PLURALIZAM JE DOBAR - AKO JE MONOLITAN

Drzava i mediji

Nezavisini mediji u Srbiji rade pod tesskim okolnostima. Drzzava na razne nachine nastoji da onemogucci, pa i sprechi, rad glasila koja podstichu izrazzavanje razlika u missljenima i imaju kritichki odnos prema vlasti. Materijalna pomocc koju pojedine redakcije dobijaju u papiru ili tehnichkoj opremi, dovoljna je za prezzivljavanje, ali ne i za nesmetan kontinuiran rad. Najnoviji protivmedijski udar drzzave odvija se u sferi frekvencija i zakonskog regulisanja strane pomocci.

Novost, koja nije postala vest - nije objavljena ni u jednoj novini, radiju ili televiziji, glasi: vlada Srbije donela je odluku o imenovanju chlanova Komisije za korissccenje radio-frekvencija. CHlanovi te komisije su potpredsednik vlade Stanoje Andjelkovicc, ministar za informacije Milivoje Pavlovicc, ministar za saobraccaj i veze ZZarko Katicc, tri pomoccnika pomenutih ministara i dva direktora Radio Televizije Srbije - sve sami chlanovi SPS ili njihovi simpatizeri, ljudi koji su i do sada, bez obzira na posao koji su obavljali, bili deo drzzavnog establishmenta. Ni jedno ime iz javnog, nauchnog ili kulturnog zzivota, koje bi moglo da bude bar trachak nade da cce se frekvencije dodeljivati objektivno, nepristrasno. Odluka je saopsstena u "Sluzzbenom glasniku" Republike Srbije tek 22. decembra, iako nosi datum 24. novembar 1993. Doneta je, dakle, u interegnumu, kada je parlament bio raspussten i niko od poslanika nije mogao u vezi s njom da postavi bilo kakvo pitanje.

• Takav postupak vlasti je sraman, kazze zamenik direktora NTV Studio B Milorad Roganovicc. - Time se apsolutno dovodi u pitanje ravnopravnost medija, jer cce ponovo ljudi iz drzzavne televizije odluchivati o dodeli frekvencija samostalnim, nezavisnim RTV stanicama. Kad god su oni na to imali uticaja, frekvencije su se tessko dobijale.

NTV Studiju B je sredinom decembra odbijen zahtev za produzzenje roka korissccenja tri televizijske frekvencije, svojevremeno dobijenih od savezne vlade Milana Panicca, sa obrazlozzenjem da je zahtev zakasnio nekoliko dana. Bez obzira ssto je zahtev odbila Savezna uprava sa radio veze, a ne nova Komisija republichke vlade, koincidencija je ochigledna, pogotovo kada se zna da su frekvencije oduzete na dan kada je NTV STudio B prenosila, po svim propisima zakazan, predizborni centralni miting Deposa u Beogradu. Ovaj detalj potvrdjuje vecc davno uochenu tendenciju razvlassccivanja saveznih organa, od strane republichkih, u gazdovanju frekvencijama.

Pomenuta odluka doneta je na osnovu chlana 11. Zakona o radiju i televiziji, u kojoj se kazze da Komisija "razmatra zahteve za korissccenje radio-frekvencija i preldazze odluke o njihovom korissccenju", ali i njihovom "oduzimanju ili ukidanju". Sam zakon je posebna pricha. Donet na brzinu 31. jula 1991, kada je vecc pocheo rat u Sloveniji, a prva odluka po osnovu ovog akta bila je smenjivanje svih rukovodeccih ljudi RTS koji su ze zalagali za vanstranachku uredjivachku koncepciju. Na osnovu nejga narednih meseci izvedena je najvecca chistka u istoriji jugoslovenskih medija - iz RTS je na "prinudni odmor" upucceno oko hiljadu i sto ljudi, medju kojima i neka od najuglednijih programskih imena.

Zakonska regulativa koja se bavi elektronskim medijima u Jugoslaviji vissestruko je manjakava. Nje zapravo i nema. Ni savezna drzzava, a ni Srbija ni Crna Gora nemaju zakone o radiodifuziji. Srpski zakon koji se bavi radijom i televizijom samo sa nekoliko opsstih odredbi pokussava da regulisse radiodifuziju u celini, ali nejasno i nedosledno. Iz tog akta nemogucce je zakljuchiti kako je pravno regulisan rad Studija B ili Radio-Televizije "Politika". Takodje je nejasan polozzaj visse od 60 lokalnih ili regionalnih radio programa i sve vecceg broja TV stanica, kojih samo u Timochkom regionu, u istochnoj Srbiji, ima desetak.

Na osnovu zakona, sve ingerencije nad drzzavnim, javnim preduzeccem RTS ima vlada Srbije koja je od uvodjenja vissestranachkog sistema bila izrazito jednostranachka. To je omoguccilo vladajuccoj Socijalistichkoj partiji da permanento - a u predizbornoj kampanji posebno - forsira svoje kadrove, aktivnosti, programska opredeljenja. Poistoveccivanje drzzave, vladajucce partije i drzzavne televizije dobilo je proteklih dana joss jednu potvrdu. SSestog januara objavljena je informacija da je u Srbiji pussteno u rad joss nekoliko predajnika koji su izgradjeni zajednichkim sredstvima opsstine i drzzavne radio-televizije. Radi se o opsstinama koje imaju SPS lokalnu upravu - ovakvim akcijama budzzetska sredstva se trosse za pojachavanje onih TV signala koji propagiraju jednu politichku opciju.

• SSto se tiche opsstih uslova u kojima nezavisni mediji rade, mozzemo da budemo sreccni ssto uopsste postojimo - kazze Roganovicc - ali samo to, i nissta visse. Drzzava masse medijskim pluralizmom kao dokazom svoje demokratichnosti, ali stalno nastoji da nas ukine. Ako prodje predlog izmena saveznog Zakona o osnovama sistema javnog informisanja, chime cce strogo biti kontrolisana ili visoko oporezovana pomocc pojedinim glasilima, to ccemo tessko izdrzzati. Uostalom, poznato je da direktorima firmi, koji su chlanovi SPS, stranka zabranjuje poslovnu saradnju sa Studijom B, a imamo informacija da pojedini privatnici koji sa nama saradjuju postaju zzrtve iznudjivacha reketa. Inache, mi ni od koga iz inostranstva pomocc nismo trazzili, ali je primamo ako nam je neko ponudi bez ikakvih uslova, kazze Milorad Roganovicc.

• Drzzava treba da pomazze medijima - i onima koje kontrolisse, i nezavisnima, a ako to ne mozze, onda mora da im dopusti da se snalaze, kazze dr Miroljub Radojkovicc, profesor komunikologije na Beogradskom univerzitetu. - Situacija je ista kao i zdravstvu: ako nema lekova ili hirursskog materijala, bolnica mora da trazzi pomocc sa svih strana, pa i iz inostranstva.

Rezon prethodnih decenija o jedinstvenoj uredjivachkoj politici svih postojeccih novina i radio-televizijskih programa, joss nije nestao sa ovih prostora. Naprotiv, predstavnici vlasti se trude da svima stave do znanja ssta od medija ochekuju. Oni novinari i redakcije koji tome ne zzele da se povinuju i koji ne zzele da pogaze elementarne postulate profesije i lichnog moralnog integriteta, stalno su na udaru moccnih. O tome svedoche ne samo primeri Studija B, vecc i drugih nezavisnih medija. Drzava se trudi da sssto visse suzi prostor delovanja nezavisnih medija. Pitanje je da li cce za njihovo prezzivlajvanje biti dovoljni entuzijazam zaposlenih i po neka pomocc koja stigne sa raznih strana.

Rade Veljanovski

Jedini dnevni list koji joss mozze da nosi epitet "nezavisni" - "Borba" susrecce se svakodnevno sa ogromnim tesskoccama.

• Opssti uslovi su takvi da bismo, bez raznih dovijanja, brzo stali
• kazze vrssilac duzznosti glavnog i odgovornog urednika Slavko CCuruvija.
• Cena nasseg lista na trzzisstu je oko 10 feninga, a toliko kossta sstampanje. Possto se list prodaje za dianre, kada novac stigne do nas, on je potpuno obezvredjen. U opsstem smislu drzzava nas ne ugrozzava direktno, ali sje, uprkos tome ssto poseduje 17,6 odsto "Borbinih" deonica, prosslog leta htela da nas dobije potpuno. Kada to nije uspelo, onda nije htela ni da da predvidjeno uchesscce. SSto se pomocci iz inostranstva tiche, vlast rezonuje na sledecci nachin: strana pomocc, strani naruchioci, pisanje po njihovoj zzelji. To je besmisleno i potpuno netachno. Ljudi koji daju pomocc zadovoljni su "Borbom" onakva kakva je. Prossle godine smo dobili oko 300 tona papira, ssto je oko 40 odsto nassih godissnjih potreba i to nam je veoma pomoglo. Uz razne druge oblike davanja, Soros fondacija je izrazila zzelju da plati i trosskove sstampanja, zbog kojih smo imali problema, sli to joss nije realizovano - iznosi CCuruvija.

"Borba" ima tesskocca u nabavci papira u zemlji, jer jedini domacci proizvodjach "Matroz" iz Sremske Mitrovice ne samo da nije u stanju da podmiri potrebe svih listova, vecc ima indicija da pod razlichitim uslovima i po razlichitim cenama prodaje svoj proizvod - za Borbu veccim nego za druge. Uz to, unutrassnji odnosu u "Borbi" postaju sve manje zdravi, pogotov zbog zzelje najvecceg fiannsijera, koji poseduje 36 odsto deonica, da bude kompletan gazda, da prisvoji i imovinu, ali i uredjivachku politiku "Borbe".