SUDBINSKO PITANJE SRBIJE

Beograd Feb 10, 1994

(povodom tematskog dodatka beogradske "Republike" "Sloveni i Zapad")

SIZE: Povodom drugog izdanja knjige ruskog istoricara Danilevskog "Rusija i Evropa", list Republika objavio je tematski prilog u kome se analizira veza izmedju ideja ovog autora o sveslovenskom ujedinjenju u veliku drzavu pod patronatom Rusije i danasnje vladajuce ideologije u Srbiji. Podudarnost je velika: vrednosti zapadne civilizacije se odbacuju, zagovara se oslobadjanje i ujedinjenje Slovena. Ono sto se dogadja danas u Srbiji, kao da je radjeno po uzoru na Danilevskog, iako je on nepoznat za sadasnju vrhusku vlasti. Povodom Danilevskog, o raspadu Jugoslavije razmisljaju istoricarka Latinka Perovic, sociolog Vesna Pesic i poznati advokat Srdja Popovic.

,AIM, Beograd, 9.2.94. Zainteresovana da podstakne dijalog o slozenim istorijskim temama, koje imaju ociglednog odjeka i u nasoj sadasnjosti, beogradski list "Republika" je u svom januarskom dvobroju objavio zapazeni tematski prilog "Sloveni i Zapad". Povod je obnovljeno izdanje knjige N.J. Danilevskog "Rusija i Evropa" o kojoj je osvrt napisala poznata istoricarka Latinska Perovic, a priloge na istu temu dali su i niz drugih uglednih autora iz raznih istrazivackih oblasti.

Knjiga u kojoj je Danilevski ispisao svoju filozofiju istorije pojavila se prvi put pre 125 godina u Petrogradu. Ono sto joj i danas daje upecatljivu aktuelnost je cinjenica da se u njoj moze naci kljuc za razumevanje mnogo toga sto se sada zbiva sa slovenskim narodima, a narocito u Srbiji. Pisuci o karakterizaciji kulturno-istorijskih tipova u knjizi "Rusija i Evropa", Latinka Perovic istice da je Danilevski "prvo, poricao opstecovecansku vrenost evropske civilizacije, i drugo, dokazivao je da je ona vec presla zenit i da se nalazi u opadanju". Nasuprot tome "slovenska civilizacija je u usponu, a oslobodjenje i ujedinjenje svih Slovena treba da omoguci njeno dovrsenje kao posebnog samobitnog kulturno-istorijskog tipa."(Danilevski) U sveslovenskoj federaciji Danilevski je video jedino resenje istocnog pitanja.Prema etnografskim uslovima, ona bi obuhvatala sve zemlje od Jadranskog mora do Tihog okeana, od Ledenog mora do Arhipelaga. Ona bi bila "pod rukovodtsvom i hegemonijom ruske drzave."

SVESLOVENSKA IMPERIJA

Za nas je ovde od najveceg interesa kakve je odjeke delo Danilovskog imalo u Srbiji. Latinka Perovic citira vodju radikala Nikolu Pasica koji u jednoj zabelesci kaze:"Nase politicki veruju jeste: sveslovenski savez pod zastitom i rukovodstvom Imperatora i Cara ruskog, priblizno tako kako je uredjena Nemacka, ili jos blize i tacnije, kako je pokazao u svojoj knjizi besmrtni ruski pisac Danilevski. Eto u cemu je nase "veruju", cemu mi tezimo i u cemu nas podrzava citav srpski narod."

Latinska Perovic otkriva da je Pasic, Istok i Zapad, Rusiju i Evropu, video kao dva zasebna, suprotna sveta "koja su bila u neprekidnoj borbi kulturnoj, vesrkoj i nacionalnoj, i ekonomskoj." U tom sudaru srpski narod je uvek bio na strani Istoka."Kao i Danilevski, Pasic sveslovenskom jedinstvu daje i drzavnu formu. On ima u vidu sveslovenski savez, govori o "slovenskoj imperiji", sa ruskim carem na celu, "u prestonici drevne Vizantije". "U tom savezu, on je Srbiji davao vrlo visoko mesto, odmah uz Rusiju."

Autori priloga u tematskom broju "Republike" ukazuju na zapanjujucu slicnost izmedju ideja Danilovskog i danasnje Srbije. Sociolog Vesna Pesic kaze:"Na mislima Danilevskog, iako one nisu poznate danasnjem drzavnom vrhu Srbije, kao da se odrzava citava ideoloska podloga vlasti, gotovo u bukvalnom smislu reci. To nepoznato staro stivo citamo kao novo i prepoznajemo nasu savremenost iz citata u citat. Oni nas mrze i zato im ne smemo popustiti. I ako bismo pred njima (Evropkjanima) popustili ili pokusali da im se priblizimo, Danilevski kaze da bi se to okoncalo tako sto bismo morali da se odreknemo samog "politickog patriotizma, misli i cvrstine, celovitosti i jedinstva svog drustvenog organizma" (tj, srpstva i nacionalnog ujedinjenja). Ako ove misli uporedimo sa strategijom vladajuce stranke za trece, parlamentarne izbore u Srbiji , uvericemo se da ideoloska slicnost prevazilazi sva nasa ocekivanja."

PRIMITIVISTICKA REVOLUCIJA

Zasto je bas Srbija bila u centru tih retrogradnih zbivanja? Odgovarajuci na to pitanje, advokat Srdja Popovic u svom prilogu istice:"U borbi za vlast koja je nastala u vakuumu kreiranom Titovom smrcu, Milosevic je slucajno nabasao na ogromnu politicku energiju ruralnih kulturno zaostalih, politicki marginalizovanih masa (kosovski Srbi) i shvatio kako takvu energiju moze upotrebiti prvo u borbi protiv rivala u modernistickoj komunistickoj vlasti (Stambolic, Kucan, Racan, i dr.), a zatim i protiv zapadnog modernistickog modela koji je u krizi komunistickog legitimiteta pokusao da stupi na njeogovo mesto (Ante Markovic). Etnicitet tih masa tu nije bio odlucan, on je bio kosristan jer je apelovanjem na nacionalnu solidarnost i budjenjem i budjenjem srpskog nacionalizma bilo moguce upregnuti slicne mase i u samoj Srbiji, Hrvatskoj, Bosni. Milosevicev plan bio je osvajanje vlasti u Jugoslaviji (u pocetku preko Partije, legalnim putem, a zatim jednim produzenim pucem:rusenje organa vlasti u Vojvodini, Kosovu i Crnoj Gori, nametanje svojih ljudi u Predsednistvu, osvajanje kontrole nad Armijom, pokusaj zavodjenja vanrednog stanja, ukidanje zajednickog trzista, upad u drzavnu blagajnu, otpustanje Slovenije, podrska "odcepljenju" Krajine, neprimenjivanje saveznih zakona, miniranje savezne vlade, to su sve bili protivustavni, protivzakoniti, ekstralegalni akti jednog puciste koji se oslanjao na "kuku i motiku". Probudjeni nacionalizam srpskih tradicionalista tu je bio zgodan saveznik, sli samo kao "saputnik", poput mnogih drugih saputnika na putu od projugoslovenske i protitovske, "antibirokratske", preko srspke nacionalisticke, do primitivisticke revolucije."

NACIJE BEZ DRUSTVA

Istoricari i sociolozi ce svakako jos dugo da se bave izucavanjem dubljih uzroka ovog posrnuca danasnje Srbije kada se nasla pred sudbinskom dilemom i iskusenjima kojim putem da krene posle Titove smrti. Srdja Popovic te uzroke vidi ovako:"Sa nestankom hegemonije centra, osamostaljene u razmisljanju, a porazene, zemlje Istocne Evrope odlucile su da su porazeni samo ciljevi modernizma, jer su ga i iskusile jedino u obliku (porazenog) socijalistickog modernizma." Popovic dodaje da se vecina vratila postmodernom tradicionalizmu - religiji, starim vrednosnim sistemima ,ksenofobili, izolacionizmu. "Zaneti ovim pravcem kretanja neki su otisli jos dalje (Srbija) u agresivno odbacivanje ne samo modernizma, vec same civilizacije koja je taj modernizam donela..."

Objasnjenje Vesne Pesic je u sledecem: "Nakon ekonomskog sloma boljsevizma, raspale su se i naslage laznog (ideoloskog) univerzalizma. U rusevinama su se nasle obogaljene nacije, nacije bez drustva. Ponizenoj sirotinji i mafijaskoj eliti, svakoj za razlicitu upotrebu, na raspolaganju je ostao ogoljeni nacionalni identitet koji sa razocaranjem i besom odbacuje univerzalisticku "prevaru". Borbeni antimodernizam i antievropejstvo, nastali nedavno u ratu u bivsoj Jugoslaviji, doveli su do potpunog odvajanja nacije i razuma, s pretecom tendencijom da se isti proces ponovi u Rusiji..."

DRAGOS IVANOVIC