MOC RATNOG PROFITA

AIM, Beograd, 9. 2.

Druga strana bosanskog pakla

U vec ostvarenim nacionalnim podelama sve je sira pukotina izmedju bogatih i siromasnih. Kako bi to moglo uticati na nastavak rata?

Ratni profiteri postoje na svim stranama u boasankom ratu. Lakoj i brzoj zaradi ne odolevaju ni "plavi slemovi". Trguje se sa svojima, ali i sa neprijateljem. Trguje se hranom, raznim robama, izlazima iz grada, oruzjem...

Odvajkada narodi u Bosni imaju izreku: "Nekom rat, nekom brat!" A oni to dobro znaju, jer imaju silnog iskustva.

Ovaj rat - krvav i brutalan - nije izuzetak od starog pravila. Primera ima na sve tri strane, svakako. Jer rat ima svoje zakonitosti, kako je to uostalom Remark do u detalje opisao, i nema te nacionalnosti i vere koja ce odoliti zovu novca.

Krajem proslog leta srpska vojska se u Banjaluci pobunila protiv ratnih profitera u sopstvenom narodu. Akacija "Septembar '93" okoncana je tako sto je predsednik Radovan Karadzic licno morao danima "smirivati duhove".

Bosanski premijer Haris Silajdzic je u oktobru prosle godine zapoceo pravi rat protiv Musana Topalovica Cace i Ramiza Delalica Cele, "oficira umesanih u lokalnu crnu berzu ". Ovi momci su se bili toliko zaboravili da su "zarobili dva oklopna vozila mirovnih snga Ujedinjenih nacija". I premijer je morao nesto zestoko i hitno da ucini jer su Ujedinjene nacije "zapretile da ce prestati sa doturanjem humanitarne pomoci". U obracunu je poginulo 21 lice.

Izvan lanaca koji donose lake i brze zarade nisu ni "plavi slemovi". Preprodaju televizore, videorikordere, vozila.Ukrajinci, kako su utvrdile razne zvanicne komisije, "ukradena vozila smestaju u kamione UN i odvoze ih u Beograd gde ih preprodaju". Francuzi opet drze crno trziste cigareta, preprodaju alkohol i hranu za zlatni nakit. U Sarajevo preko "unproforaca" stize i droga. "Zavisnika od droge koji su se lecili na specijalnom odeljenje u sarajevskoj bolnici bilo je pre rata stotinjak, a sada ih je cak 6OO !"

Skupstina Republike Srpske je u nekoliko navrata raspravljala o nestanku l3OO "golfova" iz fabrike automobila u Vogoscu kod Sarajeva, o preprodaji velikih kolicina aluminijuma u Hercegovini i preprodaji 4.3OO.OOO litara benzina u Crnoj Gori.Donose se veliki zakljucci, ali se nista ne razresava.

Na linijama fronta Srba i Muslimana cveta trgovina. Vojna policija, drzavne komisije, brojna hapsenja - sve to tesko moze zaustaviti zov enormnih zarada.

Naravno, ne radi se ovde vise o profiterima-amaterima, poput izvesnog Srbina sa teslickog ratista koji je svojevremeno opisan i u novinama. On je naime, sa Muslimanima s druge strane linije fronta razmenjivao paklo cigareta za lO maraka. Postupak je bio spor i vise je sluzio zabavi na frontu nego sto je donosio profit. Oni otuda su na tromblon bez eksplozivnog dela vezivali novcanicu od lO maraka i onda to "slali" prodvacu, a on je opet na svoj tromblon vezivao cigarete i doturao robu musterijama.

Posle romanticara stigli su trgovci sa sleperima. Podignute su improvizovane tezge na ratistu i govorilo se da je dnevni promet na tom bazaru dostizao sumu od dva miliona maraka. Boks cigareta je prodavan za 5O maraka, kilogram kafe je kostao lOO, a litar benzina "supera" lO maraka.

Hrana je na tim trzistima dosezala astronomske cifre. Dzak secera od 5O kila bio je i lOOO maraka. Poznanik koji sada zivi u Skoplju, a ciji roditelji su u Tuzli, govori da tamo dzak brasna kosta do 5OO maraka. U Zenici, prica Srbin koji je nedavno razmenjen, cena je i visa - do 6OO maraka. Litar zejtina je 25 maraka.

Rizici ovakve trgovine naravno nisu mali, ali tesko je odoleti. Zaradjuju "privatnici, direktori drzavnih preduzeca, prevoznici, vojnici, policajci i politicari raznih formata.U vozila se ugradjuju dupli podovi, razne pregrade i bunkeri. Rizik je uracunat u cenu."

Na bosanskim ratistima polako odumire soj dobrovoljaca toliko brojnih na pocetku rata. Razloga tome ima raznih, ali ni pljacku kao motiv takvih vojnikovanja ne treba iskljuciti. Svojevremeno je srpski general Slavko Lisica intervjuom u beogradskom NIN-u izazvao veliku buku tvrdnjom: "To nisu borci, to su avanturisti i talog koji svaki rat izbaci na povrsinu. Naravno, svaka cast hrabrim i postenim izuzecima... Ali imas tipova koji ce ubiti starca od devedeset godina zarad jednog jagnjeta. Uglavnom, znajuci moj stav o njima, oni su me izbegavali. Ipak, naidju ponekad. Traze da ih saljem u takozvano 'ciscenje'. Moze, kazem, eno vam minska polja pa cistite do mile volje. Ne, taman posla. Oni bi da ciste kuce. Jednom prilikom sam tenkove angazovao da ih razoruzam." Dobrovoljaca je sve manje, jer je i roba za "ciscenje" sve manje.

Jedan od najprofitabilnijih poslova u bosanskom ratu je bilo "svercovanje" ljudi koji zele da odu iz pakla koji ih je zadesio. Cene i putevi u ovom biznisu su razliciti. Svojevremeno se znalo da su Hrvati koji su drzali Stup (deo Sarajeva) lepo zaradjivali prebacujuci Srbe iz grada. Hrvati su bili "dobrotvori" i Srbima iz Zenice.

U maloj sobi oguljenih zidova jednog neuglednog beogradskog hotela sedmicama lezi troclana muslimanska porodica i ceka australijsku vizu. Strah ih je, naravno, da tamo neki sluzbenik nesto ne ucini sto bi ih bacilo u bezizlaz i beznadje. Oni nazad nemaju kud. O ceni izlaska iz grada u Republici Srpskoj zena kaze: "Kostalo nas je oko 5.OOO maraka.Ovo sto nam je ostalo trosimo polako i cekamo.Ako ne bude ubrzo vize, moracu otsiti postavu torbe, tu mi je poslednja malo krupnija novcanica. To je sve sto nam je ostalo."

U deportovanju tih jadnih ljudi su ukljuceni mnogi iz "nove klase" koja nastaje u ratnim uslovima. To su i oni koji izdaju potvrde koje vec na prvom policijskom punktu ne vaze bez doplate, pa prevoznici, policajci... Svi traze "na kafu" - sto-dvesto maraka.

Svoj deo uzimaju i mali i veliki, a samo oni iz najvisih vrhova su ukljuceni u belosvetski biznis, koji ovaj rat naravno nije zaobisao. On se ugalvnom koncentrisao na trgovinu oruzjem i sve sto takav biznis prati. Tu je svakako zanimljiva i ilustrativna prica iz septembra l992.godine kada je Beclijka Rita Draksler i Hrvatima i Srbima prodala protivtenkovske rakete tipa "armbrust". Posto je "Zagrb imao velikih problema sa gotovim novcem" - da bi isplatio posiljku koja je isla preko jedne svajcarske firme, a koja je opet unajmila nigerijskog prevoznika - Rita Draksler i njen saradnik, jugoslovenski drzavljanin Mario Sokolovic, "ubedili" su vladu predsednika Tudjmana da im u zamenu da "znatne olaksice" za transport nuklearnog otpada sa Istoka u pravcu Bliskog istoka. Nuklearni otpad je onda uskladisten u blizini Sibenika, tu natovaren na srpske kamione i (moze se pretpostaviti kojim putevima) prebacen do Bugarske, odkale je preko Turske otputovao za Bagdad.

Tako stoji u izvestaju koji je sastavila komisija americkog Kongresa, na cijem celu je senator sa Floride Mek Kolan. Tu se, inace, tvrdi da vecina firmi koje se bave krijumcarenjem nuklearnog materijala iz bivseg Sovjestkog Saveza i istocnoevropskih zemalja ima sediste u Hrvatskoj.

Takvo je stanje pred inace sasvim izvesnu proletnju "krvavu sezonu" u Bosni. Sva tamosnja ratna drustva su ozbiljno ugrozena unutrasnjim raslojavanjima. Polarizacija je sve ociglednija i posledice su sve izvesnije. Od ratnih profitera razlicitih profila polako nastaje sloj bogatih, "nova klasa". Narodi su, logicno, sve siromasniji.

Da li ovo sada ozbiljnije ugrozava rat? "Borbena gotovost" svih jedinica ovim jeste nagrizena, ali to jos ne moze presudno uticati na zaustavljanje ratnih operacija. Strah od onih drugih, koji stalno prete da hoce da "izmire rezultate" jos je mnogo jaci od zelje da se rat vec jednom okonca. A deluju i "amortizeri". Siromasni su sve vise upuceni na svoje bogate koji tu i tamo daju delic svog, inace potpuno neooporezovanog novca, u dobrotvorne svrhe. Placaju proteze nekim invalidima, hrane neke porodice palih ratnika, kupuju cigarete i uniforme vojsci... I zahvalnost sputava eventualne "revolucionarne zaokrte". A novi bogatasi polako postaju - drzava.

Kraj rata ce biti mnogo blize kad oni to i postanu.

Slobodan Reljic