PREGLED STAMPE

Beograd Jan 19, 1994

AIM,BEOGRAD,18.1.94. Kako mali oglasi postaju politicke poruke , moze da se uveri svako ko cita BORBU. U poslednjem dvobroju objavljene su sledece ponude:"Prodajem ikonu Svetog Jovana i Marksov Kapital." "Menjam dela Kontica i Sainovica za Stojadinovica". (Oglaasivac verovatno misli na Milana Stojadinovica , finansisjkog eksperta i predsratnog premojera Srbije, koji je , za razliku od sadasnja dva premijera, pisao knjige -NAUKA O FINANSIJAMA, BORBA PROTIV SKUPOCE i dr.-prim. M.L.C.)

Hit tema u stampi je novi ekonomski program. Zasenila je i svetske pretnje o bombardovanju bosanskih Srba. Program jos nije zaziveo, a odricu ga se neki autori iz ekspertskog tima. Kritike trpi i od obicnog naroda, sto pokazuju novinske i tv ankete, a dr. Zeljko Bogetic , ekspert Svetske banke, u intervjuu POLITICI kaze da ima jednu sustinsku i jednu takticku primedbu na program. Sustinska je da se inflacija trajnije ne moze oboriti ako se budzetski deficit ne smanji na 3% drustvenog proizvoda (umesto na nivo od 8-15, kako se programom predvidja), jer je budzetski deficit uzrok prekomerne emisije novca, pa samim tim i hiperinflacije. Takticka greska je, po dr Bogeticu, sto se stavlja preveliki akcenat na novi dinar, sa kojim program i startuje, a fiskalno prilagodjavanje se odlaze za kasnije kada ce se teze primeniti.

Prof, dr Ljubomir Madzar u intervjuu BORBI tvrdi da "program deluje kao varka u odnosu na vlast i narod, jer stvara laznu nadu i neodgovorno odgadja suocavanje sa gorkom istinom da ce pravi zaokret biti moguc tek kad se otklone politicke determinante ekonomske katastrofe. Na pitanje zasto je, najblaze receno, oprezan prema antiinflacionom entuzijazmu koji dominira na ekonomskoj i politickoj sceni, prof. Madzar odgovara:"Za uspeh takvih programa nuzna su makar tri preduslova: politicki konsenzus u drustvu koje treba da podnese troskove, medjunarodna finansijka podrska i kresanje javne potrosnje, uz uvodjenje reda u monetarni sistem i javne finansije. Nijedan od njih nije ispunjen."

Mnogi se pitaju zasto o programu cuti Slobodan Milosevic, kada se zna da je on narucilac projekta. Komentator VREMENA Nenad Stefanovic kaze da je na potezu Milosevic " covek od koga se ocekuje da kao kljucna figura, pod cijim se vodstvom uslo u avanturisticki nacionalni projekat i stiglo do dna provalije, prvi pruzi ruku i pokusa da pomogne stvaranje drusttvenog konsenzusa za obaranje inflacije. Da bi preuzeo ulogu onoga koji bi mogao ovoga pozvati naciju na znoj i suze, Milosevic bi prethoddno morao da sam sebi prizna kako je sadasnja vlast, koja je zivela od te hiperinflacije i proizvodila razne Jezde i Dafine, ostala bez moralnog kredita i sposobnosti da se samostalno prihvati ovog posla."

O znoju i suzama za VREME pise i Miodrag Stanisavljevic, knjizevnik i urednik RTS na prinusdnom odmoru :"Tvoje danasnje muke sa golim prezivljavanjem, vrli citaoce, samo su beznacajni delic ekspresivnosti Historije Srspstva iz vremena desetogodisnjeg rata za oslobodjenje i ujedinjenje (tako ce se, verovatno, zvati). Tvoj maler, vrli citaoce, jeste sto si se obreo u sezoni velikih istorijskih radova. Na koje se cekalo sesto godina.Mogao si da se rodis u nekoj istorijskoj vansezoni. Tvoja glad i tvoje bolesti su za samodrsca i njegove pilice gola apstrakcija, istorijski cilj je konkretan. Moguc je, naravno, i drugaciji obrt: da detalji zivota pretvore veliki cilj u apstrakciju. Zato se u mraku istorijskih ciljeva najbolje krade: za mnoge se ovde srpstvo rimuje sa drpstvo."

Povodom raskola u opozicionim strankama, komentator BORBE Cvijetin Milivojevic konstatuje da "od devedesete do danas nijedan od opozicionih celnika nije podneo konsekvence zbog cetiri izborna fijaska opozicije. Isti ljudi su na istim mestima i gotovo niko od njih nije spreman cak ni da se zapita kako je to, uprkos totalnoj bedi i egzistencijalnoj apatiji, SPS i dalje ubedljivo najjaca politicka snaga u zemlji." Milivojevic se pita da li je opoziciju napao neki virus, ili i ima i objektivnih razloga zaa unutrasnje razmirice (ubacene krtice iz UDBE, nepovoljan splet medjunarodnih i unutrasnjih okolnosti u kojima opozicija deluje ), ili je kljucna necija subjektivna krivica. Sve su nedoumice otvorene , a sve hipoteze u opticaju, kaze autor.

Najjaca opoziciona snaga, DEPOS, iz dana u dan gubi istaknute clanove ili dozivljava kritike iznutra. Zoran Horvan clan Glavnog odbora i bbivsi poslanik Srspkog pokreta obnove rekao je zbogom svojoj stranci uz poruku "necu da blejim u stadu, predsednice". Horvan tvrdi da je kormilo preuzela Danica Draskovic, koja ce, po njegovim recima, biti tesko sumnjiva kao i Slobodan Milosevic. Ni Narodna seljacka stranka, koja je usla u koaliciju DEPOS, nije zadovoljna. Nije dobila nijedno poslanicko mesto, mada je to sam Vuk Draskovic obecao, napominjuci koliko mu je mnogo pomagao Dragan Veselinov, lider stranke. Ogorceni sekretar te stranke, Marjan Risticevic, uz etikete da je Vuk sibicar, kaze da "vise nikada sa njim nece nista raditi, jer gazi svoju rec" . (BORBA)

Cak dva teksta u istom broju BORBA je posvetila ulozi Krste Bijelica i Radio televizije Srbije u krajinskim izborima. Uloga je navijacka. Milan Martic je ta RTS "krajisnka legenda" a Milan Babic, sedi u Kninu, sprecava mobilizaciju i izmedju njega i Tudjmana moze se staviti znak jednakosti. Tako je to u vizuri RTS i K. Bijelica, pise BORBA. A clanovi SDS Krajine iz Zapadnog Srema napisali su otvoreno pismo RTS-u u kome kazu da nekorektno i navijacko ponasanje RTS unosi razdor medju Srbe u Krajini.

MILICA LUCIC CAVIC