KO JE KOGA PRIZNAO
Srpsko-hrvatsko "deklarisanje"
AIM, Beograd
"Stvarno je za "fuj" sta su ta dvojica napravila tamo u Zenevi. Samo sto se nisu zagrlili,popili skupa i zapjevali",ogorceno je uzviknula pedesetogodisnja Milica R. izbeglica iz Siska,kada je saznala da da su "veliki majstori rata", Slobodan Milosevic i Franjo Tudjman, odlucili da normalizuju srpsko-hrvatske odnose i otvore predstavnistva dveju vlada. U Beogradu- Ured Republike Hrvatske. U Zagrebu - Biro Savezne Republike Jugoslavije. Preko njih ce se "graditi uzajamno poverenje", dok bi otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb i obnovu telefonskih veza tek trebalo ocekivati.
- Moja porodica je na ulici, nemamo ni krov nad glavom, ni posao. Zasto to nisu uradili ranije? Zasto nisu ucinili da se sa prijateljima i komsijama razmenimo kao ljudi, a ne da nas doteraju do prosjackog stapa. Ni onda nas, male ljude, niko nije pitao,a i sada rade po svome, a sve se na nasim ledjima slomilo. I sad bi, misle, sve zrtve trebalo zaboraviti. Prosto ne znam sta da kazem - zgranuto ce Milica R.
Posle Karadjordjeva i Zeneve, Vukovara i hiljade svezih grobova, ponovo ce se putovati putem "bratstva i jedinstva", telefonirati prijateljima u Zagreb? Mozda letovati na Mljetu? Radovati se mirotvorackim potezima oprobanih "ratnika", ili ocajavati zbog licemerja kakav svet nije video? To su pitanja koja sebi postavljaju dva mrznjom i ratom iscrpljena naroda,posle potpisivanja Deklaracije u Zenevi.
U CETIRI OKA
Tek sto je sadrzaj Deklaracije objavljen, poslusni "decki" iz Bosne i Hercegovine, Nikola Koljevic i Mile Akmadzic pozurili su da svima stave do znanja ko, u stvari, vodi ovaj rat. Republika Srpska i Hrvatska zajednica Herceg Bosna potpisale su istog dana u Zenevi zajednicku izjavu o uspostavljanju trajnog mira i zvanicnih odnosa. Izmedju dve bosanske republike "ne postoje problemi koji se ne mogu resiti mirnim putem". Moze se samo zamisliti sta o tome misle Muslimani.
Srpska i hrvatska javnost,kao i obicno nepripremljene za sudbinske odluke svojih vodja, reaguju bez euforije i sumnjicavo. I jednima i drugima se namece sustinsko pitanje:ko je koga tim potezom priznao.
Za Franju Tudjmana na to pitanje postoji samo jedan odgovor. "Jugoslavija je priznala Hrvatsku u njezinim medjunarodno priznatim granicama", izjavio je, po povratku iz Zeneve, sef hrvatske drzave. Hrvatska opozicija, medjutim, tvrdi da se to u Deklaraciji nigde izricito ne kaze, te da je bas ovim potpisivanjem Hrvatska izgubila oreol zrtve , a "agresorska Jugoslavija" postala priznati partner i dobar sused.
Milosevic se, ocekivano, nije obratio svom narodu sa objasnjenjem novog kursa. Ta nezahvalna duznost zapala je potpisniku Deklaracije, saveznom ministru za inostrane poslove, Vladislavu Jovanovicu. On je "unapredjujuci duh pregovaranja" izjavio da nije rec o priznanju , niti uspostavljaju diplomatskih odnosa.
"Pitanje Republike Srpske Krajine treba da se resava u skladu sa Vens-Ovenovim planom, u direktnim pregovorima sa predstavnicima hrvatske vlade. Zenevski sporazum nije prejudiciranje resenja za Krajinu", diplomatski se izjasnio savezni ministar. Da se otkloni pitanje o izdaji Krajine, a "da se Vlasi ne dosete" priskocio je u pomoc ministar za inostrane poslove RSK, Slobodan Jarcevic, koji je ocenio da izjava "ne narusava integritet i suverenitet RSK".
Domaci opozicionari su prepoznali "kukavicje jaje". Po Vuku Draskovicu, prisustvujemo velicanju kao mirotvoraca onih koji su rat zapoceli, a Vesna Pesic iz Gradjanskog saveza u novoj situaciji ipak vidi prvi korak ka miru i uspostavljanju odnosa.
Vojislav Seselj, sef radikala, nije prevideo "da je cinjenica da je Franjo Tudjman u prisustvu Milosevica izrekao stav da ovo potpisivanje predstavlja priznanje Hrvatske u njenim avnojevskim granicama, a Milosevic ni prstom nije mrdnuo, sto je jos jedno svedocanstvo da postoji tajni sporazum na stetu srpske Krajine, da je Milosevic vec ugovorio prodaju srpske Krajine.
"Iz teksta se ne vidi sa kojom drzavom je Jugoslavija potpisala sporazum, sa avnojevskom, ili onom cije nove granice postoje vec dve godine", prokomentarisao je Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije.
Komentarisuci za AIM Zenevsku deklaraciju, Konstantin Obradovic, iz Instituta za medjunarodnu politiku ( zamenik saveznog ministra u bivsoj, Panicevoj vladi) kaze:
"Iako izjava nije priznanje Hrvatske u starim granicama,jasno je da je ona rezultat razgovora u cetiri oka Milosevica i Tudjmana, koji su vrlo verovatno po tom pitanju postigli sporazum. Vidi se to po diplomatskoj Jovanovicevoj izjavi gde se naglasava da ce se Krajisnici sami dogovoriti sa hrvatskim vlastima. To, izmedju redova, porucuje da ce biti prepusteni. Verovatno u obliku neke sasvim siroke autonomije u okviru Hrvatske, sto se, naravno, nece dogoditi vec sutra. Pozivanje na Vensov plan je indikativno, jer je Jugoslavija tim planom prihvatila da Krajina ostane u Hrvatskoj."
Da je "tajna diplomatija" urodila plodom vidi se i po ponasanju dve monstruozne televizijske masinerije. Nema zajapurenih komentara o "srbocetnicima" i "ustaskim hordama", sve je vrlo uctivo i dobrosusedski. Ne prebrojavaju se vise proterani da bi se dokazalo da je druga strana gora. Cak, sudeci po izjavi Brane Crncevica, nesretnici vise i nisu izbeglice vec - preseljenici.
JEZUITSKA POLITIKA
Samo kratko pamcenje ,poslovicno ukorenjeno na ovim prostorima, moze Slobodanu Milosevicu kao mirotvorcu da podari propagandni poen. Jer, upravo potpisana Deklaracija ima svoj "background." Samo l5 meseci ranije u Zenevi je potpisao sa Tudjmanom slican tekst drugi pregovarac, tadasnji predsednik SRJ, Dobrica Cosic.
Posle boravka Sajrusa Vensa i Lorda Ovena u Beogradu 29.septembra, Milan Panic, kao savezni premijer i Dobrica Cosic su se nasli u Zenevi, a Deklaracija je objavljena l.oktobra. Predvidela je razmenu zarobljenika, otvaranje auto-puta, pocetak platnog prometa, povlacenje vosjke sa Prevlake, osnivanje biroa. Cosicev kabinet je tad morao da se brani pred organizovanim napadima razlicitih "srpskih patriota".
Osnovani su tada paralelni komiteti za medjudrzavnu saradnju. Odrzana su i tri zajednicka sastanka, dva u Zagrebu i jedan u Beogradu. Samo, srpska vlada nije htela da prihvati "izdajnicki cin" Cosica, pa je odbila da delegira svoje clanove u taj komitet.
Slobodan Milosevic je desetak dana posle Cosicevog potpisivanja Deklaracije rekao da on to ne bi ucinio, a u novogodisnjem intervjuu datom direktoru Televizije Miloradu Vucelicu otvoreno je sumnjicio za izdaju dvojac Panic-Cosic, zbog potpisivanja deklaracije . Jos su jezuiti imali poslovicu: kad dvoje cine isto, to nije isto.
Pljustale su tih dana krivicne prijave protiv Panica jer je dozvolio razmenu zarobljenika, "pustio ratne zlocince kojima je trebalo suditi".
Ovih dana Zeljko Simic, potpredsednik Konticeve vlade sa pompom krece stopama Panica i razmenjuje zarobljenike, a srpski predsednik vise nije tvrdokoran. Sada je mirotvorac, i vrlo, vrlo, kooperativan.
- Potpuno perverzno - komentarise Borka Pavicevic.- Sad se vidi potpuna apsurdnost te price o vekovnoj mrznji Hrvata i Srba, o nemogucnosti da se zivi zajedno. Ovo je vreme najvece ironije. Prvo su rasturili zemlju, homogenizovali narode, zrtvovali hiljade ljudi, a sada potpisuju izjave. Jasno je da je od prvog trenutka rata "volja naroda" u stvari bila volja HDZ i SPS. Smislili su da nam zemlju rastave u ime vlasti, a sada hoce da je spoje da bi ostali na vlasti. Kad rezimi to hoce, vidite, onda se moze ziveti dobrosusedski. Gde li je sada "antropoloska mrznja izmedju Hrvata i Srba" koju je "definisao" Dobrica Cosic?
Ko ce sada da plati sve bolove srpsko-hrvatskog rata? Moze li Deklaracija da izleci dusu Radeta Serbedzije, i njemu slicnih ljudi koja danas lutaju izgubljeni svetom? Za njega nije bilo mesta ni u Beogradu, ni u Zagrebu.Umesto na maternjem, glumi na tudjem, engleskom jeziku-priprema predstavu u Londonu.
-U prvom trenutku osetio sam strasnu gorcinu i bijes na sve te ljude, politicare, sa prostora bivse Jugoslavije-kaze Serbedzija iz daleke Ljubljane, gde vodi izbeglicki zivot.- Jer, na samom pocetku tog rata sam govorio da ce doci dan kada ce svi oni da se pozdravljaju, piju viskije i da se ljube, a da ce neki mladi ljudi zauvek ostati pod zemljom. Da ce dati svoje zivote u ratu njihovih nacionalnih vodja. Govorio sam da ce ostati ljudi izgnani iz kuca. Lutace ljudi po celom svetu, osakaceni i nesretni. Druga reakcija bila je nada da ce, valjda, ako taj rat stane, biti sacuvani zivoti nekih novih ljudi.
I dok Srbe i Hrvate sad razapinju ocajanje i bes, ali i nada u mir i optimizam, Alija Izetbegovic sigurno se pita hoce li se na terenu "pripomoci" Mostar i Pale, vojno paktirajuci. Upravo ogoljene prirode srpskog i hrvatskog, bratskog, rezima nagovestavaju: Bog neka je u pomoci,ili Alah, gradjanima Bosne i Hercegovine pred novom "svetom alijansom".
Gordana Igric