OPASNI STARI RIBAR
,AIM, Beograd Vec cetiri meseca u dubrovackom zatvoru je, bez izgleda da bude pusten da bi se branio sa slobode, sedemadesetsedmogodisnjak g. Drago Marinovic, zvani "Pepo". Razlog da ostane iza resetaka, uprkos slabom zdravlju i poodmaklim godinama, gotovo je neprimeren ozbiljnom sudstvu. Obrazlozen je mogucnosscu da - pobegne, iako je tesko zamisliti da bi starac, makoliko ocelicen svojim ribarskim poslom i partizanskim iskustvom, lako presao granicu koja se, bez sumnje, dobro cuva.
Sama ova cinjenica, medjutim, svedoci o "doslednosti" Vojnog tuzilastva iz Splita koje je starog Marinovica optuzilo da je sa dvojicom drugih (inace, odsutnih) pokusavao da "upotrebom sile i drugim protivustavnim putem odcepi deo teritorije Republike Hravtske i pripoji drugim drzavama." Ova optuzba se zasniva na izjavama svedoka da je, navodno, saradjivao sa okupatorskom vojskom u mestu Zaton-Stikovci i u Rijeci Dubrovackoj, savetujuci ih kako da nadmudre hrvatske borce.
U optuznici se dalje tvrdi da je zbog toga otputovao u Beograd, ne pominjuci pri tom da je tamo odlazio i ranije u posetu porodicama svoje kceri i sina. Takodje se zapostavlja i cinjenica da je za vreme boravka u Beogradu od maja 92. do jula 93. (14 meseci) proglasena i Republika Hrvatska. Ostavsi bez validnog pasosa, Drago Marinovic je morao, na svoj zahtev, da kod hrvatskih vlasti sa kojima je u kontaktu bila njegova porodica, prodje kroz sve provere da bi mu povratak bio dozvoljen. Otputovao je kuci, preko Crne Gore i Prevlake sa urednim papirima i na miru ziveo svoj ribarski zivot u Rijeci Dubrovackoj , sve do septembra, dok se nisu pojavili svedoci o njegovoj "rusilackoj delatnosti". Kad je odveden u istrazni zatvor, 23. septembra, i to kao optuzeni za koga su nadlezne vojne (!) vlasti, icigledno se niko nije zapitao zasto bi se ovaj starac sa takvom "neprijateljskom delatnoscu" uopste vracao kuci, umesto da ostane u Beogradu za koga je, prema optuznici, radio?
Da ovakve nedoumice nikoga nisu mucile, da je g. Drago Marinovic smatran opasnim izdajnikom, svedoce sos dve okolnosti. Prva, da lekar koji ga je godinama lecio kao bubreznog bolesnika, odbija u zatvoru da mu ukaze pomoc, objasnjavajuci kasnije da nema ni profesionalne zainteresovanosti za nekog sa izdajnickom delatnoscu. Druga je da su hrvatske vlasti i posebno vojne , toliko zaplasene delatnoscu starca, da je odbijen zahtev za amnestiju istog dana kad je podarena Dragoslavu Paragi.
U medjuvremenu, sudske vlasti imaju dodatne razloge zbog kojih ne sazivaju novo sudjenje i starog ribara drze iza resetaka. Najpre je umro sudija koji je na prvom sudjenju sudio Dragu Marinovicu, a onda je novonaimenovani nestao. U ocekivanju treceg, optuzeni je osdujen na neizvesnu duzinu boravka u zatvoru i to, po svemu sudeci, bez izgleda da bude pusten da se brani sa slobode.
Hrvatske vojne vlasti u Dubrovniku i Splitu ostale su gluve i na sve apele Helsinki voca, Amnesti internesenela i drugih organizacija za ljudska prava iz Evrope. Nikome u ovim institucijama nije jasno kakva je to strasna pretnja hrvatskoj drzavi olicena u coveku od 77 godina, slabog zdravlja, koji se, uz to, sam vratio kuci iako je mogao da ostane "na sigurnom".
GORDANA LOGAR