KIPAR - SRPSKI ELDORADO ILI VATERLO?

,AIM, Beograd, 13.1

Na Kipru trenutno zzivi 10.000 Jugoslovena, uglavnom Srba.

U predvecherje poslednjeg rata, bezzecci od uniforme i neminovne bede, put evropskih metropola, sa tla koje je svet nekada znao kao Jugoslaviju, uputila se nepregledna kolona mladih. Muslimani su se rasstrkali ssirom sveta, Hrvati su se sklonili kod tradicionalnih prijatelja Austrijanaca i Nemaca, a Srbi su "izabrali" London, Johanesburg i Atinu. Bezzecci od "plavih sslemova", Srbi su stigli i na Kipar, ostrvsku zemlju koja je gotovo preko nocci, uprkos chinjenici da i sama vecc godinama pruzza gostoprimstvo "plavim sslemovima" - postala ekspozitura srpskog raja i pravi mali "srpski Eldorado". Procenjuje se da u ovom trenutku na Kipru boravi oko 10.000 Jugoslovena, mahom Srba, a samo u Limasolu, jednom od tri kljuchna kiparska grada, 4.000 gradjana rodjenih u nekadassnjoj SFRJ.

Poslovni centar: pravoslavni Honkong

Bozzanstvenu kiparsku klimu koja je od ostrva napravila pravu malu botanichku basstu prvi su otkrili jugoslovenski biznismeni. Motiv za izmesstanje kapitala u neku od kiparskih finansijskih "meka" registrovan je joss kasnih 80-tih godina, ali je prava invazija na juzzni deo ostrva usledila pochetkom devedesetih i kulminirala nekako tik uochi uvodjenja sankcija. Kiparske vlasti su ih dochekale otvorenih ruku, i banaka, naravno; jedini problem bilo je smisliti ime novootvorenoj kompaniji jer kompjuteri nisu pristajali na naziv chija se prva chetiri slova poklapaju sa imenima vecc postojeccih firmi. Do danas je u trouglu Nikozija-Larnaka-Limasol registrovano visse od 600 "off shore" kompanija chiji su vlasnici iz Srbije. Imena njihovih vlasnika i "bosova" poznata su tek nekolicini kljuchnih lichnosti i chelichno diskretnih sluzzbenika Centralne kiparske banke, ali se zna da, pored velikih firmi iz Srbije ("Genex", "Jugomontana", "Janko Lisjak", "Centrokoop", "Beobanka", "Invest-import", "Galenika", "Bracca Karicc" i druge) na Kipru finkcionissu i kompanije chiji su vlasnici zvuchna imena politichkog, privrednog i kulturnog ogranka Srbije. Javna je tajna da se na bankarskim rachunima mnogih "privatnih komapnija" zapravo slezze novac iz drzzavne kase Srbije koji je izbegao "zamrzavanje".

Sta je to ssto je od Kipra napravilo zemlju sa 10.000 stranih poslovnih centara, raj za poslovne ljude iz celog sveta i zemlju sa standardom od 11.000 dolara po glavi stanovnika, vissim i od nekih zemalja chlanica EZ?

Ono ssto je Kipar izgubio usled gradjanskog rata, narochito posle doseljavanja 200.000 pravoslavaca sa teritorija koju su okupirali Turci, desetostruko je nadoknadjeno zahvaljujucci jednom drugom ratu - libanskom. Kiparski finansijski struchnjaci, obuchavani uglavnom na americhkim koledzzima, dosetili su se da ostrvo, kao svratisste izmedju Bliskog Istoka i Zapadne Evrope, mozze postati idealno mesto za kapital kome je tesno u okolnim zemljama. Ne mnogo pre Jordana, koji je imao slichne namere, Kiprani su u svoje hotele privukli biznismene iz Libana, bivsseg finansijskog raja. Mnogi su rado pobelgli iz ratom zahvaccene zemlje i naselili kiparske hotelei i gradove, posebno njihove banke u koje su deponovali ogromne svote novca, ssto je rezultiralo novim obrtom, od koga je Kipar i te kako profitirao...

Najvazzniji faktor koji je uticao na opredeljenje velikog broja biznismena iz Srbije, ali i samog vrha piramide vlasti, da poslovne transakcije presele na Kipar, zapravo je malo modifikovana verzija singapurskog i honkonsskog modela poslovanja. Rech je o tzv. "off shore" ("daleko od obale") formuli, a recept se sastoji u tome da stranac mozze ulozziti svoj kapital, ali na Kipru ne sme zaraditi nijednu lokalnu funtu. Kompanije placcaju godissnji porez od svega 4,25 odsto prihoda.

U ovom, praktichno jedinom pravoslavnom fiskalnom raju na Zemlji, biznismeni iz Jugoslavije su od samog starta izmali izvesne pogodnosti. Zahvaljujucci dobrim vezama i udruzzivanjima sa kiparskim gradjanima, koji su Srbima civilizacijski, religijski i etnichki bliski, biznismeni iz SRJ su se "osilili" do te mere da, uprkos strogim zabranama, na Kipru chak i proizvode pa i prodaju svoju robu. U normalnim okolnostima koje vazze za ostale drzzavljane, porez iznosi i do 40 osto neto prometa, ali dovitiljivi biznismeni Srbi su i tu pronassli "odredjene rupe". U pranju "prljavog novca", tvrde upucceni, Srbi su postali takvi majstori, da im se za pomocc u sredjivanju dokumentacije obraccaju chak i maheri iz mnogih zapadnih kompanija. Tada su Kipru pripretili sankcijama!

Pochetkom prossle godine, nakon ekskurzije visokih funkcionera americhkog Stejt departmenta, otkriveno je da su mnoge jugoslovenske kompanije na Kipru ogranci drzzavnih firmi iz Srbije. Visoki funkcioneri Centralne kiparske banke su chak najavili zatvaranje nekoliko Yu-kompanija, ali se sve svelo tek na zaosstravanje kriterijuma za registrovanje kompanija iz Srbije. Sredinom i krajem '93. imigracione vlasti su insistirale da se uskrati produzzenje registracije onim vlasnicima kompanija koje nisu potrossile "dovoljnu kolichinu novca" i zahvaljujucci upravo tim merama, dozvolu za rad su izgubili brojni privatnici, dok su bogatije firme, iza kojih stoji drzzava Srbija, nastavile sa radom. Zahvaljujucci kiparsko-srpskoj ljubavi na biznis pogled, tridesetak jakih kompanija i dalje besprekorno funkcionisse.

Branje limuna: uz diplomu, i na crno

Za razliku od tog, manjeg broja privilegovanih, veccini Srba na Kipru dobar zzivot je podjednako daleko kao i onima u Srbiji. U jednom trenutku, samo u Beogradu, funkcionislao je vise od 20 firmi koje su nudile posredovanje u osnivanju kompanija na Kipru. Na stotine i stotine Beogradjana naselo je oglasima u kojima su "menadzzeri" nudili osnivanje kompanija za svega 1000 kiparskih funti (oko 200 dolara) ili pak, "siguran posao i dobru zaradu". Tek kada su stigli na Kipar, Jugovicci zzeljni makar malo solidnog zzivota shvatili su da je rech o zemlji gde uspeva samo uspeh.

Limasol, grad koji je osnovao kralj Richard Lavljeg srca najznachajnija je kiparska luka, poslovni i trgovachki centar, ali i najvecca kolonija Srba. Praktichno, ne mozze se procci ni deset koraka centralnom ulicom, a da se ne chuje srpska rech. Srbi u ssali prichaju da bi se moglo desiti da srpski, pored grchkog i engleskog, postane trecci zvanichni sluzzbeni jezik.. Ali, ipak, malo kome je do ssale: mladi i sskolovani ljudi za bednu svotu novca (a 1000 maraka na Kipru je upravo to) uglavnom beru limun, seckaju povrcce u kakvom restoranu, peru posudje, ili u najboljem slucjaju - kelnerissu. ZZetva obrazovanih kadrova iz Jugoslavije je toliko obilna da mnogi jetko primeccuju kako je beogradski univerzitet postao kiparska kuccna pomoccnica.

Na ostrvu vlada gotovo potpuna zaposlenost i vecc godinama ima oko 7.000 stalno otvorenih radnih mesta, uglavnom slabije placcenih. No bez obzira ssto su ta mesta nepopunjena, procedura zaposslajavanja stranaca je toliko komplikovana da firme koje potrazzuju radnu snagu najradije pribegavaju zapossljavanju "na crno". Mladi Jugosloveni su idealni za ove vrste poslova - bez socijalnog osiguranja i sa dnevnicom od svega 8 funti (obichan hamburger i konzerva lokalnog piva u najjeftinijem restoranu kosstaju 3 funte).

Poslednjih meseci su uchestala hapssenja i deportovanja mladih iz Jugoslavije - prema podacima imigracionog ureda, samo 1.500 Jugoslovena ima stalnu dozvolu boravka, ostalima je tromesechna viza odavno istekla. Nije retkost da izvestan broj njih svoju usstedjevinu krcka na relaciji Kipar-Egipat. Mesec dana boravka u Egiptu, pa tromesechna kiparska viza, pa opet mesec dana u Egiptu...

Jedino niko ne dira mlade Jugoslovenke koje "ordiniraju" na trgu u samom centru jednog limasolskog kvarta, koji messtani od milja zovu "Trg heroja"; tu je, naime, "palo" bezbroj turista.

Na pochetku srpske invazije na ostrvo, vazzilo je pravilo: na Kipru su Rusi svirachi, Rumuni konobari, a Jugosloveni se bave biznisom. Okolnosti su danas bitno drugachije. Pre nego Eldorado, Kipar bi se mogao zvati "srpski Vaterlo".

Slavissa Lekicc