ZRTVE SLEGANJA TLA

Raskoli u srpskoj opoziciji

U dve od tri velike opozicione stranke odmah posle izbora doslo je do sukoba koji ce Milosevicevim socijalistima omoguciti da na miru formiraju vladu. Iz SPO-a je iskljuceno 11 "pobunjenika" koji su optuzili bracni par Draskovic da su uzurpirali i privatizovali stranku. Sukob u Demokratskoj stranci- izmedju starijeg Micunovica i mladjeg Djindjica - treba ovih dana da se razresi glasanjem za celnika stranke.

Vuk Draskovic je formirao "staljinisticki Centralni komitet", tvrdi ovih dana pisac Mladen Markov, bivsi clan najuzeg rukovodstva Srpskog pokreta obnove, najjace opozicione stranke u Srbiji. Jedanaest poslanika te stranke je zatim vodji udarilo i drugi samar - "Draskovic vlada kao Broz". On je "zaveo diktaturu u stranci". A "gospodja Draskovic preuzima vodecu ulogu u komandovanju strankom, a posebno zloupotrebljava stranacki uticaj na lokalnu vlast u opstinama", pise u trecem pismu.

Gospodja Draskovic uzvraca velikim recima: "Pa, naravno, gospodo da ovde vlada diktatura.U svim demokratskim zemljama sveta diktatura je u stranci, a demokratija u drustvu. Neka pitaju u bilo kojoj partiji u svetu da li poslanik moze glasati suprotno nalogu partije. Ne da ne bi mogao, nego ne bi zivu glavu izvukao."

Poruka pobunjenicima je bila:"Vuk bi i danas bio spreman da im oprosti, dovoljno bi bila neka rec pokajanja, pa da on uzvrati sa hiljadu reci prastanja." Sam Vuk Draskovic je opet govorio sa ocinskim razumevanjem: "CHim postane poslanik, to se umisli, uobrazi, digne glavu u nebo."

Na celu "uobrazenih" je Slobodan Rakitic, pesnik i covek koga je Vuk Draskovic u junu prosle godine, dok je bio uhapsen, imenovao za svog zamenika. On je, recimo, opet, reci gospodje Draskovic tumacio kao smrtnu pretnju.

Tako se zestoka polemika pretvorila u svadju. Draskoviceve pristalice su govorile da neki ljudi tu "od pocetka rade za Udbu" (stari naziv za tajnu policiju). Onda su krenule glasine kako se Slobodan Rakitic sastao sa Slobodanom Milosevicem. Pa: "Sadasnji Srpski pokret obnove je postao privatno preduzece porodice Draskovic sa brojnim zaposlenim rodjacima." To je demantovao Rodoljub Draskovic, Vukov brat koji inace ima fabriku cokolade i slatkisa u Vrscu, 80 km od Beograda, i uopste nije clan stranke. "Osnovni kriterijum u stranci je odanost bracnom paru Draskovic", uzvatili su pobunjenici. "Sramota!" uzviknula je temperamentna Danica Draskovic i sve odvukla u prosla vremena: "Ni jedan od njih se nije pojavio ni na jednom mitingu opozicije u junu prosle godine kad je trazeno nase oslobadjanje iz zatvora."

Tasko je i najboljim poznavaocima odnosa u srpskoj opoziciji pratiti tokove ovih rasprava. Licni razlozi, prekrsaji partijske discipline, slabe tacke krhkih organizacija, nesumnjiva upetljanost tajne policije, nesnalazenje u novim uslovima, strasan pritisak bede i medjunarodne izolacije - sve se to preplice i pokazuje da ce i sa 123 (od 250) poslanika u srpskom parlamentu Milosevicevi socijalisti moci da mirno vladaju. Tako komentator lista "Vreme" rezignirano zakljucuje: "Nedelju dana posle izbora svima je jasno da opozicija ne moze biti ta koja bi mogla da sastavi vladu, jer ona ne moze da sastavi ni samu sebe."

Sukob u SPO okoncan je tako sto se jedanaestorica pobunjenika nisu pokajali, pa su iskljuceni iz stranke, ali rat u Demokratskoj stranci ide dalje. Uskoro ce skupstina stranke izabrati novog vodju.

Dragoljub Micunovic, dosadasnji lider stranke, morao je pred izbore da dopusti da nosilac izbornih lista bude mladji i ambiciozniji predsednik Izvrsnog odbora Zoran Djindjic. Na liderovu nesrecu, pod vodjstvom "mladog lava" Demokratska stranka je, umesto dosadasnjih sest, dobila 29 poslanika. Tako je "salonska", "intelektualna" partija odjednom usla u orbitu velikih stranaka. Sa 11,6 procenata dobijenih mesta, ona je odmah iza Draskovicevog Deposa i SSeseljevih radikala.

"Stari lavovi" medju demokratima su ocenili da za partiju nije najvaznije koliko ima poslanika, pa su krenule reci: Djincdjic je "firer", "najopasniji covek po Srbiju", "on je napustio program stranke", "sam je izabrao slogan..."

Jedan od najvecih otvorenih branitelja "lika i dela SLobodana Milosevica" profesor dr Ljubomir Tadic je tako optuzio Djindjica da se u toku kampanje suvise "priblizavao" predsedniku Srbije i tako prikupio tolike glasove. Nivo rasprave u "intelektualnoj" stranci cesto je postajao nepodnosljivo nizak. Tako je portparol stranke Bora Kuzmanovic, blizak Micunovicu, optuzivao Djindjica da je sve postigao placajuci devizama sa Kipra. "Vi ste, profesore Kuzmanovicu, bezninom stranke isli da pecete rakiju", uzvraceno je s druge strane.

Neko je zakljucio da sve ovo "podseca na nekadasnje debate u SUBNOR-u (organizacija vojnih veterana) i Savezu komunista". To zapazanje, naravno, razocaravajuce je za simpatizere stranke i ljude koji su od demokratije ocekivali mnogo i to sto pre. Sociolog dr Vladimir Goati ocenio je sve ovo kao "sleganje tla". "U svetu se smatra da je proces formiranja partija zavrsen kada stranka vise od tri puta izadje na izbore, znaci prezivi bar cetiri provere na biralistima."

Pogled unazad zaista otkriva odredjeni napredak. Od preko stotinu partija na prvim izobrima decembra 1990 sada se izdvojilo pet: vladajuci socijalisti, Depos, radikali, demokrati i sa prilicni zaostatkom peta je Demokratska stranka Srbije koja se pre godinu dana otcepila od Demokratske stranke, a pred ove izbore i od Deposa.

Usred opsteg rata u Demokratskoj stranci njen potpredsednik dr Dragan Domazet, profesor iz Nisa, podneo je ostavku: "Idem u Singapur, na godinu dana. Pomalo sam se umorio od politike i uzeleo nauke." U poslednje tri godine je, prema nekim procenama, iz Srbiej otislo oko 200.000 ljudi koji su se "umorili od politike" i uzeleli normalnog zivota. A oni su, nema sumnje, bili opozicioni glasaci. Tako se proces "sleganja tla" produzava.

Slobodan Reljic