SINONIM GRADJANSKOG OTPORA

AIM Beograd 2.2. 94.

Beogradski krug

size: Beogradski krug okuplja oko 400 nezavisnih intelektualaca koji su se u jeku rata i nacionalisticke euforije, okupili radi promocije vednosti demokratskog , gradjanskog, pluralistickog drustva. Prof. dr Miladin Zivotic kaze da je zbornik "Druga Srbija" preveden na nekoliko jezika a sada se privodi kraju sesija na temu "Intelektualci i rat". Nacionalisti su zestoko napadali intelektualce koji se pune dve godine sastaju svake subote u centru Beograda suprodstavljajuci se ratu i nacionalnoj netrpeljivosti, ali Beogradski krug je uspeo da se ocuva kao jezgro gradjanske "druge Srbije".

Krajem januara ove godine navrsilo se dve godine postojanja Beogradskog kruga - udruzenja nezavisnih intelektualaca, osnovanog sa ciljem da okupi kriticki nastrojene javne poslenike "koji ce raditi na promociji ideja, dela i akcija koje afirmisu vrednosti demokratskog, gradjanskog i pluralistickog drustva".

Da li su lepe reci iz osnivackog akta bile samo puste zelje? Mozda. No, ipak, valja reci da je u toku nekoliko meseci delovanja Beogradski krug, uprkos netrpeljivosti s kojom je docekana i sama vest o njegovom osnivanju, kao i organizacionim i finansijskim teskocama, izlozen pritom izrugivanju nacionalistickih perjanica, zadobio ugled koji mu je danas tesko osporiti. Krug od pedesetak intelektualaca prosirio se na blizu cetiri stotine. Treba li podsecati da je to vreme zaglusujucih ratnih truba i razvijenih nacionalnih barjaka, politike "rata i inata" kojoj je rukovodece nacelo bilo da Srbi mogu sto drugi ne mogu.

U vreme kada je svako pominjanje mira, nacionalne trpeljivosti i uspostavljanja gradjanske demokratije nailazilo na prezir i nipodastavanje, a cak i najopreznija sumnja u pogledu svrsishodnosti rata i razoblicavanje drzavotvorne mitologije bili zdusno tretirani kao veleizdajnicki cinovi otpadnika od nacionalne ideje, tematski ciklus razgovora i predavanja pod nazivom "Druga Srbija" pruzio je Beogradskom krugu priliku da se na samim pocecima svog delovanja omamljenoj domacoj javnosti predstavi kao jedno od doista retkih udruzenja ciji clanovi nacelno odbijaju da daju doprinos unistavanju drugih i propasti sopstvenog naroda.

Sumirajuci dvogodisnji rad Beogradskog kruga, profesor dr Miladin Zivotic istice da ih napadi nisu pokolebali. Naprotiv. Sesije Beogradskog kruga redovno su svake subote odrzavane u Studentskom kulturnom centru u Beogradu od aprila do kraja juna l992. godine. Ove tribine, kaze profesor Zivotic, postale su sinonim otpora smisljenoj lazi, nacionalistickom ludilu, besmislenom ratu.

• Te subotnje sesije, najpre u SKC, a zatim u Domu omladine, postale su znacajan oblik prepoznavanja rada Kruga. Kazivanja osamdeset clanova Kruga i gostiju u prvom ciklusu, sabrana u zborniku "Druga Srbija" naisla su na dobar prijem u inostranstvu i prevedena su na nekoliko jezika.

Izraz "Druga Srbija" postao je lozinka svih onih koji su, pre ili kasnije, uvideli svu pogubnost nacionalisticke politike. Mnoge crne slutnje izrecene na tim prvim sesijama docnije su se, na zalost, obistinile.

• CHesto nam se cinilo da ovo sto radimo lici na glas vapijuceg u pustinji, ali su nas redovni posetioci ohrabrivali da istrajemo. Chini se da smo na tim skupovima dozivljavali jednu vrstu moralnog ociscenja. Uostalom, zasto nasi skupovi ne bi bili i neka vrsta kolektivne katarze! Beogradski krug je, takodje, ucestvovao u brojnim gradjanskim i mirovnim akcijama koje su doprinosile obrazovanju kritickog javnog mnjenja u Beogradu i Srbiji. Setimo se samo "Sveca", "Crnog flora", "Zute trake", "Studentskog protesta 92", nastojanja da u Hrtkovcima dozovemo ljude pameti. Doduse, bili bismo najsrecniji da stane rat i ovo ludilo sto nas okruzuje, da se vratimo svom poslu, da radimo ono sto najbolje znamo. Za mene je cudo da smo uopste opstali u ovakvim uslovima. Ali i to sto opstajemo, potvrda je da se i u najtezim uslovima mozemo sacuvati od duhovnog zagadjenja.

Na spominjanje primedbi koje se cuju u javnosti da Beogradski krug i neka slicna udruzenja svojim nevelikim uticajem samo daju legitimitet vlasti, profesor Zivotic odgovara protiv pitanjem:

• SSta, uopste, intelektualcu ostaje da cini? Pogotovo kada nosi nepopularni, pa i pretenciozni atribut - nezavisni! U Krugu se ne razmislja koliko je on brojan, nego kako da se ideje iz njega probiju kroz ovo zlo u kojem smo. Govorilo se da su studenti '68. svojom pobunom dali legitimitet Brozovom sistemu. To nije tacno. Bio je to prvi prakticni cin deligitimisanja tog rezima. To danas, mislim, vazi i za nas. Ako to neko naziva davanjem legitimiteta vlasti, mozda polazi od ideje da smo nemocni. Pa, jesmo nemocni u odnosu na vlast, ali ako bi prestali da se ovim bavimo, kakva bi nam prespektiva preostala? U svakom normalnom drustvu postoji niz organizacija i udruzenja, jer politicke partije niti mogu niti treba da pokrivaju citav drustveni prostor. Nas cilj je ne da se bavimo politikom na neki poseban nacin, nego pre svega da izgradimo alternativne sadrzaje jednog procesa kulture.

I drugi ciklus kazivanja priredjen u zborniku "Intelektualci i rat" skrenuo je paznju javnosti. Da je inicijativa imala smisla i da je pogodila pravu adresu ubedljivo su posvedocile podsmesljive, ali i pretece poruke "nacionalistickih uzdanica" clanovima Beogradskog kruga. Ova knjiga predstavlja kritiku jedne konzervativne, pogubne ideologije i intelektualaca koji su, iz razlicitih motiva, opravdavali iracionalnost i nasilje. Svaki iole razumniji posmatrac tih vec davnih zbivanja imao je dobrih razloga da ocekuje da ce se ideje nacionalnih ideologa vrlo lako i brzo - pretociti u metke. Zato kroz vecinu tekstova prikupljenih u ovom zborniku provejava zajednicko ubedjenje da bi oni intelektualci koji se sada cude i zgrazavaju nad morem krvi, nad rekom izbeglica, nad razrusenim gradovima i selima, morali da se suoce - ako nista drugo - sa svojom savescu. Medjutim, u pojedinim kazivanjima izrazeno je uverenje da bi jedna druga vrsta odgovornosti - ona koja podrazumeva posledice nesto opipljivije nego sto je puko saocavanje sa samim sobom - morala, zacelo, pasti na pleca one "galerije likova", nasih intelektualnih perjanica koji su "smisljeno huskali na rat, sludjivali narod, zanosili ga onostranim poslanjem, uznosili u nebo, zagnjurivali u proslost, nasilno mu vracali dostojanstvo, odvracali ga od najprirodnijeg poriva da zivi bolje i srecnije, zajedno s drugima, a ne mimo sveta, u zatocenistvu svoje samozaljubljenosti".

Nije, dakle, slucajno sto krajnja desnica cesto uzima na zub Beogradski krug. Kad su istrosili svo oruzje iz arsenala tipa "stranih placenika i izdajnika", nacionalistickim glasnogovornicima preostale su samo pakosne primedbe o intelektualcima iz "kruga (tramvaja) dvojke".

• Hteli mi to ili ne, svaka kriticka misao u Beogradu svedena je na "krug dvojke" - kaze dr Miladin Zivotic. - No, Beogradski krug je imao sta da kaze i u provinciji. Obilazili smo gradove u Srbiji: bili smo u Vranju, Nisu, Kragujevcu, CHacku, Valjevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, SUbotici. U vreme velike medjunacionalne napetosti nasli smo se u Hrtkovcima i Novom Pazaru, a oni su bili gosti nase tribine u Beogradu. U tim sredinama nismo samo odrzavali tribine nego smo se dogovarali o saradnji, povezivanju intelektualnih kruugova u Srbiji, trudili se da razbijemo nesto sto je posledica ovog rata i sistema delovanja jednog represivnog rezima koji zeli da prekine sve komunikacije.

• CHlanovi Beogradskog kruga, istice dalje dr Zivotic, obisli su mnoge evropske zemlje. Nasi clanovi deluju u Londonu, Parizu, Amsterdamu. Gosti nasih tribina bili su ugledni intelektualci, da spomenem samo Adama Mihnjika, Hansa Magnusa Ercensbergera, Kristofera Norisa...

U ime Beogradskog kruga profesor Zivotic primio je u Danskoj nagradu Fondacije za mir Kraljevine Danske i od tih sredstava finansiraju se gotovo sve aktivnosti Kruga. Posle godisnje skupstine i izbora nove uprave za naredne dve godine, Krug planira da zavrsi treci ciklus rasprava o nacionalizmu. Pocetkom februara, posle dugog odlaganja (finansijski razlozi), izaci ce prvi broj casopisa "Beogradski krug", u kojem ce se naci prilozi mnogih istaknutih filozofa, sociologa, knjizevnika iz zemlje i inostranstva. Medju clanovima izdavackog saveta casopisa su Noam CHomski, Zerar Role, Kristofer Noris, PAtrik Konti, Suzan Sontag, Rasel Dzekobi. Osnovna tema prvog broja je kritika centrizma, a priloge su poslali Bodrijar, Sloterbejg, Rajti...

• U redakciji casopisa su najtalentovaniji predstavnici srednje generacije i , moram naglasiti, veliki entuzijasti, Obrad Savic, Jovan CHekic, Dragan Velikic, Mirko Gaspari... U ovoj godini u izdavackoj ediciji "Krug" planirali smo izdavanje sest knjiga. Osim toga, trudimo se da realizujemo jos jedan znacajan projekat. Naime, uskoro bi mogao da pocne sa radom alternativni teatar Beogradskog kruga koji ce voditi Borka Pavicevic. Planiramo, takodje, da putem razlicitih projekata, a uz pomoc fondacije Soros, ucvrstimo kontakte sa istomisljenicima iz istocnoevropskih zemalja i zbog toga sto u ovo vreme raspadanja boljsevickih rezima dolazi do jacanja nacionalistickih, cak i fasistoidnih ideoloskih stremljenja kojima se mi suprotstavljamo, kaze prof. Zivotic.

Vesna Bjekic