POPIS U KANDjAMA POLITIZACIJE

AIM, Skopje, 08.02.1994

* U pregrejanoj politickoj atmosferi u makedonskom parlamentu ovih dana raspravljalo se o Predlog zakonu o popisu stanovnika i domacinstva u Makedoniji. * Zakon o popisu je sporan i za Albance i za opoziciju, svakoj strani iz razlicitih razloga!

Izvestavajuci iz sednice Parlamenta Makedonije, utorkom uvece ( 1 februara) u dnevniku privatne TV stanice A1, kolega novinar je dao sebi za pravo da komentarise (mada u toj TV-kuci novinari nerado daju komentare), rekavsi: "ako se da suditi po diskusijama koje su vodjene oko predlog zakona vlade Makedonije o popisu stanovnistva, pomislilo bi se da is Skopje ce ubrzo postati Sarajevo - podeljeno na dve strane." Koliko i da je rec o subjektivnom gledanju sa elementima hiperbole, kolega novinar je ipak opisao atmosferu koja je stvorena zadnjih nedelja od kada je aktualan ovaj zakon. Cinjenica je po treci put prekinuta sednica parlamenta, u dovoljnoj meri govori da spomenuti zakon ima male sanse da prodje sa predlozenim tekstom, a buduci da predlagac (Vlada) nije iskazao neku volju da prifati primedbe, moze se lako desiti da Makedonija, po drugi put za tri godine, ostane bez pravih podataka o broju svojih stanovnika.

Po obicaju, od kako je na vlast koalicija izmedju SDS, LP, PDP i Socijalisticka partija, kada se govori o aktima koji regulisu neku sferu koja zadire u medjunacionalne odnose, ponavlja se jedna ista slika. Rasprave se uglavnom vode izmedju deo opozicije ( po pravilu poslanika PDP-a na jednoj ) i opozicije koju sacinjavaju stranka sa najvecim brojem poslanika (VMRO-DPMNE) sa nekim nezavisnim poslanicima. Kada deo pozicije govori, a drugi deo cuti i iscekuje trenutak dizanja ruku, uvek ostavlja prostor za razne komentare, pa tako dogodilo se da jedan poslanik Albanac obrati svojim kolegama iz pozicije (SDS) da njihovo cutanje po pitanju popisa dovodi u pitanje postojanje koalicije. Naravno da koalicija ne moze pasti zbog ovog pitanja, ali se moze vrlo lako doci u situaciju da se odlozi popis predvidjen za april, ili cak da ga uopste i ne bude!

Za vladajucu stranku u koaliciji (SDS) koja ima najveci uticaj u vladi, od velikog je znacaja da organizuje ponovljeni popis, jer ce time dokazati svoju spremnost i tolerantnost prema jednom delu gradjana a jos bitnije, jer je to deo obaveza koja su prihvacena na Konferencije za Jugoslaviju, u poznatim razgovorima izmedju vlade i pretstavnika Albanaca. Za makedonsku opoziciju , ponovljeni popis je u celini sporan zbog toga sto je po njihovom mislenju , pretstavlja koncesiju albancima a osim toga ne slazu se da obrasci popisa budu i na jezicima nacionalnosti, sto ce reci, upotreba "nesluzbenih jezika", sto se smatra da vodi "federalizaciji Makedonije"( a do sada, popis od 1991 godine je bio prvi kada je izbacen albanski jezik iz popisnih losztova). Na drugoj strani, albanski deo pozicije takodje ima svoje primedbe koje su vise okrenute organizacionim pitanjima nego samom tekstu Zakona. Kako vecina njih kaze, najbitnije je stvoriti uslove da popis ne bude politizovan, i zato traze da se poboljsa nacionalna struktura zaposlenih u komunalnim i republicki zavod za statistiku, da MUP ubrza proceduru za izdavanje licnih isprava koje ce biti potrebne pri skuplanja podataka na popisu, da se popis obavi pod medjunarodnom kontrolom, da se omoguci radnicima na privremenom radu u inostranstvo da budu popisani i da se prihvate primedbe ekspertske grupe Komiteta ministara Saveta Evrope.

Gledajuci ovako, ispada da su primedbe vise nacelne nego sistinske prirode, sto ovom ponovljenom popisu daje sansu da bude uspesan. Medjutim, politizacija preko "prebrojavanja" svih gradjana po nacionalnoj pripadnosti, vec uveliko je stvorilo nepoverenje pre nego sto je popis zapoceo. Jedan ce poslanik opozicije, komentarajuci neke izjave da pojedine nacionalnosti, po mislenju njihovih politickih subjekata su visestruku vise nego sto pokazuje popis iz 1991 godine, rekao je da u Makedoniji zive preko osam miljona, i da je manjinski narod upravo makedonski!

Bez obzira sto u nekim nastupima ima preterivanje, ipak treba reci da neka ranija iskustva ostavljaju mesto za sumnju. Albancima je indikativno da zadnji pois (iz 1981) sa podacima kasnio vise od godinu dana, sto je pobudio sumnje da broj od oko 380.000 Albanaca nije realan. Makedonske partije tvrde da se u Makedoniji vodila smisljena albanizacija njenog zapadnog dela, sa doselavanjem kosovskih Albanaca. Suprotni argument, odnnosno onaj koji nudi albanska strana zasniva se na realnu procenku da iz Makedonije se vise iselilo nego doseljavalo Albanaca i potsecaju na izjavu pokojnog turskog pretsednika Turguta Ozala da u turskoj zive oko 4 miljona Albanaca. Albanski politicki krugovi ce dodatri da u toj realnoj brojki, nemali postotal su Albanci iz Makedonije, te da tvrdnja oko albanizacije Makedonije nije tacna.

Prebrojavanje i uzavrela atmosfera, najveca su opasnost da popis u parilu ove godine uopste ne bude. Neki posmatraci to komentiraju i cinjenicom da bi taj popis mnoge razocarao, gde uklucuju i sam vecinski narod. Raspadom Jugoslavije se mnogo sto sta promenilo i u demografskoj sferi, zbog toga sto deo populacije bezeci od ratne opasnosti, presla preko granice a djto ujedno pretstavlja dodatni problem da se sakupljaju podaci. Daut DAUTI