VLADA NACIONALNOG JEDINSTVA AUDIJENCIJA

Da li je Milocevi+eva ideja o vladi nacionalnog jedinstva u Srbiji ozbiljna?

siõe:Predsednik Srbije pozvao je 21. popodne predstavnike nekoliko opozicionih partija na razgovor o vladi nacionalnog jedinstva. Razgovoru se odazvao Vuk Drackovi+ predsednik SPO, Zoran Djindji+ iz Demokratske stranke i Andrac Agocton, predsednik Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara. Na poziv se nije odazvao Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije i predstavnik Srspke radikalne stranke.

AIM,BEOGRAD, 22.1.94.

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic je popodne 21. januara 1994 svim partijama ponudio da podrze vladu nacionalnog jedinstva, ne pominjuci mandatara. Na brzinu je primio predsednika SPO Vuka Draskovica, nosioca izbornih lista Demokratske stranke Zorana DJindjica, predsednika DZVM Andrasa Agostona i generalnog sekretara SPS Milomira Minica. Oni koji su se pozivu odazvali samo nekoliko sati posto im je urucen. Vojislav Kostunica, predsednik Demokratske stranke Srbije nasao je izgovor u "zauzetosti", a iste veceri je bilo jasno da je on taj improvizovani razgovor odbio. Tomislav Nikolic, vodja poslanicke grupe Srpske radikalne stranke, nije pristao da se sretne s predsedniukom Milosevicem dok ne prestanu napadi na Srpsku radikalnu stranku na drzavnoj televiziji. Kasnije je precizirao da poziv Predsednika Republike nije prihvacen zato sto nije bio upucen predsedniku Srpske radikalne stranke dr Vojislavu Seselju, a radikali nece dozvoliti da ih Milosevic razbije.

FORMULA

Zoran DJindjic se u izjavi posle razgovora sa predsednikom Milosevicem pohvalno izrazio o ideji da se formira vlada nacionalnog jedinstva, koju je i sam predlagao. Posle decembarskih izbora zbog tog predloga bile su veoma rasirene spekulacije da ce Demokratska stranka direktno stupiti u koaliciju sa socijalistima. DJindjic je to vise puta demantovao, naroYito otkad je u Demokratskoj stranci poYela bitka za predsedniYko mesto, ali je nastavio da propagira ideju o medjustranaYkom kompromisu. Andra× Ago×ton, preciziraju_i da je ova stranka "opozicija i vlasti i opoziciji", takodje je dao do znanja da mu je ideja o vladi stranaYkoj kompromisa bliska, po×to DZVM ne namerava da bude jeziYak na vagi izmedju vlade i opozicije.

OKTROISANI PROGRAM

Ti nagoveÎtaji moäda govore da je Predsednik Srbije na putu da ipak nadje formulu za sastav vlade i prevazidje blokadu novoizabranog parlamenta. On se nije sreo sa stranackim prvacima odmah posle izbora, vec je najpre oktroisao program koji treba da sporovodi buduca vlada. Iz Amerike je pozvan stari ekonomista Dragoslav Avramovic koji je po sopstvenim recima, za dve noci napisao stabilizacioni program, kompilirajuci rad nekoliko beogradskih ekonomskih instituta, ali su se njihovi predstavnici Avramovicevog predloga odrekli. U medjuvremenu, srpska vlada Nikole Sainovica iz proslog saziva, koju je predsednik Milosevic jesenas spasao smenjivanja, i vlada saveznog premijera Radoja Kontica, protiv koje je u Skupstini Jugoslavije pokrenut postupak za smenjivanje, operacionizovale su program monetarne reforme, uvele su nove poreze i dve monete (od kojih je slavnija ona koju reklamiraju kao super-dinar u vrednosti jedne nemacke marke). Nikola Sainovic je kandidovao Avramovica za guvernera Narodne banke; javnosti je objasnjeno da ce, svakako, biti bolje jer drugacije ne moze biti. Skupstina Srbije, u kojoj raznorodna opozicija ima vecinu, treba samo da potvrdi vec doneti program.

NADSTRANACKI RECEPT

Socijalisti, pokusavaju da "kupe vreme", racunajuci na to da opozicione partije, bar izvesno vreme, nece napadati program monetarne reforme koji su i same trazile i da nece moci da odbace formulu koju su same predlagale. Formiranje vlade nacionalnog spasa predlagali su jos u leto 1991. godine, na pocetku rata, Dragoljub Micunovic iz Demokratske stranke i Slobodan Rakitic iz SPO, ali je Slobodan Milosevicu arogantno ismejao njihove prognoze da ce se rat oduziti i da ce narod gladovati. Kazu da je Slobodan Milosevic slavodobitno izgovorio recenicu: "Sve se sliva u nas levak!" i "Rat ce biti kratak!" Vlada nacionalnog spasa trazena je i tokom demonstracija 1992. Posle svega, socijalisti su tvrdili da su u decembru 1993. postigli "najveci izborni uspeh koji je u proporcionalnom izbornom sistemu iko postigao u poslednjih dvadeset godina", potom su nabusito odbacivali predloge o deobi vlasti, ocekujuci da ce sami formirati vladu, onda su govorili da ce pozvati druge partije da "predloze kandidate" - za socijalisticku vladu. Sada im Milosevic, naveden rizikom da za nekoliko meseci moze dodje do toga da se raspadnu vitalni sistemi kao elektrodistribucija, saobracaj ili socijalna mreza, nalaze da propagiraju vladu nacionalnog jedinstva. Formulacija koju okrecu drzavni mediji glasi "vlada bez obzira na stranacku ili nestranacku pripadnost", a socijalisti su se vec proslavili svojim "nestranackim" ljudima kao sto su bili profesor Budimir Kosutic ili Brana Crncevic. Posto vise uglednih ekonomista (medju njima je i dr Ljubomir Madzar) tvrdi da Avramovicev program pociva na pogresnim pretpostavkama, vlada nacionalnog jedinstva mogla bi, zapravo, biti razanj za buduceg zrtvenog jarca. Vlast racuna na to da ce opozicija, ako ne prihvati vladu nacionalnog jedinstva, biti proglasena krivom za neuspeh programa, ako ga prihvati bice kriva za krah programa koji nije koncipirala i politike koju nije vodila. Medjutim, Vojislav Kostunica vec sada otvoreno napada Avramovicev program kao skupu obmanu. To cini i Srpska radikalna stranka, ciji lider dr Vojislav Seselj gospodina Avramovica naziva "smesnim starcem". Sve vise opozicionara izjavljuje da rezim pokusava da na brzinu improvizuje monetarnu reformu, ocekujuci da ce se preko nje domoci deviznih rezervi gradjana.

BEZ KONSENZUSA

Za izlaz iz ovakvog stanja potreban je ozbiljni a ne fingirani konsenzus svih politickih snaga, sindikata i drzave koji jos nije na vidiku. U petak je potpredsednik Savezne vlade dr Jovan Zebic boravio u Banjaluci da bi pregovarao sa tamosnjom vladom Republike Srpske oko uvodjenja super-dinara na teritoriji Karadziceve drzave. Za buducu reformu bice, dakle, odgovorno ukupno pet vlada (srpska, crnogorska, jugoslovenska i dve krajiske). To bi, s druge strane, moglo da znaci i da do subote 22. janura s Karadzicem nije bio postignut sporazum na koliko ce dotacija iz SRJ moci da racuna u buducnosti. U Skupstini Jugoslavije operisano je podatkom da svaki cetvrti dinar nacionalnog proizvoda odlazi u krajine i da se taj neekonomski odliv mora redukovati. Izgleda da ni Vojska Jugoslavije nije pristala na prvobitno predlozeno smanjenje vojnog budzeta i sa sastanka vrhovne komande saopsteno je da ce vojska imati prednost u finansiranju, posle cega je doslo do odlaganja pocetka provodjenja programa. Socijalnog konsenzusa za izlaz iz krize nema, ako se ne racuna jedan formalni sastanak premijera Nikole Sainovica sa drzavnim sindikatima (nezavisni su potpuno zaobidjeni).Vlast je smogla snage da javno saopsti ce broj nezaposlenih porasti za najmanje 400 hiljada, a posto je u januaru 1994. hiperinflacija prakticno ponistila zarade zaposlenih, obecala da ce ih, trosenjem drzavnih rezervi, nesto malo povecati. Neki ekonomisti misle da je doneta politicka odluka da se iz drzavnih rezervi za nekoliko meseci kupi socijalni mir.

SUZANJ U NOVOM DVORU

Politicki konsenzus podrazumeva i deobu vlasti, na sta rezim, ocito, nece pristati. Milomir Minic, generalni sekretar SPS izjavio je, posle razgovora s predsednikom Milosevicem, da socijalisti nameravaju da zadrze mesto predsednika Skupstine Srbije, a, podsecajuci da i sada socijalisticka vlada ima ministre koji nisu clanovi SPS, nagovestio je da socijalisti i dalje misle na vladu koja bi bila pod njihovom dominacijom. Vuk Draskovic se, inace, na izlasku iz zgrade Novog dvora, gde je smesteno predsednistvo Srbije pohvalno izjasnio o Slobodanu Milosevicu rekavsi da je on "simpatican" i "prijatan u razgovoru", a na pitanje kako je mogao s njim da razgovara kad ga je nazivao "Sadamom", Draskovic je uzvratio da se nikada nije lose izjasnio o Slobodanu Milosevicu licno, vec da je samo kritikovao njegove poteze. Draskovic je bio prozirno meksi, zato sto je zapravo pokusao da se s predsednikom Milosevicem nagodi da na mesto predsednika Skupstina Srbije bude izabran poslanik Deposa. On je, doduse, i pored satisfakcije suznja koji je isao u zvanicnu audijenciju, vec na izlasku iz zgrade dvora pokazao i malo ironije, kada je rekao da je tokom razgovora sa Slobodanom Milosevicem sluzena kafa, uz kafu je isla voda a u vodi - led. Posto je sredio utiske, Draskovic je,dva sada kasnije u razgovoru u NTV studiju B, bio ponovo tvrd - rekao je da je on sam, motivisan partijskim i narodnim interesima,velikodusno presao preko cinjenice da je bio hapsen i prebijan, a da kod predsednika Milosevica nije primetio volju za kompromis. Upitan da li je odmah posle izbora bio pozvan kod predsednika Milosevica, Draskovic je pocetkom januara izjavio da ga ne interesuju nagovestaji o namerama Predsednika Republike "koji dolaze preko predsednika izvrsnog odbora jedne opozicione stranke". Aluzija se odnosila na Zorana DJindjicu, koga opozicione kolege sumnjice da je jos pre izbora sklopio tajni sporazum s predsednikom Milosevicem. Moze se reci da je i Draskovic sada evouilirao skoro do tacke prakticnog prihvatanja ideje vlade nacionalnog jedinstva, samo za nju pokusava da nesto izvuce. Vojislav Kostunica nije imao iluzija o namerama socijalista - njima nedostaje tri poslanika u parlamentu i nista vise. Dr Milan Bozic poslanik Deposa procenjuje da Milosevic pokusava da nasamari opoziciju, to je bio "manevar odvlacenja", a da je glavna ideja ometanje cvrscih dogovora opozicije oko predsednika Skupstine. Posle razgovora s Milosevicem nastavljeni su dogovori opozicionih partija oko toga, ali u subotu DJindjic takvom sastanku nije prisustvovao i opozicija nije postigla sporazum oko zajednickog kandidata( mada su se predhodno slozili da Depos predlozi kandidata). Dragan DJilas, bivsi student prorektor na Beogradskom univerzitetu je u emisiji "Weekly Report" Radija B 92 tu lakovernost i konfuziju srpske opozicije uvio u sarkazam, rekavsi da je Predsednik Srbije ispunio tri od cetiri zahteva studenskog pokreta iz leta l992. - raspustio je skupstinu, raspisao vanredne izbore, a sada je prihvatio i ideju o formiranju vlade nacionalnog jedinstva - ostaje samo jos jedan najvazniji - njegova ostavka.Samo, sada bi, pre nego sto podnese ostavku, trebalo i da raspusti sve opozicione partije u Srbiji.

MILAN MILOSEVIC