KO TO TAMO STRAJKUJE?

Uoci Nove godine u Srbiji su strajkovali rudari i zeleznicari, i protestovali lekari i prosvetni radnici. Nacin na koji su protesti uguseni - odvodjenje sindikalnih celnika na dugocasovne "informativne razgovore", anti-strajkacka medijska kampanja, iznudjivanje licnih poptisa zbog odbijanja da se primi plata od 2-3 marke, zastrasivanje krivicnim gonjenjem zbog "sabotaze" i "rusenja ustavnog poretka" pokazuje da je drzava spremna da se brani na jedini preostali nacin - golom silom.

Haos je poceo uoci Nove godine. Gotovo istovremeno na strajk su ustali rudari najveceg srpskog basene uglja rudnika "Kolubara" i zeleznicari ZZeleznicko transportnog preduzeca "Beograd". Oba strajka pracena su nevidjenom anti-strajkackom kampanjom drzavnih medija (pre svega, drzavne televizije) i oba su ovdasnjoj javnosti mogla da posluze kao slika onoga sto ce se raznoraznim bundzijama desavati ubuduce. Celnici oba sindikata, naime, i zeleznickog i rudarskog, odvodjeni su na takozvane "informativne razgovore", tokom kojih se policija specijalno interesovala za eventualne veze strajkaca sa opozicijom. Takodje, u sve se umesalo i ovdasnje pravosudje, nalazuci organima gonjenja da, povodom strajka u "Kolubari", "identifikuje lica koja su prestala sa radom" i da "utvrde elemente krivicnog dela sabotaze i rusenja ustavnog poretka."

Drugim recima, javnosti je naznaceno da bi ubuduce svaki strajk koji drzavi ne odgovara mogao da bude proglasen za "sabotazu" i "rusenje ustavnog poretka", dela za koja ovdasnje zakonodavstvo predvidja ekstremno visoke zatvorske kazne.

Posle ovakvih intervencija drzave strajk u "Kolubari" je zamrznut, dok su zeleznicari imali nesto vise srece. U razgovoru sa rukovodstvom preduzeca - na cijem celu se inace nalazi generalni sekretar Socijalisticke partije Srbije Milomir Minic - obecano im je da ce ubuduce plate dobijati na vreme (zeleznicarske plate formalno iznose 63 marke, s tim sto su one isplacivane tek kada bi ih inflacija pojela, tako da mesecno nisu dobijali vise od 6 maraka) i da ce im na poslu biti deljeni "lanc paketi".

Posebna prica u storiji o strajkovima je nacin na koji su oni gaseni. "Kolubara", koja pokriva 70 odsto potreba ovdasnje elektroprivrede za ugljem ispunila je proslogodisnji plan proizvodnje jos krajem novembra prosle godine. Krajem godine (29. decembra), 17.000 rudara odlucuje da stupi u strajk posto srpska vlada nije ispunila ono sto im je obecala koji mesec ranije - svake srede isplatu 34,5 maraka u dinarskoj protivvrednosti i paket namirnica u vrednosti od 50 maraka. Uz to, kao razloge strajka rudari navode i nedostatak opreme za hemijsko-tehnicku zastitu, rukavica, radnih odela, osvetljenja na kopovima. U kakvim uslovima rade najbolje, uostalom, svedoci podatak da su nedavno dvojica radnika poginula.

Drzavni mediji ni jedan od ovih razloga nisu pominjali, a televizija je cak optuzila rudare da traze plate u mrakama. Istovremeno sa strajkom rudara, bez obzira na ispunjen plan proizvodnje "Kolubare", u Srbiji su pocele svakodnevne restrikcije struje. Pojedini delovi mnogih gradova ostaju bez struje i po citavih 20 sati na dan - to je trajalo sve dok rudari nisu zamrzli svoj strajk. Posle samo nekoliko sati od objavljivanja odluke o zamzavanju strajka - struja volsebno stize.

Tokom strajka svoju ulogu odigrali su i ostali drzavni "srafovi", narocito republicki ministar energetike Vladimir ZZivanovic, koji se zamalo potukao sa strajkackim odborom, pretio i pokrenuo sve potrebne konce da bi direktor "Kolubare" (inace, drzavnog preduzeca) napisao otkaze za desetak "kolovodja i jos cetiri i po hiljade radnih obaveza. Po uhodanoj policijskoj taktici "toplo-haldno", vlada Srbije je istovremeno obecala radnicima da ce u najskorije vreme svi njihovi zahtevi biti ispunjeni. Posle toga, strajke je "zamrznut" do 15. januara, a rudarima nije ostalo nista drugo nego da se vrate na posao i iscudjavaju zbog "nevidjene TV satanizacije".

Doduse, predstavnici strajkackog odbora pokusali su da odrze konferenciju za stampu, ali im to nije dozvoljeno. Pred novinarima se, naime, zakazanog dana pojavio samo Zdravko Vucetic, predsednik sindikata "Kolubare" i saopstio da su druga dvojica sindikalnih celnika vec odvedena na "informativni razgovor". Odmah posle ovog kratkog susreta sa novinarima i Vucetica je jedan gospodin zamolio da podje "za njim". Posle nekoliko metara zaskocila su ga jos trojica policajaca u civilu, a na njegov pokusaj protesta odgovoreno mu je udarcem pesnicom u predelu srca. Na "informativnom razgovoru" zadrzan je 9 sati.

Slicno rudarima prosli su i zeleznicari: "informativni razgovori", Tv anti-strajkacka kampanja, po neko obecanje. O tome da zeleznica svakog meseca, zahvaljujuci drzavi, gubi 28 miliona maraka, da putovanje poslovnim vozom od Beograda do Bara (nekih 500 km) kosta koliko i jedno jaje ili dve cigarete, da su glavni remontni zavodi i pogoni za proizvodnju rezervnih delova ostali u drugim republikama (zasto li srpska drzava pre slavnog vojevanja nije razmisljala i o takvim "sitnicama"), da se projekat "brzih pruga" koji je toliko najavljivao srpski predsednik zavrsio tako sto se relacije od nekoliko stotina kilometara sada prelaze za po desetak i vise sati, da zeleznicari nemaju vise nikakvih uslova za rad - da je drzava, jednom recju, uspela da unisti i zeleznicu, bas kao sto je unistila i sve ostalo, od ekonomije do poljoprivrede - o svemu tome zvanicni mediji naravno nisu izrekli ni jednu jedinu rec. Bilo je mnogo prostije okriviti zeleznicare.

Naravno, takva TV kampanja na ovim prostorima odlicno pali (ministar saobracaja je na televiziji cak primetio da se zeleznicari bune, a imaju istu platu kao lekari), pa su se nesrecni zeleznicari nasli zaista u neugodnom polozaju. Ljudi iz cekaonica su hteli da ih biju. (Nesto slicno je zabelezeno i kada je srpski predsednik u jednom TV intervjuu optuzio radnike gradskog saobracajnog preduzeca u Beogradu za saobracajni kolaps, izazvan inace nedostatkom rezervnih delova i goriva - novine su posle danima belezile slucajeve vozaca koje su prebili "gnevni putnici".)

Recept primenjen na rudare i masinovodje uoci Nove godine primenjen je i na prosvetne radnike - oni su odbili da prime platu (u iznosu od po marku, dve), a ministar prosvete je nalozio direktorima skola da svi koji odbijaju platu moraju da o tome sastave pismenu izjavu. Protest je, naravno, propao i pre nego sto je poceo. Vecina prosvetnih radnika nije smela da stavi i svoje ime ispod izjave o odbijanju silnog novca.

Interesantno je, inace, da su svoj strajk za prve dane nove godine najavili pominjani lekari. Ocekuje se da ce ih ministar zdravlja ukoriti i podsetiti ih da imaju iste plate kao jadni zeleznicari, a bune se. Drugim recima, drzava, pritisnuta sa svih strana, raspadajuci se po svim savovima, odlucila je da se brani na jedini nacin koji joj je preostao - golom silom. Kako ce sve to da se zavrsi ne zna se, ali ono sto bi drzavne zvanicnike svakako trebalo da brine je cinjenica da nisu bas svi zaplaseni kao prosvetni radnici. Neke fabrike koje ovih dana obecavaju strajkove, vec najavljuju da ce "ako mafija krene da se ponasa mafijaski" od strane radnika biti primenjeni isti metodi. Prolece ce, u svakom slucaju, u zemlji Srbiji biti zanimljivo.

Ivan Radovanovic