PREGLED STAMPE

Kiro Gligorov, predsednik Makedonije, ne veruje da ce se rat preneti u ovu republiku, kako je procenjeno u jednom izvestaju CIA-e, koji je demantovan. Po Gligorovu, otvaranje juznog ratnog zarista uvuklo bi u sukob Grcku, Bugarsku, Srbiju, Albaniju, a kasnije i Tursku. Bio bi to balkanski rat. Amerika kao jedina globalna strateska sila ima samo interes da spreci sirenje sukoba na Balkanu. Takav rat potresao bi NATO i imao bi dublje reperkusije u Evropi u odnosu na rat u Bosni koji je, ipak, rat u jednoj enklavi (Intervju Gligorova NIN-u).

Da li je moguce vanredno stanje u Srbiji? Komentator NIN-a Luka Miceta smatra da bi ova opcija "dobila podrsku nemalog dela naroda kako bi se toboz sredilo stanje u zemlji, pri cemu se ne bi bas mnogo vodilo racuna o cinjenici da bi stanje u zemlji sredjivali upravo oni koji su takvo stanje proizveli". Srbija se nalazi na sredokraci izmedju demokratije i diktature. Miceta pise da u srpskoj politici postoje dva magistralna toka: jedan, koji reperzentuje Socijalisticka partija, sa sloganom "Za Srbiju" (cime se indirektno porucuje da opozicija nije za Srbiju). Na ovom tragu je i Srpska radikalna stranka. Drugi relevantan politicki tok olicen je u Deposu, koji preferira demokratiju, postavljenu na temeljima zapadne civilizacije. Milosevic je rasan politicar, a opozicija je nestrpljiva da sto pre dodje na vlast. Nestrpljivija je i od naroda. Ona prenebregava cinjenicu da je za ovih nekoliko godina iz osnova promenila politicku scenu Srbije i da posle decembarskih izbora vise od polovine parlamenta ne pripada vladajucoj partiji (NIN).

U opoziciji su nepunih mesec dana posle izbora, i sanse da parlamentarnom vecinom "progura" zakone koji bi znacili demokratizaciju zivota u Srbiji, nastali duboki raskoli. Rascep u Demokratskoj stranci i Deposu Srpska liberalna stranka ocenjuje kao teranje vode na vodenicu socijalista. SPS-u ovakvi sukobi veoma pogoduju, kaze lider stranke Nikola Milosevic (Borba).

Novi ekonomski program jos nije poceo da se primenjuje, a neki autori ga se odricu. U izradi programa su ucestovali ekonomisti sa Ekonomskog fakulteta i dva ekonomska instituta i, kako sada tvrde, u javnosti se pojavljuju resenja koja oni nisu predlagali. Ta sporna resenja na medijima iznosi Dragoslav Avramovic, nosilac projekta, i to je po njihovom misljenju njegova varijanta, sa kojom oni nemaju nikakve veze. (Borba)

Hoce li biti politicke volje da se program sprovede - pitanje je koja postavlja celokupna stampa. Sudeci po vesti koja je objavljena 14-og januara (Borba i Politika), prvo saplitanje ce biti oko finansiranja vojske. Program predvidja smanjenje vojnog budzeta za 100 miliona dolara, a vest o kojoj je rec govori da je Vrhovni savet odbrane zauzeo stav da "u

1. godini treba prioritetno obezbediti neophodna finansijska sredstva za odrzavanje potrebnog nivoa borbene gotovosti i poboljsanja standarda Vojske Jugoslavije". Ovaj stav prema ekonomskom programu je formulisan na sednici kojoj su prisustvovali Slobodan Milosevic, Momir Bulatovic, Zoran Lilic, Radoje Kontic, Pavle Bulatovic i Momcilo Perisic.

Kako kolaps realnog socijalizma utice na promene individualnog ponasanja i mentaliteta ljudi pitanje je kojim se u svom istrazivanju bavio Institut za filozofiju i drustvenu teoriju u Beogradu. Po recima Zagorke Golubovic (jedna od ucesnika u projektu) prva gruba analiza podataka upucuje da dobar deo populacije u Srbiji ima izrazene nacionalisticke stavove. Vise od 80 odsto ispitanika je odgovorilo da je vazna pripadnost naciji. Ovakav stav je narocito naglasen u Juznoj Srbiji medju starijom populacijom i ljudima sa niskim i nizim stepenom obrazovanja. Zeene su manje vezane za naciju, sto bi se moglo objasniti aktuelnom situacijom u kojoj borbeni nacionalizam prouzrokuje vecu identifikaciju muskaraca na nacionalnom planu. Ovo istrazivanje je pokazalo da 74 odsto ispitanika smatra opravdanim iseljavanje Hrvata iz Srbije (BORBA).

Milica Lucic Cavic