PREGLED STAMPE

,AIM, Beograd,30.1.94. Celokupna dnevna stampa bavi se haosom koji je propratio start novog ekonomskog programa, od nedostatka super dinara, do privremene eliminacije cekova, razlicitog vrednovanja dinara u odnosu na marku, nemogucnosti da se zasada u bankama dinar zameni za devize, pa do drasticnih poskupljenja troskova stanovanja. Opozicija prognozira skori krah programa, a satiricar Petar Lazic, u NIN-u predvidja ovakav scenario: "Poceo je najnoviji eksperiment sa crkavicom gradjana. Zvanicno se zove novi ekonomski program, kao i svi eksperimenti od 1945-te do danas. " U aprilu 94. ce biti rasplet. "Drugi Dnevnik ce pljuvati g. Avramovica kao sarlatana (izdajnik, ko nam ga nametnu, gori je od Panica, vratite nam nasu staru inflaciju, u to vreme je bar imalo sta da se jede)":

Komentator NIN-a Milivoje Glosic pise "Kriticari sumnjaju u projektovani uspeh, zato sto nema politickog konsenzusa u zemlji, nema finansisjke podrske spolja, nema regularnih tokova sa svetom, nema pravne drzave. Nema ni benzina za sprovodjenje stabilizacije. Sve je potroseno." Ali, to je, po D. Avramovicu, dobro, kaze Glisic, jer se stabilizacija moze izvesti uz minimalne troskove, posto je potrosnja vec reducirana na najnizi nivo. Nema potrosnje, nema troskova, ali ima koristi. Vlast ocekuje da novi dinar izdrzi samo dok se skinu sankcije, vrati povernje u rezim i inova podmaze glasacka masina.

Odlaganje sednice na kojoj treba da se izabere predsednik srpskog parlamenta, socijalistima odgovara. Racunaju na disciplinu svojih i nedisciplinu opozicionih poslanika. Racunaju da sledeceg utorka desna opoziciona strana u skupstinskoj sali nece biti na okupu u celini, pa ce kandidat socijalosta Dragan Tomic da prodje. U uvodniku NIN-a Dragan Bujosevic pise da je bez dominacije socijalista u parlamentu Slobodanu Milosevicu skucen izbor poteza. "Trenutno mu je najprivlacnije ruho predsednika svih gradjana. Uopstene price o vladi narodnog jedinstva i optiranje za socijalistickog sefa Skupstine, nacin usvajanja programa obaranja infllacije - izazvali su sumnju u iskrenost njegovih namera." Razgovori sa opozicionim prvacima tumace se kao pokusaj da se uspava opozicija pred sednicu skupstine i namera da se opozicija unisti, uvlacenjem u vlast bez mogucnosti vladanja.

U tri nastavka BORBA pise o mobilisanju izbeglica iz BiH koji su utociste nasli u prihvatnim centrima Srbije ili kod rodbine i prijatelja. Izbeglice dobijaju poziv sa naslovom "Otadzbina te zove" i pecatom neke od bosanskih opstina, a servis pruzaju sekretarijati za narodnu odbranu u Srbiji, kojima su izbeglice duzne da se jave, da bi odatle bili upuceni u sabirni centar u Bibanj Potok, pa na ratiste. Onima koji se ne odazovu, preti privodjenje, pa vojni zatvor kao dezerterima. Vecina se, ipak, razbezala i pomoc trazi u Visokom komesarijatu za izbeglice, koji, osim saveta da se i dalje skrivaju, jedino moze da uputi posmatrace u vojne odseke, da upozori domace vlasti da se ovim cinom krsi Medjunarodna konvencija o statusu izbeglica, i da obevesti UN o tome.

Portparol Generalstaba Vosjke Jugoslavije Ljubodrag Stojadinovic demantuje pisanje Njujosrk tzajmsa i Vremena da su jedinice jugoslovenske bojske angazovane poslednjih nedelja u vojnim operacijama u Bosni. Tvrdeci da tamo nema jedinica VJ, visoki oficir kaze:"Ne iskljucujemo mogucnost da se u jedinicama Republike Srspke, kao dobrovoljci, bore drzavljani SR Jugoslavije, medju kojima i bivsi pripadnici VJ. Dobrovoljcima iz SR Jugoslavije, kao slobodnim ljudima, niko ne moze ioduzeti pravo da raspolazu svojim sudbinama i bore se za opstanak svog naroda, tim pre sto je islamski fundamentalizam u borbi protiv Srba vec dobio planetarne razmere." (Borba)

"Od ratnika do dzavnika" -tako je naslovljen portret novog predsednika Republike Srspke Krajine Milana Martica u "Borbi". Autorka teksta, njegova zemljakinja, Snjezana Pokrajac Stamatovic, opisuje ga kao coveka bez politickih ambicija, koji se duznosti prihvatio na nagovor drugih "prijatelja, boraca, naroda". Mada prvi na linijama fronta, zbog cega je postao legenda, Martic ne voli titule. Odbio je cin generala, koji mu je nudio bivsi predsednik G. Hadzic, uz reci da mu nije potrebna titula, dovoljno mu je sto ima poverenje naroda. U cestim krajiskim politickim raskolima, ovaj Kninjanin cinovnickog imidza, uglavnom je nastojao da bude pomirljiv, da se preterano ne stavlja ni na jednu stranu, kaze autorka. Krasi ga jos prostodusnost i otvorenost koja je maksismalno dosla do izrazaja kada je u susretu sa S. MIlosevicem rekao:"Reci mi, brate, bez uvijanja , koga u Krajini podrzavas."

BORBA se bavi i uticajem "Sutela" (nedavno osnovana TV na Plitvicama) na izbor Martica za predsednika. Novinar Srdjan Radulovic pise da Marticev uspon od gubitnika, koji je u prvom izbornom krugu zasotajao za Milanom Babicem za 60 hiljada glasova, do pobednickog trona, mnogi popvezuju sa medijskom i politickom kampanjom izreziranom u Beogradu. Sudeci po reagovanju pojedinih Kninjana, Sutelova kampanja je uspela da nametne sud gledacoima da je Martic za svesrpsko ujedinjenje, a da je Babicu stalo damo do vlasti i po cenu sukoba sa Milosevicem, odnosno Srbijom.

BORBA u nastavcima objavljuje tekstove o stanju na univerzitetu i nauci uopste. Uz konstataciju da je u Srbiji registrovano oko 15 hiljada naucnika i istrazivaca, od kojih vecina po svteskim kriterijumima to ne bi mogla da bude, navodi se podatak da je u poslednje vreme iz zemlje otislo blizu 20% najtalentovanijih mladih naucnika. Po recima dr Vladimira Glisina, direktora Instituta za molekularnu genetiku, "oni nemaju tri zivota, pa da jedan poklanjaju socijalizmu, drugi Srbiji, a treci ostavljaju za sebe." PO dr Glisinu, medju profesorima i naucnicima ima dosta onih koji taktiziraju sa vlastima radi sitnih dobiti, ponekog puta u inostranstvo i sl.

Ko je Zirinovskog pozvao u goste: Drustvo srpsko-ruskog prijateljstva, (predsednik Veselin Djuretic), Jugoslovenska socijaldemokratska stranka i njen lider advokat V. Cvetic, Ministarstvo inostranih poslova Republike Srspke (ministar Aleksa Buha) ili Republika Srspka Krajina, ondosno njen ministar Slobodan Jarcevic? BORBA pokusava da odgonetne enigmu, ali u tome samo delimicno uspeva. Za razgovor je raspolozen samo Velimir Cvetic koji priznaje da je pozvao Zirinovksog,a kako se saznaje, ovaj ce za vreme boravka u Beogradu odsesti u kuci Cvetica.

MILICA LUCIC CAVIC