HALO ZAGREB, OVDE BEOGRAD

AIM,BEOGRAD,28.1.94. "U prvom trenutku sam osjetio bijes na sve te ljude i politicare sa prostora bivse Jugoslavije. Na samom pocetku rata sam govorio da ce doci dan kada ce svi oni da se pozdravljaju, piju viskije i da se ljube, a da ce neki mladi ljudi zauvek ostati pod zemljom" - rekao je, neposredno po objavljivanju vesti o srpsko-hravtskom sporazumu u Zenevi, poznati glumac Rade Serbedzija iz sada daleke Ljubljane, glumac kome vise nije bilo mesta ni u njegovom Zagrebu ni u njegovom Beogradu. "Govorio sam da ce ostati ljudi izgnani iz kuca. Lutace po celom svijetu, osakaceni i nesretni.

Druga reakcija je bila - nada da ce, valjda, ako taj rat stane, biti sacuvani zivoti nekih novih ljudi".

Ovakva ili slicna reakcija tipicna je za ljude koji su sve ove duge ratne godine uspeli da sacuvaju sebe za neko doba razuma, ako ga na ovim prostorima u dogledno vreme bude (Radetova izjava je, inace, objavljena u emisiji "Doba razuma", emitovanoj na nezavisnom radiju B 92). Malo ko je, medjutim, poverovao da je Zenevskim dokumentom doba razuma nagovesteno. U Beogradu je vest odjeknula, ali bez euforije. Jednostavno, previse je bilo potpisa i previse sporazuma i previse krvi nakon njih, da bi iko poverovao dvojici ratnika, naglo preobucenih u mirotvoracke odore.

Ljudi, pogodjeni prekidom komunikacija sa Hrvatskom, u kojoj su im ostale raspolucene porodice, prijatelji, poslovni partneri...ponadali su se da ce im ovaj predah u neprijateljstvu Zagreba i Beograda olaksati zivot. Otvaranjem Ureda republike Hrvatske u Beogradu mozda za vizu nece morati cak u daleku Budimpestu, mozda ce uspeti da stignu na sahranu bliskog rodjaka, mozda ce telefonom cuti prijatelja posle tri godine prisilne cutnje.

Ljudi, nepovratno zarazeni mrznjom, prete - Ured ovde, kao uostalom i Biro tamo, nece osvanuti citav. "Necemo, valjda, pustiti ustase usred Beograda."

Ali, posto vecinsko misljenje u Srbiji jos poslusno prati sve Miloseviceve zaokrete, ovdasnja vlast nema razloga da previse brine zbog sospstvene javnosti. Za ovaj potez manje nego inace, jer Srbija sve vise oseca posledice finansiranja rata i medjunarodne blokade. Beda je tu - ljudima je dosta rata. Opozicija, medjutim, ili - njen veci deo koji se u predizbornim promocijama utrkivao sa socijalistima u brizi za Srbima van Srbije - sada je postala radikalnija i od samog Milosevica. Demokrata Zoran Djindjic, na primer, povodom Zenevskog sporazuma, izjavljuje : "Krajina nije Hrvatska... Prvo treba normalizovati odnose Knina i Zagreba, pa onda Beograda i Zagreba." Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije: "Ne mir na stetu srpskog naroda". Dragoljub Micunovic se brine da li je to pritisak na Krajinu. Vojislav Seselj, sef ultranacionalistickih radikala kupi poene u svom obracunu sa socijalistima: "Milosevic je ugovorio predaju Republike Srspke Krajine."

Vuk Draskovic je izrazio sumnju u namere potpisnika, rekavsi da samo moze da se " ljudski raduje ako su otvoreni putevi mira i to jednog pravicnog mira". Vesna Pesic, celnik Gradjanskog saveza, stranke koja je dosledno antiratno orijentisana, obradovana je, ako je ovo prvi korak ka miru.

Drzavni mediji su brze-bolje objavili suzdrzanu, tolerantnu reakciju Slobodana Jarcevica, ministra inostranih poslova iz Knina: ""Zenevski sporazum nije prejudiciranje resenja za Krajinu". Mile Martic, novoizabrani predsednik RSK na prvoj pres konferenciji je rekao, a drzavna televizija s vidnim uvazavanjem prenela, da Krajina nije deo Hrvatske i da je uvodjenje novog super dinara i u ovu srpsku zemlju prvi korak ka stvaranju jedinstvene srpske drzave. Savezni ministar Vladislav Jovanovic poziva se na Vensov plan i negira da je postignut dogovor o Krajini mimo razgovora Knin-Zagreb.

Za AIM, medjutim, dr Konstantin Obradovic iz Instituta za medjunarodno pravo objasnjava: "Pozivanje na Vensov plan u potpisanoj izjavi je indikativno, jer je Jugoslavija tim planom prihvatila da Krajina ostane u Hrvatskoj."

Beogradski mediji nezavisne orijentacije pokusavaju da objasne pozadinu ovog sporazuma. Manje-vise, svi se slazu da je sporazum iznudjen, kako teskom unutrasnjom situacijom i u Srbiji i u Hrvatskoj, tako i pritiskom medjunarodnog faktora - Srbija ne moze jos dugo pod sankcijama, Hrvatskoj preti izolacija - kao i zajednickim interesom da se Alija Izetbegovic prisili na kapitulaciju.

Svetska a i domaca stampa ukazuje na opasnost od hrvatsko-srpske ofanzive u Bosni protiv Muslimana. Namera je, zakljucuje poznati novinar Aleksandar Nenadovic, vise nego ocigledna: "sto brze i sto jace stezati politicki, ako ne i vojni obruc oko sve bolje opremljenih i napadacki sve ambicioznijih muslimanskih formacija 'bivse BiH' koje predvodi Alija Izetbegovic". Ovu dimenziju hrvatsko-srpskog sporazuma politicki akteri (opozicija, pre svega) precutkuju, jer je briga za stradanje" treceg" u Bosni politicki neprofitabilna.

Sve u svemu, u Beogradu je vidljiva suzdrzanost. Ipak, carsija, ponesto sapuce.

Procurila je vest da se u Patrijarsiji SPC razmatra mogucnost povratka odbeglih svestenika iz Hrvatske medju svoju pastvu. Prvi su otisli, hoce li se prvi vratiti?

Nezavisnim novinarima, koji putuju ovih dana za Zagreb, nadajuci se da ce prvi to uciniti starim putem "Bratstvo-jedinstvo", jedan politicki mudar covek je rekao: imate manje sanse nego pre sporazuma, jer, ako treba opet krenuti bratstvom i jedinstvom, to ce prvo pompezno uciniti oni koji su sa njega skrenuli.

Dok se, dakle, sve ove igre igraju, gradjani cekaju da zazvoni telefon: Halo Beograd, ovde Zagreb.

Branka Mihajlovic