NE DELITE SARAJEVO

Intervju sa Milanom Prodanovi}em, profesorom Univerziteta u Novom Sadu

Prvi dani Nove godine u Sarajevu su dani u kojima umjesto snijega ponovo padaju granate. Opet dnevno gine desetak civila, pet {est putva vi{e zadobiva rane, nema vode, struje, avioni sa humanitarnom pomo}i ne slije}u na aerodrom. U @enevi bi, kako je najavljeno, 18. januara trebalo da po~ne nova runda pregovora o miru u Bosni i Hercegovini. Jedan od razloga prekida decembarskih razgovora bio je {to srpska strana insistira na, a muslimanska ne}e ni da ~uje o - podjeli Sarajeva. Prije izvjesnog vremena na "Beogradskom krugu", tribini antireimskih intelektualaca, odrano je nekoliko sesija na temu "@iveti u Sarajevu". Jedan od aktera bio je Milan Prodanovi}, profesor urbanizma na Novosadskom univerzitetu, ~lan Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.

• Moja poruka evropskim pregovara~ima i evropskoj javnosti je - ne delite Sarajevo, demilitarizujte ovo podru~je i pomozite ljudima da se vrate svojim ku}ama. Zahtev za podelom Sarajeva je potez kojim se do kraja ho}e realizovati ideja da Bosna ne moe biti celovita. Sarajevo je simbol celovite Bosne i Hercegovine. Insistirati na srpskoj teritoriji u Sarajevu, to je apsurd. Ne moe se imati centar na granici, Sarajevo bi bilo pograni~ni grad. Podeljen grad je mrtav grad. Jer, grad je integrativna sila, iako je i prostor podela po profesijama, pogledima na svet, socijalnim statusima. Urbanitet je vezan za razvnovrsnost, odatle multikulturalnost. Pravog grada nema bez multikulturalnosti.

* Kako obja{njavate to {to su svi ve}i gradovi u Bosni opsjednuti i {to ih ru{e?

• Jedino mogu}e razumno obja{njenje uzroka ovog rata je to da je jedan, ovda{nji, politi~ki sistem hteo da se odri na vlasti. Etni~ko ~i{}enje je velika nesre}a. Mislim da me|u obi~nim ljudima nije bilo takvih problema, nego da su im neprijateljstvo nametnuli. Nije bez osnova pri~a da su svugde gde se zapucalo do{li ljudi sa strane i isfabrikovali konflikt. Profesor Bogdan Bogdanovi} govori o gradomrziteljima, o tome da u srpskoj tradiciji postoji spektar ideja koje nam name}u vukovsku tradiciju, vezanu za sto~arski na~inivota, pa stoga antiurbanu. On nalazi i da sada{nje gradoubice imaju mitska imena. O tome se da polemisati. Ja mislim da je opsada gradova ratna taktika. Jer, onog ~asa kada izgleda da }e se konflikt zavr{iti, da }e se posti}i neki mir, oni raspale po Sarajevu. Gospodari rata manipuli{u gradomrziteljima. Onog ~asa kada nastane mir, ovaj re`im }e pu}i.

* [ta je "Beogradski krug" htio odr`avaju}i tribinu "@iveti u Sarajevu"?

• Tu ideju je pokrenuo profesor Neboj{a Popov. Intencija je bila da se pokae da svi Srbi nisu ubice i da se po~nu okupljati ljudi koji }e pomo}i onima koji sada i koji }e posleiveti u Sarajevu. Trebalo je da se u projekat uklju~e stru~njaci i da vidimo kako da realizujemo svoju `elju. Neki timovi su formirani. Nedavno je "Krug" dobio manju po{iljku lekova od prijatelja iz Danske, pa sada gledaju kako da to dostave u Sarajevo. Mi smo se nadali da }e Sarajevo ostati oaza multikulturalnosti i da }emo mo}i tamo da realizujemo svoje ideje, tako da Sarajevo bude uzor, mustra, za ceo ovaj region i za balkanski prostor , pa i za Evropu. Time bismo pokazali da su sva etni~ka ~i{}enja apsurdna, da su anticivilizacijska, neevropska. Ali, eto, Evropa u~ini da Bosna cela bude iz tri dela. Ja od svoje ideje ne odustajem, ali ne znam kako }e to i}i dalje sa realizacijom. U istoj situaciji su i drugi koji su prihvatili ovu ideju.

* Jeste li spremni da odete i `ivite u Sar ajevu? [ta mislite o seobama?

• Jesam, svakako, spreman sam da tamo odem, ivim i radim nekoliko godina, a onda da se vratim ku}i. Ja verujem u ku}u, da joj ~ovek pripada, da je ku}a ne{to vi{e od krova nad glavom i zidova, ~ak i kada ~ovek samo kupi ku}u, a pogotovo ako je svoju ku}u neko gradio svojim rukama. Moja ku}a je u Beogradu, koreni su mi, radim i u javnomivotu sam angaovan u Novom Sadu. A domovina mi je i London. Tamo sam proveo devet najlep{ih godina svoje mladosti. Normalno je da ~ovek u mladosti ide radi iivi na razli~itim mestima, a da duboko u sebi ose}a da pripada nekom sasvim odre|enom, svom mestu, svojoj ku}i. ^ujem od izbeglica, pa i onih koji su dobili lep{u ku}u i imanje, da se nikako ne mire u tu|em. Znaju i da je u njihovu ku}u neko u{ao, a oni bi da se tamo vrate. Zanimljiva su iskustva sa na{im kolonistima u Vojvodini. Oni su u{li u nema~ke ku}e. Neki to nikada nisu prihvatili. Iz ku}a onih koji to ipak jesu prihvatili , sada se vidi, izlaze sluge gospodara rata.

* [ta kao stru~njak ka`ete na predlog da se gradi novo, paralelno, srpsko Sarajevo?

• Postoji kult mesta. Pokazalo se i u na{oj, srpskoj, tradiciji da su crkve gra|ene na nekim nekropolama. Mudrost urbanizma nije u ru{enju i gra|enju nego u prilago|avanju. Postoje neke inercije u gradnji gradova, sloj na sloj, pa kada se artikuli{u, onda su bogatstvo. Postoje, primera radi, navedimo Braziliju i Novi Beograd, gradove koji su dignuti na ledini i uz to mehani~ki. Nesre}na su to mesta. Zabluda moderne. Moderana je u urbanizmu i arhitekturi imala dobrih ideja, ali zanimljivo je da su je industrijalizovanu i pojednostavljenu sasvim usvojili fa{izam i bolj{evizam.

Moj utisak o Sarajevu je upravo - urbanitet. Spoj evropske racionalnosti i onog {to je islam imao da ponudi. Tu ~ulnost. Najkarakteristi~nija crta ivota tamo je bila da svaki trenutak, ma {ta radi{, treba da bude lep, zato i svaki kutak i stvar~ica treba da je lepa. Lepota je ugra|ena u svakodnevniivot. Svaki trenutak treba da se u`iva - tako ja obja{njavam taj spoj svetova i vekova, tu privla~nost Sarajeva. To je i moj odgovor onima koji Sarajevo ru{e.

Natka Buturovi}

Milan Prodanovi},profesor Univerziteta u Novom Sadu