SRPSKO-HRVATSKA PROBA

Promene i prividi

AIM, Beograd, 26.1.94.

Choveku koji, slikovito receno, pocinje od nule, i jedini- ca moze da izgleda gorostasno, bas kao sto u panonskoj ravnici, kako bi vojvodjanski seret rekao, i bundeva lici na brdo.Salu nastranu, ali ovo sto se dogadja izmedju Beograda i Zagreba izma- mljuje i takva poredjenja.I njima kao da je sudjeno da od malog prave veliko.

Koliko juce,u zajednickoj,pomalo vec zaboravljenoj SFR Jugoslaviji,sve je bilo otvoreno i povezano.A onda je,u naletu nacionalistickog ludila, osvetnicko nasilje uzelo pod svoje i ljude i imovinu koju su stvarale generacije.Sve sto je bilo za- jednicko kao da je postalo ukleto i nepozeljno:ili je bezobzi- rno unistavano i obezvredjivano, ili sikanirano i obescaseno. U ime poravnavanja starih raccuna i zastite "nacionalnih sve- tinja" nije postedjeno nista sto je smetalo bahatim siledzi- jama:od fabrika i drumova do mesovitih brakova i pravopisa.

I zato sada, kad pod teretom razornih posledica, i jedni- ma i drugima dogoreva do nokata, uskladjivanje zajednickih po- treba mora da pocne-od poccetka.Posle zajednicke Izjave pot- pisane u Zzenevi 19.januara, na redu je prva prakticcna provera nacelne spremnosti Srba i Hrvata da opet pocnu da zive "kao normalan svet":obnova ratom iskidanih telefonskih linija. Iako u redovnim prilikama, sama po sebi, ne bi izazvala veca uzbudjenja, ta vest, ovde i sada, posle svega sto se dogo- dilo izmedju Srba i Hrvata, mogla bi imati jacce efekte i od zenevske Izjave.Nije, uostalom, tajna da su mnoga, pa i neka na- jsvecanija politicka saopstenja i obecanja, s potpisima sr- pskih i hrvatskih funkcionera, zavrsila kao mrtva slova u de- ponijama arhivske gradje, ako ne i u diplomatskim korpama za otpatke.To, dabome, ne mora da znaci da ista sudbina ceka i dokument s potpisima ministara spoljnih poslova, Jovanovica i Granica.Ali ako telefonske veze ne prorade, ili ako opet budu prekinute, malo ce ko biti spreman da veruje u trajnu vrednost zenevske Izjave.

I obratno, razume se:ako obnovljene telefonske i druge komunikacije odole politickim iskusenjima koje i dalje proi- zvodi surovo nasledje nacionalistickog slepila, podozrenja i mrznje, ovo bi lako mogao biti pocetak istinskog zaokreta nabolje u odnosima izmedju Hrvatske i Srbije.Krupnije prome- ne nece se, naravno, dogoditi preko noci.Ali ne bi trebalo zanemariti ni, ako se tako moze reci, funkcionalne medjuza- visnosti.Ili, ako hocete, svojevrsne lancane reakcije.

Jer, ako telefonsko-telegrafska mreza moze slozno da se obnovi i odrzi, ako sve veci broj Hrvata i Srba, posebno privrednika, pocne na to da se navikava i s tim u skladu da se ponasa, nece li slicne potrebe dolaziti na red same od sebe? Na razne nacine.Mozda i preko rastucih zahteva o ko- je nadlezni nece smeti da se ogluse.

Zasto bi, na primer, Autoput Zagreb-Beograd, sada, vecim svojim delom avetinjski pust, morao da ostane zatvoren? Ili:ako se Autoput otvori, zasto bi zeleznica ostala umrtvljena kao bespomocna zrtva bezumnog rata u kojem je ubogaljena i hrva- tska a ne samo srpska privreda? I tako dalje, ali ne suvise da- leko.

Ugodno je verovati u svetlije srpsko-hrvatske perspek- tive ali nije uputno zanemarivati nalicje realnosti koje se i golim oko vidi:podudarnost interesa izmedju beogradskog i zag- rebackog politickog vrha, izrazena u svecanoj, zenevskoj najavi spremnosti na postupnu normalizaciju medjudrzavnih od- nosa, nije ni slucajno tako jednostavna kao sto na prvi po- gled moze da izgleda.

Pre ce biti da je usaglaseno oglasavanje spremnos- ti na medjudrzavnu normalizaciju plod dvojakih, unutrasnjih i spoljnih okolnosti.Ponajvise onih na koje vlasti u Zagrebu i Beogradu najmanje uticu.U prvom slucaju, kad je rec o unu- trasnjim prilikama, bolje reci neprilikama, one su, uprkos nema- lim razlikama, dovoljno ozbiljne i, reklo bi se, sve ozbiljnije i u Hrvatskoj i u Srbiji.Nije li, stoga, razumno pretpostaviti da obe strane prizeljkuju i istu kakav-takav medjusobni komrpo- mis ne bi li i tako ublazavale unutrasnju napetost?.

Teznja ka normalizaciji moze se, dakle, tumaciti kao usaglasen ali prevashodno iznudjen korak.Cilj je da se makar smanji sve nepodnosljiviji privredni, politicki i pisholoski ratni teret.Vreme je za predah.Ta teznja, prema procenama koje, izgleda, nisu sporne ni medju onima koji pokazuju, makar uslovnu naklonost prema beogradskom ili zagrebackom rezimu, uslovlja- va i odgovarajuce usaglasavanje u bosansko-hercegovackom ratnom kosmaru.I to u oba smera:kako prema medjunarodnom fa- ktoru, poglavito skepticima u zapadnom svetu, tako, i pre svega, prema muslimanskoj centrali u Sarajevu.

Uz pretpostavku da ce RS Krajina, posle izbora Milose- vicu naklonjenog Milana Martica za predsednika biti manji ka- men spoticanja, sve naglasenije, makar i precutno ispomaganje Hrvata i Srba u Bosni moglo bi da se ucvrsti.Namera je, zaklju- cju upuceni, ocigledna:sto brze, i sto jace, stezati, poli- ticki, ako ne i vojni obruc oko sve bolje opremljenih i napa- dacki sve ambicioznijih muslimanskih formacija "bivse BiH" koju predvodi Alija Izetbegovic.

Ali to je, kako se cini, u sadasnjim okolnostima, ra- cunajuci tu ponesto oslabljenu ali jos ne i zanemarljivu medjunarodnu podrsku Izetbegovicu, lakse planirati kao zaje- dnicki interes nego li ostvariti kao operativni cilj.A cilj je-prisiliti vladu u Sarajevu da, bez novih krupnijih potrazi- vanja, najzad, stavi potpis na zenevski mirovni sporazum.

Izetbegovic, istina, rizikuje da neodustajanjem od ra- tne opcije dovede u pitanje spoljnu (uglavnom islamsku) podr- sku bez koje ne moze.Ali, opet, nadlezni u Zagrebu i Beogra- du moraju znati da bi od prejakog pritiska na Muslimane oni mogli imati vise stete nego vajde.Pogotovo ako, prosiruju- ci medjusobno ispomaganje, staro podozrenje da im je cilj da "bivsu BiH" podele izmedju sebe.U tom slucaju, beznadje u Bosni i oko nje sve teze ce pogadjati sve aktere krize.

Ohrabrujuca najava srpsko-hrvatske normalizacije ima,
sve u svemu, i dublju pozadinu.Njome se mnogo sta stavlja na probu, kako u Bosni tako i u Beogradu i Zagrebu.

ALEKSANDAR NENADOVIC