PALE ILI BANJALUKA?

,AIM, Beograd, 4. 1. 1994

Prestonica Republike Srpske

size: Izmedju Pala i Banjaluke vodi se borba ko ce biti prestonica bosanskih Srba. Dok Karadzic istice da je posle Beograda, najveci srpski grad Sarajevo, Banjalucani isticu prednosti svog grada u cijem regionu zivi gotovo 2/3 stanovnika RS, i nalazi se 70 odsto njenog privrednog potencijala. Stranke iz Srbije - SRS i SPS, svoje filijale osnivaju u banjaluckom regionu, pridajuci mu najveci znacaj medju "zapadnim Srbima".

Kasnjenje banjaluckih penzija - i po dvadeset dana, u Banjaluci je prokomentarisano kao ujdurma onih sa Pala. Kada su, nakon politicko-socijalne blokade Banjaluke, u akciji nazvanoj "Septembar '93", pripadnici specijalne policije Republike Srpske, direktno podredjeni predsedniku Radovanu Karadzicu, stali ispred vitalnih objekata u gradu - to se propratilo primedbom - Pale su okupirale Banjaluku. Otvaranje Medicinskog fakulteta u Foci docekano je sa podsmehom i cinizmom, a prica da se, navodno, na Palama vec priprema teren za gradnju administrativnih zgrada RS - sa rezignacijom. Banjaluka pretenduje da bude glavni grad bosanskih Srba.

Prestonicke ambicije onemogucavaju predsednik Karadzic i njegov najblizi politicki tim, u Banjaluci nazvan "sarajevsko-hercegovacki lobi". U poslednje vreme zagovornici prestonice u Krajini najcesce polemisu sa stavom Momcila Krajisnika, predsednika Skupstine RS i Radovana Karadzica da je "posle Beograda, Sarajevo najveci srpski grad".

"Ovakva konstatacija o Sarajevu nije nista drugo do indirektna poruka da se Banjaluka okane prestonickih ambicija. Po kriterijumu za koji se opredelio Karadzic, najveci srpski grad posle Beograda nije Sarajevo vec CHikago" - kaze profesor Predrag Lazarevic, Banjalucanin koji je, svojevremeno, uz Milorada Ekmecica, od Srba iz Bosne bio vidjen kao clan Srpskog nacionalnog veca.

Na banjalucke pretenzije Karadzic odgovara kako se mora "boriti za onaj dio Republike koji je najvise osporen, a ne za onaj dio koji je zasigurno nas". Oponenti predsednika Karadzica vole da podsete kako je on "samo naturalizovani Sarajlija koji nastavlja kontinuitet marginalizacije Bosanske krajine". "On ima kompleks Krajine", kaze profesor Lazarevic.

Statistika govori da u banjaluckom regionu, odnosno u Bosanskoj krajini, zivi gotovo dve trecine od 1.200.000 stanovnika RS, da se na tom prostoru nalazi oko 70 odsto privrednog potencijala i da ovo podrucje obezbedjuje vise od 80 odsto budzeta RS.

"Banjaluka je - Banjaluka; privredni, finansijski, univerzitetski, kulturni centar", predstavlja svoj grad gradonacelnik dr Predrag Radic. On kaze kako drzavna administracija podozreva da Krajina ima secesionisticke namere i na to podozrenje odgovara - ako imamo takvu nameru, onda je to secesija od neefikasnosti. "Ovde su tri najvece banke, ali nisu javni fondovi. Ovde je narodna banka, a sluzba za platni promet je na Sokocu...", podseca Radic.

Gde je finansijski centar brace preko Drine podsetio je bracu Zarija Martinovic, direktor Sluzbe za javni promet SRJ, kada je posle ziralnog udara izvrsenog sa leve na desnu stranu "kicme srpstva", otisao u Banjaluku, a ne na Sokolac.

Gde je centar prekodrinskgo srpstva najpre je uocio lider Srpske radikalne stranke Vojislav SSeselj koji je prosle zime u Banjaluci osnovao bosansku filijalu svoje stranke. "Dosli smo ovde, jer ce Banjaluka biti prestonica Zapadne srpske drzave", rekao je na osnivackoj skupstini SSeselj. Nedugo posle radikala u Banjaluku su stigli i srpski socijalisti, koji nameravaju da osnuju odbore u svim opstinama na srpskim prostorima u Bosni, ali centrala ostaje u gradu na Vrbasu.

SSeselj i Milosevic su, ocigledno, shvatili znacaj Banjaluke i banjaluckog regiona za politicki uticaj ne samo medju bosanskim, vec medju "zapadnim Srbima" uopste. Ovde je najveca koncentracija stanovnistva, a buduci da je centrala SDS, zajedno sa drzavnim vrhom, na Palama, politicki upliv je relativno lak. Uz to, SDS - svedena skoro iskljucivo na nacionalnu komponentu, poprimila je oblik frontovske organizacije, pa je odliv clanova iz SDS u dve novoformirane partije, sa cvrscim politickim programom od njihove, bio veliki.

Oni koji se prikrivaju recima "dobro obavesteni izbori" tvrde kako ce se 1994. godine u Republici Srpskoj odrzati izbori. Buduci da u banjaluckom regionu zivi dve trecine bosanskih Srba, moglo bi se dogoditi da pobedu odnese onaj ko se doseti jednostavne parole "Banjaluka - glavni grad".

Gavrilo Mikic