti vrata.

Hoce li se, medjutim, broj americkih vojnika u Makedoniji povecati sa sadasnjih 300 na pet hiljada, o cemu su pisali i makedonski mediji, nije sigurno. Togo Vest, sekretar americke vojske zaduzen za politicka pitanja i sef amercke visoke vojne delegacije, koja u ponedeljak posetila Skopje, izjavio je da o takvim planovima ne zna nista.

Makedonski ministar obrane Vlado Popovski, nakon razgovora s americkim vojnim predstavnicima, ocenio je, takodjer, da je u trenutnim okolnostima "sadasnji kontingent sasvim dovoljan". Drugim recima, kako je pojasnio, "Makedoniju i regiju dozivljavamo kao relativno stabilnu, nema razloga za dramatizaciju, kao ni za dopunske snage".

Smireni ton Popovskog, donekle, odudara od onoga sto kaze sluzbeno saopstenje kabineta makedonskog predsednika izdato u povodu razgovora predsednika Gligorova i ministra vanjskih poslova Steve Crvenkovskog sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika Vitalijom Curkinom. U saopstenju se podvlace reci Gligorova kojima izrazava "ozbiljnu zabrinutost" u slucaju da se ne resi problem opsade Sarajeva zbog "mogucih posledica po celu regiju".

Ali , unatoc "ozbiljnoj zabrinutosti", za makedonskog predsednika nema dileme kako se trenutna kriza u Bosni i Hercegovini treba resiti. On je podvukao da je nakon najnovije odluke NATO-a nastupio posednji trenutak da sve strane u konfluktu izvuku pouku iz dosadasnjeg rata - kaze se u saopstenju. Osnovno je, kako se dodaje, da se povuku oruzja i zastiti Sarajevo od novih razaranja i ljudskih zrtava.

Da li je to bilo bas ono sto je Curkin, zelio cuti s obzirom na negativni stav Rusije prema ultimatumu NATO-a postavljenog bosanskim Srbima, ostata ce tajna. Njegova je procena, medjutim, bila neugodna. Naglasivsi na konferenciji za novinare da "Rusija cini sve sto je neophodno da bi se pronaslo politicko resenje krize", rekao je da bi "bilo kakva eskalacija u Bosni i Hercegovini imala posledice u celoj regiji, cak i izvan granica Jugoslavije".

Procenjivati da li bi to moglo znaciti i opasnost po Makedoniju, Curkin nije zelio. Na novinarsko pitanje kakve bi posledice na Makedoniju mogli imati vezdusni napadi NATO u Bosni, kratko je uzvratio - "To je lakce oceniti vama, nego meni". I posle ponedeljka, dana zive diplomacije u Makedoniji kada su se u njenom glavnom gradu nasli i Vitalij Curkin, i visoka americka delegacija u sastav Togo Vest, DEjvid Medoks, sef komande americke vojske u Evropi i Djejms Djona, sef staba zdruzenih snaga u Evropi - mnoga su pitanja ostala u zraku.

Doduse makedonski ministar obrane Popovski iskoristio je priliku da demantira neke spekulacije. Tako je kao neosnovane odbacio informacije o tome da NATO planira iskoristiti Makedoniju kao "prolaznu bazu u eventualnoj vojnoj intervenciji u Bosni". Prema njegovim recima on niti je cuo nitu je dobio takav zahtev. Rec je o dilemama stampe, nikako ne i sluzbene politike.

VERA GEORGIEVSKA