PREGLED STAMPE

IZJAVE I REAGOVANJA POVODOM NORMALIZACIJE ODNOSA SRBIJE I HRVATSKE

,AIM, Beograd, 21.1.94. Vlada SR Jugoslavije saopstava da potpisivanje izjave o normalizaciji odnosa ne znaci prejudiciranje, vec samo opredeljenje da se sva otvorena pitanja u srpsko hrvatskim odnosima pocnu da resavaju mirnim putem. (Borba, Politika).

Predsednik Srbije Slobodan Milosevic na pitanje novinara u Zenevi da li je potpisivanjem deklaracije priznata Hrvatska u postojecim granicama, rekao je:"Vase pitanje vezano je za problem koji postoji izmedju Krajine i Hrvatske. Taj problem moze da se resi samo u pregovorima izmedju njihovih legitimnih predstavnika. Ko zeli stabilnost svoje zemlje i Balkana radice ozbiljno na normalizaciji odnosa izmedju Srba i Hrvata i na celom podrucju". (Politika).

Predsednik Hrvatske Franjo Tudjman je takodje u Zenevi izjavio da ce "taj dokument nedvosmisleno uticati na mirno resenje politicke krize u zonama pod zastitom UNPROFOR-a u Hrvatskoj i olaksati resenje u Bosni i Hercegovini".(Politika)

Ministar inostraniz poslova Republike Srspke Krajine, Slobodan Jarcevic potpisao je u ime krajoske vlade saopstenje u kome se kaze "da se potpisivanjem izjave o normalizaciji odnosa ne narusava integritet i suverenitet RSK: Republika Hrvatska moze potpisati medjunarodne ugovore i postizati sporazume samo za teritorije koje kontrolise i koje nisu sporne. Pozivanje na dokumeta KEBS-a ne mogu podrazumevati one granice koje zeli Vlada Hrvatske, nego one koje su fakticke."(Politika)

Kandidat za predsednika RSK Milan Babic na promotivnom skupu u Petrinji rekao je da "je neophodno najpre postici pravedan i stabilan mir, a tek zatim pristupiti resavanju ostalih problema u direktnim pregovorima izmedju Krajine i Hrvatske na ravnopravnoj osnovi".Tek kad se postigne dogovor o granicama, Krajina i Hrvatska mogu da idu na medjusobno priznavanje i dogovore o saobracajnicama i sl. Savezni ministar za inostrane poslove SRJ Vladislav Jovanovic je rekao da pitanje Krajine treba da se resava u skladu sa Vens Ovenovim planom u direktnim pregovorima sa hrvatskom vladom. Zenevski sporazum nije prejudiciranje resenja za Krajinu. (Borba)

Beogradska BORBA prenela je izjavu Tudjmana po povratku iz zeneve da je "potpisivanjem Deklaracije SR Jugoslavija priznala Hrvatsku u njezinim medjunarodno utvrdjenim granicama.... Uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Beogradom otvorice mogucnost da se sva podrucja pod zastitom mirovnih snaga UN na miran nacin, bez novih zrtava i razaranja, ukljuce u pravni poredak Republike Hrvatske, iako to nece biti lako."

Lider SPO i DEPOS-a Vuk Draskovic u izjavi za BORBU kaze da novinari imaju naviku da kad odgovorni ljudi u ovoj drzavi ucine nesto ovde ili u inostranstvu naa svoju ruku- nikog ne pitajuci- razlete se pitajuci za misljenje opoziciju koja sa svim tim nema veze. Treba sacekati, kaze Draskovic, sta ce reci predsednik Republike i oni koji su s njim bili u Zenevi i da li ce ista reci. Ova pitanja treba postaviti njemu, a ne opoziciji, a ja samo mogu ljudski da se radujem, ako su zaista otvoreni putevi mira i to jednog pravicnog mira. (Borba)

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Kostunica kaze da je normalizacija pozitivna cinjenica, ukoliko se ovaj proces ne odvija na stetu srpskog naroda u Krajini. Medjutim, iz teksta izjave ne vidi se sa kojom je drzavom S R Jugoslavija potpisala sporazum- sa Hrvatskom u avnojevskim granicama, ili sa Hrvatskom cije realne granice postoje vec dve godine.(Borba)

Dragoljub Micunovic, predsednik demokrtaske stranke se pita da li je Milosevic pribavio saglasnost Krajisnika za ovaj sporazum , ili je to neka vrsta pritiska na Krajinu u sadasnjem trenutku. Ako je ishitren potez bez konsenzusa, onda tu nece biti rezultata. (Borba)

Predsednik Izvrsnog odbora Demokratske stranke, Zoran Djindjic ima jasan stav- Krajina nije Hrvatska. U izjavi za BORBU kaze:"Ukoliko Milosevic prihvata kao republiku Hravtsku ono sto prihvataju Evrospka zajednica, savet bezbednosti i drugi koji su je priznali, ja se sa takvim normalizovanjem ne slazem. Prvo je potrebno normalizovanje odnosa Knina i Zagreba, a potom Zagreba i Beograda."

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj:"Mi smo za normalizaciju odnosa sa Hrvatima, ali da Krajina ne bude meta za potkusurivanje."

POLITIKA nije trazila izjave opozicionih lidera ni eksperata, a nema ni autorskog ili redakcijskog komenatara o zenevskom sporazumu. Medjutim, u opseznom izvestaju svog dopisnika iz Zagreba citira Tudjmanovu izjavu da se "sluzbeni Beograd odrekao nasilne politike i izjasnio za normalizaciju odnosa politickim putem. Velika je to nasa pobjeda, jer vise necemo morati podnositi zrtve kako bismo oslobodili svoje krajeve..." Citiraju se i Tudjmanove reci da deklaracija znaci priznavanje suverene Hrvatske.

BORBA objavljuje komentar Milivoja Maksica, drugog coveka yu-diplomatije, pre rarspada Jugoslavije. U njemu se kaze:"Mozda nije bitno da li neko iza potpisa skriva neku svoju takticku varijantu, propagandnu potrebu ili time stvara alibi za neku suprotnu politiku. Bitno je da su dosli do izrazaja sustinski interesi ove zemlje i svake druge na tlu bivse Jugoslavije, i spoljnopoliticki prioritet, a to je gradjenje dobrosusedskih odnosa sa svima oko nas." Maksicevu paznju privuklo je tumacenje Vladislava Jovanovica da se sporazumom ne prejudicira pitanje Krajine. On upozorava svog kolegu Jovanovica da je veoma vazno da nas medjunarodni polozaj, a to znaci i moc delovanja u zastiti svojih interesa, ne bude zarobljenik ponasanja drugih, tim pre ako se na to ponasanje ne gleda uvek s odoboravanjem i ne moze uticati."

REAKCIJE IZ INOSTRANSTVA

Dopsinik BORBE iz Vasingtona citira Nacionalni radio u cijem se komentaru kaze da medjusobnog priznavanja izmedju Beograda i Zagreba nece biti dok se ne postigne dogovor o granicama, odnosno, dok se ne resi pitanje Krajine. Tudjmanova ponudu statusa autonomne pokrajine za ovu oblast prihvatljiva je za Milosevica, ali ne i za Krajisnike. Krajina je pravi test za buduce odnose Srbije i Hrvatske. Agencija AP i Vasington Post procenjuju da zenevski sporazum prevashodno predstavlja pritisak na Muslimane da prihvate podelu BIH na tri etnicke drzave. Njujork tajms citira Ovena i Stoltenberga da bi zenesvki sporazum mogao da dovede do politickog i vojnog savezistva u borbi protiv Muslimana. Moskva pozitivno ocenjuje sporazum, a Vitalij Curkin, zamenik ministra inostranih poslova Rusije dogovor o otvaranju predstavnistava u beogradu i Zagrebu karakterise kao vazan korak u odnosima Jugoslavije i Hrvatske. Atina ocenjuje zenevski sporazum kao kljucni korak u resavanju krize na citavom prostoru bivse Jugoslavije. Vecina britanskih komentatora i zvanicnika, kako prenosi beogradska stampa, ovaj sporazum vidi kao pakt za odbranu od ratobornih Muslimana, koji zenevski mir dozivljavaju kao svoj poraz. Dopisnik BORBE iz Brisela prenosi komentare u kojima preovladjuju ocene da srspko hrvatski dogovor predstavlja recept za intenziviranje rata protiv Bosanaca, kao i da su time predsednici Milosevic i Tudjman izolovali Izetbegovica, navukli ga na tanak led, dajuci mu do znanja da su se braca slozila, te da ubuduce moze da racuna sa njihovim saveznistvom.

MILICA LUCIC CAVIC