NAS I VAS - TRISTA MILIONA

Zirinovski medju Srbima

Srpski rodoljubi diljem srpskih zemalja najzad su nasli Rusa kakvog su godinama trazili. Dosao je medju njih licno, da ih uveri da je zaista pravi, da "njegova Rusija" nece izneveriti srpsku bracu.

• Bombardovanje Srba u Bosni znacice objavu rata Rusiji, izrekao je dugo ocekivanu izjavu Vladimir Zirinovski, lider ruske Liberalno-demokratske partije, najmocnije u parlamentu, politicar za koga je na nedavnim izborima glasao svaki cetvrti ruski birac.

Zirinovski je najavio promenu zvanicne ruske politike prema Srbima, zahtev za ukidanje sankcija, vojnu pomoc Srbima u slucaju napada sa Zapada, upotrebu ruskog tajnog oruzja....

Da li su Srbi sebi mogli pozeleti boljeg prijatelja? Ili boljeg neprijatelja?

Gost samozvanac

Javnost u Srbiji vise je saznala o Zirinovskom tek nakon velikog uspeha njegove stranke na ruskim decembarskim izborima. Iako drzavni mediji nisu krili simpatije za njegovu anti-zapadnu i pro-slovensku retoriku, njegov agresivni nacionalizam nije dobijao preveliki publicitet. Domacu publiku on bi suvise podsecao na nesto vec vidjeno i vec prognano iz sfere pozeljnog, na jednostavnu nadmenost seseljijanskog diskursa. Osim toga, u inostranstvu je uz Zirinovskog suvise cesto isla etiketa "fasisticki". Ipak, utisak da se u Rusiji rodilo nesto novo, nesto sto iritira zapad a vrednost vidi u slovenskoj civilizaciji, makar i kroz negativne strane reakcije, stizao je do publike. Za prezentiranje politicke platforme Zirinovskog nadjena je spasonosna odrednica - "kontroverzno".

" Kontroverzni ruski politicar" postao je iznenada vest dana kada je odlucio da se sam i direktno predstavi toj srpskoj javnosti. U zvanicnim krugovima, kao ni u ruskoj ambasadi, o svemu tome nisu znali nista. Najspremnije je reagovao Vojislav SSeselj: izjavio je da bi se vrlo rado sastao sa Zirinovskim i da je on "rado vidjen gost u svim srpskim zemljama".

Dok je o dolasku vaznog Rusa jos uvek vladala konfuzija, komercijalna stanica Studio B je, dan za danom, dva puta emitovala ekskluzivni intervju sa Zirinovskim, koji je on novinaru ove stanice Srdjanu Djuricu dao u Moskvi. U prvom direktnom obracanju srpskoj publici Zirinovski se predstavio kao covek koji veruje u moc ("Volim Armiju, KGB i tajnu politicku policiju... Drugi se tamo bave ribolovom i drugim hobijima, a moj hobi u okvirima politike su simpatije prema strukturama moci.") i kao politicar koji je u balkanskoj krizi nedvosmisleno na srpskoj strani. Upitan, kako vidi resenje jugoslovenskog pitanja, Zirinovski se zalozio za odlazak svih stranih trupa sa podrucja bivse Jugoslavije, posle cega ce narodi Jugoslavije sve svoje probleme sami resiti: "Muslimansko pitanje je vestacko. Nikakvih Muslimana kod vas nema. To su sve nasilno uspostavili za vreme osmanlijske okupacije da deo Srba i Hrvata postanu Muslimani... I zato svu vojsku izvesti, ukinuti blokadu, i sve ce krenuti normalno. Bice tamo Slovenije, Velika Srbija, Hrvatska... vise nista ne treba. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, sve je to Srbija." On je, u dosta umerenoj formi, najavio pritisak na Kozirjeva da se promeni zvanicni stav ruske politike prema Srbima.

Iako se iz intervjua moglo razaznati da Zirinovski nema jasnu predstavu o tome sta se dogadja na tlu bivse Jugoslavije (pominjao je divna srpska morska letovalista koja su srusili Hrvati), ostala je jasna njegova poruka da Sloveni treba da se drze zajedno i da se samo ujedinjeni mogu odbraniti od svojih vecitih neprijatelja-varvara, Nemaca i Turaka. "Ako Rusi budu gospodarili na teritoriji bivseg SSSR, a Srbi u Jugoslaviji - bice stabilna situacija... I zato treba birati sledecu varijantu, mozda malo uskracenu demokratiju za dobrobit i procvat nasih teritorija. Ako je neogranicena demokratija, onda je i anarhija. Imacemo sto drzava, vi cete imati 20 drzava, bice vecni rat", rekao je Zirinovski.

Sa srpskim zvanicnicima

A zatim se Zirinovski zaista pojavio u Beogradu, ali na kratko. Ko ga je pozvao, saznalo se tek neposredno pred njegov dolazak, iz izjave dr Veselina Djuretica, istoricara, predsednika Drustva srpsko-ruskog prijateljstva. Prema Djureticu, Zirinovskog je u goste pozvalo vise stotina srpskih pojedinaca i organizacija, ali je on prihvatio dva poziva - Srpske demokratske stranke srpskih zemalja, ciji je predsednik Radovan Karadzic, i Drustva srpsko-ruskog prijateljstva. Obrazlazuci svoj poziv, Djuretic je istakao reci Zirinovskog da su "Srbi stari narod koji se ponasa dostojanstveno, za razliku od konvertita raznih vrsta", "istorijski narod koji je predodredjen da zajedno sa bracom Rusima ucestvuje u svim civilizacijskim poslovima".

Ruske poslove pod vodjstvom Zirinovskog, medjutim, nisu svi mogli nazvati civilizacijskim, ni civilizovanim. Beogradski intelektualci gradjanske orijentacije ostro su protestovali zbog dolaska "glasnogovornika novog ruskog ratnog poretka". "U slovenofilskoj retorici Zirinovskog, u njegovom atavistickom naricanju nad otadzbinom, majkom i nacijom, preopoznali smo patriotizam koji nije nista drugo do patriotizam rata, nasilja i smrti", istakao je u posebnom saopstenju Beogradski krug. Gradjanski savez je objavio da ne zeli da ucestvuje u pruzanju gostoprimstva nezvanom gostu. "Njegove sumanute ideje o panruskom imperijalizmu, koji treba da kolonizuje ceo azijski region i istocni basen, racunaju sa eksplozivnom energijom 'velikosrpske pomame'. Ovom emisaru vulgarnog ruskog i srpskog fatalizma porucujemo - go home."

Zirinovskog su, ipak srdacno docekali. Na samom granicnom prelazu na ulasku u Srbiju bratski ga je izljubio i izgrlio Radomir Smiljanic, covek koji se poslednjih meseci bavio blokadom Dunava. U Subotici su mu organizovali susret sa gradjanima. U Beogradu - konferenciju za stampu, koja se pretvorila u medijski spektakl u kome je oko 200 rusofila svaku njegovu izjavu pozdravljalo salvama aplauza. Medju publikom su bili i Mile Paspalj i Milja Vujanovic, najnovija zvanicna srpska prorocica.

Od tada se Zirinovski pojavljivao na mitinzima. Prvo u" srpskoj Bijeljini", pa u" srpskom Vukovaru", u" srpskoj Podgorici", pa u" srpskom Trebinju". Svuda odusevljeno docekivan i u pratnji najvisih drzavnih i partijskih zvanicnika. Po Republici Srpskoj setao ga je Radovan Karadzic licno. U RS Krajini docekao ga je sveze izabrani predsednik Milan Martic. U Podgorici se sa njim nadugacko i nasiroko razgovarao Svetozar Marovic, prvi covek vladajuce partije.

Obeccao im je Zirinovski sve sto su pozeleli da cuju. U Bijeljini je izjavio da Rusi nikada svoju juznu bracu nisu izdali, pa nece ni sada. U Vukovaru je rekao da, pored ruskog bataljona koji vec ratuje u Krajini, ako zatreba, moze poslati i citavu armiju. U Crnog Gori je pominjao i tajno rusko oruzje, i nas i vas 300 miliona, od Knina do Krima, i osnivanje Istocnoevropske zajednice slovenskih zemalja koja ce i ekonomski i vojno nadmasiti Zapadnoevropsku. Bili su mu duboko zahvalni na ovim recima, ponavljali da su znali da ih, iako su dugo cekali da se ruski dzin probudi, ipak, ruska braca nece izneveriti.

Predsednicke zelje

Jedino se u Beogradu Zirinovski nije proveo kako se nadao. Iako je prilikom prvog kratkotrajnog boravka u Beogradu najavio da je spreman da se sastane sa bilo kojim predstavnikom vlasti u Srbiji, jer mu je vazno ocuvanje srpstva, a ne partijski interesi, srpski zvanicnici su i njegovo ponovno prisustvo u glavnom gradu (2. februar) uctivo izignorisali. Doduse, o zvanicnoj srpskoj vlasti Zirinovski se nije preterano lepo izrazio ni u pomenutom intervjuu, zamerivsi joj da je u osnovi komunisticka. I dok su lideri prekodrinskih Srba posetu Zirinovskog iskoristili da u od rata izmucenom narodu probude novu energiju na sasvim novom obecanju, u matici se nisu zaleteli na prvu loptu.U ovom osetljivom trenutku za Srbiju, javno vezivanje za politicara kontroverznog u svetskim razmerama sigurno ne bi popravilo Milosevicev imidz u svetu. A ako Zzirinovski ucini nesto od onog sto je obecao na drugim mestima, utoliko bolje. Od najavljenog mitinga u centru Beograda, za koji je zatrazeno odobrenje vlasti, nije bilo nista, ali se zato u Saveznoj skupstini Zirinovski sreo sa SSeseljem. U razgovoru je potvrdjena saglasnost gledanja na svet dvojice politicara. SSeselj je svom sagovorniku pozeleo da bude predsednik Rusije. Verovatno i obrnuto, ali se to nije culo.

Zirinovskog je primio poglavar Srspke pravoslavne crkve Patrijarh Pavle, ali javnost je o tome obavestena tek protokolarnim saopstenjem.

Drzavna televizija je o putovanju Zirinovskog po srpskim zemljama izvestavala vrlo sturo. Miting u Podgorici u kome je ucestvovalo vise hiljada ljudi, na primer, nije se video. Mnogo vise se o doceku Zirinovskog i o njegovim obecanjima moglo saznati sa druge dve beogradske televizije, Studija B i TV Politike.

SStampa je ostala pri spasonosnom pronalasku o kontroverznoj licnosti, ali je uredno prenosila njegove pretnje Zapadu, uveravanja da je za rat u bivsoj Jugoslaviji kriv Zapad koji treba da bude i kaznjen. Jedino je list "Vreme" Zzirinovskog posmatrao kao fenomen koji se pojavio u vise post-komunistickih zemalja i koji tek treba objasniti.

"Susrecemo se sa kvalitativno novom pojavom. To nije ni fasizam, niti komunizam u cistom obliku. To je nekakva cudna mjesavina ideje etnicki ciste drzave sa populistickom retorikom i nostalgijom za sigurnoscu vremena diktature. To je nekakav strasni rezultat bijega od slobode, nekakva osobita transformacija internacionalsitickog imeprijalizma, etnicki sovinizam. Treba zapamtiti: dok nasu mastu nisu pokrenuli Zirnovski i Zjuganov, to u dovoljnoj mjeri nisu uspjeli uciniti Sseselj i Milosevic". Tekst je, na zalost, prevod. Sa poljskog. Autor mu je Adam Mihnjik.

Jovanka Matic