PREGLED STAMPE
AIM,BEOGRAD,5.1.94. Novinari "Vremena" izabrali su dogadjaje koji su obelezili 1993. godinu. To su Smrt dinara, Bankrot privatnih banaka Dafiment i Jugoskandik, Rusenje starog mosta u Mostaru, Otmica 20 putnika Muslimana iz voza Beograd-Bar, kao i 4 meseca ranije otmica iz autobusa 17 Muslimana iz sela Severin, Raspustanje Skupstine Srbije od strane S. Milosevica, Palestinsko-izraelski mir, Pucnji u Beli dom u Moskvi, Aidid i Somalija, Prebijanje i abolicija Vuka Draskovica i Tunel ispod Lamansa.
Velizar Brajovic, novinar iz Podgorice pise za VREME da je Crna Gora dobila novi grb i zastavu, a da je promociju novih drzavnih simbola docekao muk, jer narod zivi u bedi. Za penziju moze da se kupi tek jedno jaje, a parlament je sa dnevnog reda skinuo raspravu o ekonomskoj situaciji. Himna jos nije usvojena, a ljudi u redovima za hleb i mleko to komentarisu ovako: "Ovom narodu nije do pjesme."Za razliku od obicnog sveta. predstavnici vlasti i opozicije sporili su se oko nove zastave, jer je ona ista kao zastava Srbije, pa se iz crnogorskog bloka moze da cuje da je nova zastava jos jedan pokusaj da se Crnoj Gori ospori identitet, dok prosrpskom bloku ta istovetnost ne smeta. S druge strane, grb je po ukusu crnogorskog bloka, pa se njegovo usvajanje moze tumaciti kao ustupak toj opciji.
Sta je srspki nacionalni interes i kolika je njegova cena, pitanje je koje u VREMENU razmatra novinar Grujica Spasovic. "Srpski nacionalni interes postao je specificna dogma: niko ga ne dovodi u sumnju, svi se zaklinju u njega, ali niko ne zna ni njegov sadrzaj, a ni cenu koja mora da se plati...Zapravo, nije jasno kako jedna tako tragicno podeljena nacija moze da definise svoj interes. Kako to mogu da ucine zajedno fasista i antifasista, rasista i kosmopolita, militarista i pacifista, profiter i covek iz reda za hranu, zlocinac i zrtva balkanske klanice."
Ovim tekstom Spasovic polemise sa Zeljkom Simicem potpredsednikom savezne vlade koji je nedavno izjavio da se Socijalisticka partija priklonila istorijskoj svesti koja vodi racuna o celini srpskog nacionalnog bica, mada takav cilj, kaze Simic, ima cenu koja mora da se plati. Spasovic postavlja pitanje: "Ko , kada, gde, sta i kako je rekao ovom narodu koliko ce Veliki cilj da kosta" i dodaje da to do danas niko nije ucinio. Niko nije rekao koliko ce biti mrtvih, koliko gladnih, kolika inflacija, kolike plate, koliko izbeglica, koliko emigranata."
BORBA objavljuje zapis americkog dramskog pisca Artura Milera o potisnutom nacionalizmu u Jugoslaviji u Titovo vreme. Prisecajuci se Kongresa Internacionalnog PEN-a na Bledu 60-tih godina, on se priseca jedne zgode: sa svojim prijateljima Jugoslovenima nagadjao je koje bi nacionalnosti mogla bititrapava i neugledna striptizeta u baru. Prisutni jugo-knjizevnici su je prebacivali jedan drugom, niko nije hteo da pripada njegovoj naciji. To je, priseca se Miler, stvaralo napetu atmosferu i humor koga je bilo dok se ona nije pojavila, potpuno je ispario. Svi su odahnuli kada su culi da je devojka iz Diseldorfa, ali dobro raspolozenje se nije vratilo. Za vreme Tita, kaze Miler, postojao je samo jedan tabu, nespominjan ali ocigledan:etnicki nacionalizam koga je Tito nemilosrdno potisnuo. Miler je, inace, tada doziveo sok od "svezeg vazduha", jer je Jugoslavija tada predstavljala svez vazduh u odnosu na diktature Madjarske, Cehoslovacke, Istocne Nemacke, Rusije. Za Milera je Jugoslavija tih 60-tih godina izgledala nabijena neverovatnom energijom, a ljudi su bili najponosniji, najdruzeljubiviji, najiskreniji i najotvoreniji u citavoj Evropi.
Francuska knjizevnica, profesor Univerziteta i urednica "Les Temps modernes" Daniele Sallenave bila je posmatrac na poslednjim izborima u Srbiji, a u intervjuu BORBI rekla je da se njen osnovni utisak ovde svodi na rec KATATROFA. Siromastvo, umorni i napeti ljudi, kolone za veknu hleba s jedne strane i skandalozna raskos (bogati izlozi, mercedesi) s druge strane, dok rat besni u svoj svojoj surovosti u Bosni , samo stotinak kilometara od prestonice. Po njoj, sankcije su promasaj. Nisu zaustavile rat, a Milosevic ce se predstaviti kao covek koji donosi mir. I rezultati izbora su posledice sankcija , jer je rezim u Srbiji zaigrao na kartu katastrofalnog dejstva sankcija da bi prikupio narod oko sebe. Danijel Salnav kaze da francuski intelektualci (uz casne izuzetke) nisu pruzili podrsku intelektualcima i opoziciji u Srbiji. Njihov je stav nekonsekventan. Ne moze se, s jedne strane tvrditi da je Milosevic poslednji komunista na vlasti i istovremeno zanemarivati podrska onima koji se bore protiv njega, ma kako oni slabi bili.
U svom dnevniku u DUGI pod naslovom "srecna nova 1994." dr Mira Markovic, supruga Slobodana Milosevica, pise da ona i njeni drugari bitku za rehabilitaciju srpskog naroda 1985 i 1986 nisu vodili da bi 1993 Srbi bili nebeski i usamljen narod, da bi Krleza bio nepozeljan pisac u nasoj lektiri, da bi se drustvene nauke redukovale na istoriografiju srpskog naroda, da bi se mnoge svadbe pretvorile u nacionalisticke orgije, da bi se sve cesce, istina nezvanicno culo-on je Hrvat, istina, ali je dobar covek. Mira Markovic smatra da su veliko delo koje su zapoceli ona i njen krug, iskoristili drugi, neuki i neposteni. "Pripisali su sebi tudje zasluge, podelili iizmedju sebe priznanja koja su pripadala drugim ljudima, zakitili se tudjim ordenjem." Pionire preporoda g-dja Markovic je metaforicno nazvala muzicarima koji su u parku odrzali svecani koncert, a ove druge cistacima parka.
MILICA LUCIC CAVIC