NISMO MI MORALNI SVETIONIK

,AIM, Beograd, 14. 1

Intervju sa Vesnom Pessicc

Prva dama srpske opozicije, gospodja Vesna Pessicc, uspela je na nedavnim parlamentarnim izborima da se nadje medju poslanicima. Sto bi se reklo, trecca-srecca. Naime, na prethodnim izborima l990. i l992. godine stranka na chijem je chelu (Reformska stranka, tj. Gradjanski savez Srbije) nije uspela da predje cenzus od 5 odsto glasova i udje u parlament. No, ta chinjenica nije omela GSS da svojim stavovima i aktivnostima animira znachajan broj ljudi. Osim ssto je lider politicke stranke, Vesna Pessicc je najistaknutija aktivistkinja antiratnog pokreta u Beogradu, pa je od agresivnih zastupnika nacionalne politike zaradila etiketu nacionalnog izdajnika. Ono ssto joj se zamera na domaccoj sceni, uvazzava se u inostranstvu. Prossle godine za doprinos razvoju demokratije dobila je nagradu ugledne americke institucije - Nacionalne zaduzzbine za demokratiju. Laureatima je nagradu chestitao americhki predsednik, pa je tako Vesna Pessicc prossle godine bila jedina Srpkinja koju je primio Bil Klinton.

* Kada je na prostorima bivsse Jugoslavije zapocheo gradjanski rat, za razliku od drugih opozcionih stranaka, jedino se Gradjanski savez, na chijem ste Vi chelu, uz mirovne pokrete i grupe, usudio da ovom ratu kazze - ne. Neki su missljenja da cce takvo drzzanje biti zapisano kao Vassa najvecca zasluga za drugachiju Srbiju, dok neki, opet, tvrde da takva politichka orijentacija joss zadugo necce mocci da na ovdassnjim prostorima odigra neku znachajniju ulogu, da je sve to ssto se chinilo i chini - utopija. Kako biste Vi ocenili dosadassnji rad i ujedno prokomentarisali ove stavove? Koji su bili dometi antiratnog delovanja? Da li se promenila ratna politika?

• Tachno je da smo bili okupljeni u nekoliko grupacija i da su sve one dale svoj doprinos, mada je malo nezgodna okolnost ssto sam ja bila osnivach i Centra za antiratnu akciju i ssto sam se, sticajem okolnosti, nassla u politichkoj grupaciji koja je imala slichne nazore u pogledu zbivanja u bivssoj Jugoslaviji, tako da su se ove dve uloge spojile u mom liku, ssto mozzda nije dobro.

No, bitno je ono ssto karakterisse nass polozzaj i opcija koju smo zastupali. U najkraccem, smatrali smo da nacionalni ciljevi pojedinih naroda u bivssoj Jugoslaviji nisu nelegitimni sami po sebi. Normalno je i to ssto su neke drzzave htele da budu samostalne. Srpski narod se tad nassao u tesskoj situaciji jer je ostao podeljen u visse drzzava. To ne treba negirati kao problem. Osim toga, situacija u bivssim republikama je bila daleko od idealne. Okolnosti su bile dosta nepovoljne. Tu, pre svega, mislim na Hrvatsku. Kao ssto se zna bilo je tu otvorenih pretnji, otpusstanja sa posla, miniranja kucca. S druge strane, imali smo zzestoku propagandu iz Beograda, ali i neprijatna seccanja iz Drugog svetskog rata, koja je ta propaganda obilato koristila. Formiranje novih nacionalnih drzzava umesto Jugoslavije, stvorilo je ogromne probleme i dovelo do ratnog stanja. Kada se govori o politichkoj odgovornosti, ja ne mislim da je samo Milossevicc kriv, vecc i slovenachko rukovodstvo koje je bilo onaj domino efekat u celoj stvari. U parlamentarnoj proceduri se nissta nije posstovalo, svi su donosili jednostrane odluke ne razmissljajucci o onom drugom, u kakvu ga situaciju stavlja time ssto dovodi do raspada Jugoslavije. Na ovakav nacin ona se raspala u haosu. To ssto smo mi insistirali na posstovanju dotadassnjih institucija i njihovom eventulanom transformisanju ne znachi da smo bili zaljubljeni u tu Jugoslaviju - mi smo predvidjali haotichan raspad ssto sve narode pojedinachno mozze da dovede u tragichnu situaciju. Umesto dogovora na koji nachin da se razgranichimo, krenulo se u rat. Pochele su da se formiraju nacionalne drzzave koje su bile predvodjene izuzetno agresivno nastrojenim elitama koje su preko nacionalnih pitanja pochele da uchvrssccuju svoj vlast. Sto je joss tragichnije, nastao je koncept chistih etnichkih drzzava. To se pochelo ostvarivati proterivanjem Srba iz Hrvatske i Hrvata iz delova koje su osvojili Srbi, pa su oni u Hrvatskoj postali prognanci.

Kada nije mogla da opstane Jugoslavija, nije mogla ni Bosna. Prvo Milossevicc, a onda i Tudjman, ussli su u jedan agresivan rat i rasturanje Bosne. Tu se, na zalost, nisu drzzali ni tog etnickog principa nego su se opredelili za stratesske principe. Dakle, ne ni to ssta bi za nacije bilo bolje, nego ssta je najblizze mojoj granici - hrvatskoj ili srpskoj. Da je bilo samo po nacionalnom principu, situacija na mirovnim pregovorima u ZZenevi ne bi bila ovakva.

Vrlo je tessko u takvom stanju - u jednoj histeriji gde su se lako mogle zadobijati emocije gradjana, univerzalni princip visse nije postojao. Sopstveni identitet kao pripadnika kolektiviteta sada se jedino afirmisse preko rata i grabezza teritorija, tako da opozicija tessko ssta mozze da uchini, bilo da je ovakva ili onakva. Nama je jedino preostalo da insistiramo na principima da se legitimni nacionalni interesi ne mogu ostvarivati silom, etnichkim chissccenjem i ogromnom kolichinom zlochina. Tako ostvarenje nacionalnih ciljeva sve nas je zaplelo u chvor koji visse ne mozze da se razressi. Opozicija nije mogla nissta drugo sem da insistra da ti isti koji su propustili da se sporazumeju, sad to stave na dnevni red, ali tako ssto cce svoj interes da definissu tako ssto cce imati u vidu i interes onog drugog, jer samo tako mozze docci do mira. Mi smo se borili i borimo protiv jedne agresivne nacionalne politike koja, s jedne strane, proizvodi sukob spolja, a s druge ga proizvodi unutar sopstvene drzzave. Sve te drzzave koje se formiraju postaju iznutra krajnje konfliktne i nestabilne i stalno im preti dezitnegracija.

Koncept koji smo mi zastupali nije imao realnu ssansu da dobije ubedljiviju politichku podrssku u Srbiji. To je nassa realnost, ali mi nismo odustajali od promovisanja nassih stavova.

* Koliko je u tim uslovima bilo tessko izacci na ulicu, paliti svecce, nositi maslinove granchice, dok su tenkovi iz Beograda ispraccani pesmom?

• Bila je potrebna jedna velika uverenost u ono ssto zastupate, velika energija koju smo mi za ove dve i po godine izrazili i uspeli da ochuvamo, da skupimo loo.ooo potpisa, da iz vecheri u vehce palimo svecce, da odrzzavamo antiratne maratone. Od pochetka smo protestvovali i zbog Vukovara i Dubrovnika. Kasnije, nebrojeno puta odrzzavane su manifestacije protiv unisstavanja Sarajeva i Bosne u celini. Dok je bilo mogucce javljali smo se preko radija u Zenici, Tuzli, Mostaru. Ja sam svojevremeno zvala generala Perissicca kad je zapretio da cce bombardovati Mostar. Bili smo veoma angazzovani. Ali, desile su se neke nove stvari koje mi nismo progonozirali. Ono ssto je za nas bilo iznenadjenje je to ssto je medjunarodna zajednica pristala da u trazzenju mirnog ressenja krene od tzv. chinjenica na terenu. Tu se sada postavlja pitanje da li je neko, s obzirom na opcije za koje se zalazze, za to da se ceo proces vrati unatrag, ili je prinudjen, ako ne da prihvati, onda da trazzi ressenje, da krene od tachke na kojoj smo.

Buducci da je svet izassao sa Milosseviccevim i Tudjmanovim predlogom o podeli Bosne, ja ne znam kako cce se dalje tamo razvijati situacija. Mislim da cce biti joss rata iz jednostavnog razloga ssto nijedna strana u tom ratu ne zzeli da bude porazzena. Prerano su svi predvideli da je poraz Muslimana na vidiku. Pokussali su chak da njihov poraz predstave kao kompromis Milossevicc-Tudjman. Muslimanima je potpuno jasno da nije rech o kompromisu nego da se od njih zahteva da potpissu poraz. Pitanje rata u Bosni se ne mozze ressiti insistiranjem na pobednicima i porazzenima. Sve dok se ne sachini pravi kompromisni predlog, mira necce biti.

* CHinjenica je da nijedna politichka grupacija u Srbiji nije bila toliko satanizovana i optuzzivana za anacionalnost. Vi ste vecc odavno na listi nacionalnih izdajnika. Kamere RTS pomno belezze sve Vasse kontakte sa stranim diplomatama. Deo javnosti je ubedjen da ste vi iz Gradjanskog saveza puka ispostava Zapada. CHime tumachite te optuzzbe i taj odnos vladajucce stranke pream vassim istomissljenicima? Da li ste se oseccali ugrozzenom zbog vasseg antiratnog delovanja?

• Kad se iz korpusa zvanicne politike izdvoji neko stanovisste, odmah mu se nadene etiketa. To znachi da mi nismo stupili u parlamentarnu demokratiju i da se joss kreccemo u okvirima totalitarnog rezzima. Meni se to, dodusse, i ranije dogadjalo. Ja sam se angazzovala i pre 20 godina, bila sam i u zatvoru, samo ssto sam onda bila drzzavni nepriajtelj, jer se za svako odstupanje od onoga ssto drzzava formulisse kao svoj interes dobija etiketa. Ova izdajnichka etiketa proizvod je trke u patriotizmu. Imali smo prilike da vidimo da neko nekog etiketira, a da odmah zatim neko iznad njega vecc vrissti da je on izdajnik. Setite se samo kad je Milossevicc trazzio da se potpisse Vens-Ovenov plan, kako je SSesselj i njega ubrojio u izdajnike. Tu, dakle, postoji jedna skala nadmetanja u patriotizmu. Naravno, najvisse ssanse da vam zalepi etiketu ima onaj koji ima najvisse mocci - onaj ko raspolazze medijima, policijom. Ja vlastima stalno dobacujem etikete, ali se one ne lepe, zato ssto ja nemam dovoljno mocci. No, ne bi se oko toga trebalo preterano zabrinjavati, mada je ne volim da se stalno bavim odbacivanjem etiketa, zato ssto mislim da ova situacija, chak i sa srpskog stanovissta, potvrdjuje da sam bila u pravu. Ko sad meni mozze da kazze da je ostvaren srpski nacionalni interes time ssto su stvorene neke drzzave, nepriznate od sveta, sa jednom potpuno ekonomskom i civilizacijskom katastrofom.

Ja moram lichno da kazzem da nisam imala veccih smetnji i da se ne oseccam ugrozzenom.

* Smatra se da je Vassa stranka na srpskoj nacionalnoj sceni chesto igrala ulogu ledolomca, da nikada nije u jachim ili blazzim rastvorima nacionalizma rastapala svoje polazisste, da je suverenitet gradjana na prvom mestu. Ulazak u kolaciju Depos primljen je, stoga, sa iznenadjenjem. i negodovanjem, kako u nacionalnom krilu SPO-a, tako i medju simpatizerima gradjanske opcije. Da li jet o neprirodna koalcija ili samo taktichka, izborna koalicija?

• Ta koalicija je nastala na realnim osnovama. Koliko god da je Vuk Drasskovicc na politichku scenu stupio sa nacionalnom retorikom, on ju je vremenom menjao i ublazzavao. Vuk Drasskovicc je dolazio da pali svecce, davao je antiratne izjave, visse puta je naglassavao da je protiv upotrebe sile u ostvarivanju nacionalnog interesa, nije prihvatao da se u to ime chine ratni zlochini, da sve treba da se "proguta". To je bila nekakva kopcha, gde smo mi imali zajednichku osnovu da sa jednom takvom strankom udjemo u koaliciju. Ona se, za razliku od drugih, najvisse iskazala u svom antiratnom delovanju. To je jedan chinilac. Drugi je, ssto je ta koalicija praktichno nastala letos, posle dogadjaja pred skupsstinom SRJ i hapssenja brachnog para Drasskovicc, kada smo mi iz Gradjanskog saveza iz principjelnih razloga zasstite suvereniteta gradjanina, dakle, ne samo partijskog lidera i njegove supruge, nego i drugih chlanova SPO koji su bili hapsseni, formirali Odbor za zasstitu politichkih sloboda. Tu je chak dosslo do diferencijacije u samom SPO-u. Neki su se ogradili od nasse podrsske Vuku Drasskoviccu, ali su zato tu ussle neke druge grupacije koje su podrzzale nasse akcije na zasstiti politichkih prava i sloboda.

Ono ssto ljudi ne razumeju jeste da Gradjanski savez ne mozze visse da opstane kao politichka stranka ukoliko nema predstavnika u parlamentu. Mi smo dossli do one tachke kada smo mogli da kazzemo da ne idemo na izbore, ili da kazzemo da idemo u koaliciju, da bismo mogli da koraknemo jednu stepenicu visse. Neki ljudi, kada to komentarissu, strassno vole da gledaju na stvari crno-belo i da od Gradjanskog saveza prave nekakav moralni svetionik - u njemu ne mozze da se povuche nijedan potez usmeren na jachanje pozicije stranke, nego te drzze kao upisanog u vosku gde ne smess da mrdness ni desno ni levo. Da smo joss jedanput ostali izvan paralmenta, mi ne bismo mogli da opstanemo kao stranka. Meni lichno ne bi bilo zzao, ne moramo mi ni da postojimo kao politichka stranka - ali ljudi moraju da znaju da ako zzele da Gradjanski savez opstane, da on mora napraviti neki potez u tom cilju.

* Do sad je svako pozivanje na jedinstvo opozicije imalo za rezultat njeno novo podvajanje. SSire ujedinjenje ili udruzzivanje opozicije i ovog puta je izostalo, ali su opozicione stranke pochele da se "razmnozzavaju". kako Vi tumachite najnovije raskole u opozicionim strankama (DS, SPO) i uopsste najnovija zbivanja na politichkoj sceni?

• Vrlo je jasno ssta se dessava. Postoji neprekidno cepanje opozicije od stranke drzzavnih organa. Prvo, time ssto neprekidno rovare po strankama preko svoje tajne policije, a drugo ssto oni zapravo zzele da blamiraju opoziciju. Milossevicc nije ostvario svoj cilj da socijalisti kao pojedinachna stranka dobiju veccinu, pa da rade ssta hocce u parlamentu. Stoga i ovaj udar policijskih krtica - oni jednostavno hocce da unisste opoziciju. Possto se priblizzava formiranje vlade, oni hocce da pokazzu narodu da je opozicija u raskolu, da je ovaj ili onaj lider diktator ili staljinista i slichno, da bi narod uverili u to da je opozicija jedno neozbiljno drussstvo. Drugo, Milossevicc hocce da oslabi opoziciju i zbog eventualnih socijalnih nemira. Narochito je na udaru SPO, jer Vuk Drasskovicc ima veliki uticaj u narodu. U sluchaju socijalnih nemira vlast ne bi zzelela da se opozicija stavi na njihovo chelo. I konachno, u pogledu nacionalne politike, Milossevicc hocce da ostavi prostor za eventualni zaokret koji bi njemu odgovarao.

Razgovor vodila: Vesna Bjekicc