JEDNONACIONALNO RAZORUZAVANJE

AIM, Beograd, 7.2

Sandzak

Uporedo sa sudjenjem 25-orici Muslimana optuzenim za pokusaj otcepljenja Sandzaka, nastavlja se akcija oduzimanja oruzja Muslimanima. Akcija pretresa ima velike razmere i pracena je velikom brutalnoscu policije. Kao alibi za svoje naoruzavanje Muslimani ne uzimaju naoruzavanje komsija Srba - koji se ne razoruzavaju - vec pretnje ekstremnih nacionalista, kao sto su Seselj i Arkna. "Seselj je porucivao da Sandzak u pogranicnom delu prema BOsni mora u dubini od 30 km biti ociscen od Muslimana, i mi sad na terenu imamo takvu situaciju", istice Rasim Ljajic, sekretar SDA. Ipak, medjunacionalni odnosi izmedju Srba i Muslimana nisu znacajnije poremeceni.

Sudjenje "grupi 25" je tema najnovijeg politi~kog dokonanja i najnoviji razlog za strah sandza~kih Muslimana. "Grupa 25" je medijska sifra za 25 Muslimana Sandzaklija (od kojih je jedan pobegao iz zemlje), optuzenih "za napad na ustavno uredjenje i ugrozavanje teritorijalne celine, podrivanje vojne i odbrambene moci zemlje, terorizam i diverzije, nedozvoljeno posedovanje oruzja, kao i za stvaranje nezavisne drzave Sandzak."

Pravni~kom dovitljivoscu, odbrana "dvadesetpetorice" uspela je da sledece rociste sudjenja odlozi za 9. februar, ali proces razoruzavanja Muslimana se "nemsetano" nastavlja. Sandzacka centrala Stranke demokratske akcije ne uspeva da evidentira sve slucajeve pretresa u selima Pesterske visoravni, oko Prijepolja, Priboja, Rozaja. Rasim Ljajic, generalni sekretar i, u odsustvu predsednika Sulejmana Ugljanina, galvni covek stranke, kaze da je izvrsen pretres u hiljadama kuca. Nezvanicni ali pouzdani izvori iz srpskog Ministarstva unutrasnjih poslova kazu da je oduzeto oko 2.000 pusaka koje su Muslimani posedovali. Sa policijskim racijama mnozila su se dosijea o brutalnom prebijanju ljudi.

U Sandzackom odboru za zastitu ljudskih prava citamo: Bibic Senad - pretucen, na nogama vidljivi tragovi batinanja, nije pronadjeno oruzje; Bibic Sefko - tucen, trazeno da preda automatsku pusku, nije pronadjena; Hulkic Abaz - tucen, predao staru pusku bez zatvaraca; Hulkic Redzep - tucen, polomljena dva rebra, spusteni bubrezi, nije pronadjeno oruzje, pobegao u Tursku gde se leci; Seferovic Taip, pretucen, kupio automat i predao ga...

Strepnja od pretresa i od batina naterala je mnoge musakrce Muslimane da napuste svoj kraj i srecu potraze u Skandinaviji, Holandiji, Nemackoj, Turskoj...

Muslimanske Sandzaklije nece negirati da oruzja ima - njih pre svega zabrinjava jednonacionalno razoruzavanje. Toga su svesni i Srbi: "Zasto da ga oni nemaju, kad ga mi imamo", moze se cuti. Muslimani govore da su njihovi srpski susedi oruzje dobili dzabe, da je deljeno nocu, a ponekad cak i danju, kako bi "svi mogli da vide". Po muslimanskim izvorima, radi se o automatskim puskama, dok drugi govore o "nekakvoj starudiji". Ipak, nije nam poslo za rukom da nadjemo ocevidca.

Kao alibi za sopstveno naoruzavanje Muslimani nece uzeti komsijsko, vec pretnje koje stizu od ekstremnih srpskih politicara - Seselja, predsednika SRS i Arkana, coveka koji je sejao smrt i strah na ratistima po Bosni i Hrvatskoj.

"Vojislav Seselj, doskorasnji alter ego srpskog rezima, rekao je da podrucje Sandzaka u pogranicnom delu prema Bosni mora u dubini od 30 km da bude ocisceno od Muslimana, i mi sad na terenu imamo takvu situaciju", kaze generalni sekretar SDA dr Rasim Ljajic. Po njegovim recima, u tom podrucju je etnicki ocisceno 35 muslimanskih sela, a iz citavog Saandzaka je put Zapada i u Tursku otislo oko 70 hiljada Muslimana.

Osim granice, sandzacke Muslimane vezuje sa Bosnom i brojne rodjacke veze; skoro svaki ovdasnji covek ima po nekog svog u Sarajevu, Zenici, Tuzli... "Razaranje Sarajeva razara muslimansko nacionalno bice", kaze jedan stanovnik Novog Pazara koji ne zeli da kaze svoje ime, jer se boji, kako kaze da ce biti "obelezen".

Uz snimke Srajeva i prizora sa bosanskih ratissta srpska televizija pusta komentare u kojima se muslimanska armija u Bonsi i Hercegovini kvalifikuje kao "muslimanske horde", "dzihad ratnici"... sto kod vecinskog muslimanskog zivlja u Sandzaku stvara osecaj naroda drugog red, a kod Srba izaziva podozrenje i strah od njihove brojcane prednosti. Poslednji doprinos medjunacionalnim odnosima od strane srpske televizije bilo je pracenje sudjenja "grupi 25" koja je komentarima sa TV ekrana vec oglasena teroristickom grupom.

Ipak, medjunacionalni odnosi nisu poremeceni. Ljudi ovde jos uvek postuju jedni druge i kazu da im je glavna briga kako da zarade za komad hleba. Muslimansko nezadovoljstvo okrenuto je prema drzavnim organima Srbije, ne prema komsijama. "Rekli smo im da imenuju i identifikuju te Srbe koji ih iritiraju svojom policijom, svojom vojskom, svojom arogancijom," reci su Tihomira Petrovica, predsednika Opstinskog odbora SNO. "Nismo to mi".

Srpske vlasti su uspele da destabilizuju glasacko telo muslimanske nacionalne partije SDA. Iako su mnogi od policije dobili batine, nekima koji su oruzje vratili je oprosteno. Tako se rodilo podozrenje medju samim Muslimanima. Generalni sekretar Rasim Ljajic se pece na dve vatre: ne sme da se odrekne svojih sunarodnika kod kojih je pronadjeno oruzje, a s druge strane, mora da se distancira od naoruzavanja i ideja separatizma. Konfuzija je velika.

Gavrilo Mikic